Emisija "Despot Stefan": Zbog čega se u Hrvatskoj vraća duh devedesetih

U Hrvatskoj ponovo raste tenzija oko nacionalizma i etničke isključivosti, upozoravaju u emisiji "Despot Stefan" politikolozi Despot Kovačević i Stefan Surlić.

Iako se radi o sporadičnim incidentima, njihova javna i vidljiva priroda zabrinjava stručnjake, jer podseća na postkonfliktna društva i starije mitove o ratu iz 90-ih. Surlić ističe da mlade generacije, koje rat nisu ni pamtili, pokazuju izrazitu mržnju prema pripadnicima druge nacije, zbog prenetih sentimenta osnivačkog mita Hrvatske. Kovačević dodaje da politički kontekst i medijsko izveštavanje relativizuju nacionalističke simbole, što doprinosi ponovnom jačanju nacionalnog identiteta među mlađim stanovništvom.

Oba sagovornika naglašavaju da većina građana Hrvatske ne podržava ovakve stavove, ali da političke i medijske manipulacije stvaraju prostor za sporadično bujanje ekstremnih ideja. 

Surlić: Pražavajuće je da vidimo mlade ljude koji čak i ne pamte rat

Surlić ukazuje na zabrinjavajući trend porasta nacionalističkih osećanja među mladima u Hrvatskoj, iako mnogi od njih nisu ni pamtili rat iz 90-ih godina. 

"Meni je nekako poražavajuće da tu vidimo mlade ljude koji čak i ne pamte rat, a opet imaju jednu izrazitu mržnju prema pripadnicima druge nacije", kaže Surlić.

On objašnjava da je uzrok ovog fenomena vezan za postkonfliktna društva i tzv. osnivački mit Hrvatske – Domovinski rat. 

"Osnivački mit države je jak sentiment koji se prenosi iz generacije u generaciju. Kada imate rat za osnivački mit, uvek postoji tinjajuće nezadovoljstvo, mržnja i neprijateljstvo prema drugoj naciji. Ideja osnivačkog mita je da smo bili žrtve velikosrpske agresije – Hrvat ne može da voli Srbina, jer ako sam dobar Hrvat, ne mogu biti dobar sa Srbima. Svaka vaša identifikacija traži onog drugog", objašnjava Surlić.

On ističe da se kroz ovaj mit mladima nameće „zakletva na vernost“ i demonstracija mržnje prema drugoj naciji kao potvrda nacionalnog identiteta. 

Euronews

Ipak, Surlić naglašava da ovo nije stav većine građana Hrvatske. 

"Imamo minorne nacionalističke grupe koje, na žalost, dobijaju određenu podršku vladajuće strukture, ali ta podrška je nevoljna i više šteti nego što koristi. Jasno je i kroz reakcije građana – tokom protesta u Splitu ljudi su kačili bele majice i zastave da pokažu neslaganje sa crnom slikom koja se šalje sa rive", kaže on.

Surlić objašnjava da hrvatska država funkcioniše u skladu sa zakonima i međunarodnim standardima.

"Hrvatska je članica NATO-a i EU, ima sigurnu ekonomsku situaciju i savremeno društvo koje bi trebalo da prihvati različitosti. Srpska nacionalna manjina u Hrvatskoj ima pravo na različite događaje, i to je u skladu sa zakonom i državnim normama. Ni u kom slučaju to se ne može tumačiti kao nešto sporno", naglašava.

U Srbiji se često prikazuje da su svi u Hrvatskoj proustaški i nacionalisti, a to nije tačno. Postoje glasovi koji se protive takvom nacionalizmu i oni bi trebalo da budu prisutni u medijima. Glas većine u Hrvatskoj i Srbiji jeste nenacionalistički i konstruktivan", ističe Surlić. 

Kovačević: Mediji stvaraju iskrivljenu sliku

Politikolog Despot Kovačević upozorava na sporadične, ali vidljive pojave etnički motivisanog nasilja u Hrvatskoj, ističući da su mediji često nesposobni da prate sve incidente.

"Čuli smo različite informacije da je na stotine takvih događaja koje mediji ne proprate, ali ovo je bilo toliko očigledno i javno da se dešavalo na ulicama velikih gradova, što je prilično iznenađujuće", kaže Kovačević.

On dodaje da politički kontekst u Hrvatskoj doprinosi stvaranju takve atmosfere. 

"Premijer Plenković kaže da ovakvu priču podgrevaju i levi i desni politički akteri, koji su izgubili na izborima i traže teme koje će biti u fokusu. Problem nije toliko u partijama, koliko u mitovima – Hrvatska je retka zemlja koja gradi i mit pobednika i mit žrtve. Na tim mitovima ni pobedniku ni žrtvi ne možete ništa reći, što sada kulminira", ističe Kovačević.

On primećuje i relativizaciju nacionalističkih simbola i događaja.

"Prošle godine smo imali vladu Hrvatske koja se fotografisala sa Tompsonom dan pred koncert ili na dan koncerta, podižući sveopšti nacionalni događaj. To stvara poruke koje mlađi građani prepoznaju i kreira se ponovno nacionalno bujanje. Verujem da ovakve događaje ne podržava veliki broj građana Hrvatske, ali mlađe generacije se ponovo renacionalizuju ili pomeraju ka desnim spektrima", upozorava Kovačević.

Euronews

Kovačević ističe da premijer Plenković u ovom kontekstu pokušava da pronađe kompromis. 

"On je komunicirao sa Pupovcem i postupio državnički kako ne bi pogrešio ni prema svojim biračima, ni prema srpskoj zajednici. Napravio je politički kompromis, što je ponekad korisno, a nekad nije“, ocenjuje Kovačević.

On se osvrnuo i na problem medijskog izveštavanja o srpskoj zajednici u Hrvatskoj. 

"Mediji stvaraju iskrivljenu sliku – prosečan građanin može da pomisli da Dani srpske kulture slave nekog četnika ili Veliku Srbiju, što je netačno. Dejan Medaković, na primer, bio je predsednik SANU, ali mnoge medijske spekulacije iz Hrvatske ga prikazuju pogrešno. To stvara lažnu podlogu za opravdavanje nacionalističkih postupaka", objašnjava Kovačević.

Politikolog kaže da, iako Hrvatska funkcioniše kao moderna, evropska država, medijska i politička manipulacija ostavlja prostor za povremeno bujanje nacionalizma i etničke netrpeljivosti. 

Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu.