Snajperisti "lovci na civile" i ritualna odsecanja glava: Građanski rat u BiH između istine i urbanih legendi

Italijansko tužilaštvo u Milanu pokrenulo je istragu po prijavi novinara Ecia Gavacenija o optužbama da su italijanski građani tokom građanskog rata u BiH plaćali da sa srpskih pozicija pucaju snajperima na civile u Sarajevu, preneo je BBC.

Priča je prvi put izašla u javnost 2022. u dokumentarnom filmu "Sarajevo Safari" slovenačkog reditelja Mirana Zupaniča, koji je prikazan na festivalu dokumentarnog filma u organizaciji Al Jazeera Balkans.

Kao izvor za ovu priču navodi se penzionisani oficir tzv. Armije BiH koji se predstavio kao vojni obaveštajac, Edin Subašić. Ovaj slučaj pre tri godine nije dobio svoj sudski epilog, jer nisu ponuđeni dokazi za tvrdnje Subašića.

Štaviše, britanske snage koje su pod svojom kontrolom imale putne i svake druge komunikacije na terenu, priču su okarakterisale kao "urbanu legendu", preneo je BBC.

Ona se, prema svedočanstvu advokata Branka Lukića, branioca generala Ratka Mladića, nije pojavila ni u jednom predmetu pred Haškim tribunalom.

Međutim, Subašić je sada otišao i korak dalje i istakao za medije da je cela priča krajnje morbidna jer je navodno postojao poseban cenovnik. Tarife su, navodno, učesnici 'safarija' plaćali pripadnicima Vojske Republike Srpske da bi pucali s njihovih položaja. Cene su, naveo je Subašić, rasle u zavisnosti da li su potencijalne žrtve bili muškarci, vojnici ili civili, žene, trudnice ili deca.

Politički analitičar Ognjen Karanović je za Euronews Srbija istakao da se radi o, kako je naveo, potpunoj izmišljotini, koja ima politički i geopolitički cilj slabljenja srpske pozicije i dehumanizacije Srba. On je logički razložio navode Subašića, objašnjavajući da se radi o tvrdnjama koje ne mogu da budu dokazane s logičke strane.

S druge strane, Dževad Galijašević, stručnjak za borbu protiv terorizma rekao je za Euronews Srbija da je prisustvo stranaca u zaraćenim snagama u BiH najviše primećeno na strani tzv. Armije BiH, pri čemu prvenstveno misli na strance iz muslimanskih zemalja kojima je vlast na čelu sa Alijom Izetbegovićem delila državljanstva.

Da li je posredi politička konstrukcija i "loš holivudski scenario"?

Karanović vidi celu priču kao deo šire geopolitičke igre u kojoj Sarajevo, Zagreb, Tirana, Priština, Ljubljana i potencijalno Sofija i Podgorica grade vojni pakt. Prema njemu, ovo je nastavak hibridnog rata u trenutku kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sačuvao suverenitet Srbije pobedivši "obojenu revoluciju".

"Razlog za ovakve gnusne izmišljotine je jasno politički, delimično i geopolitički", objašnjava Karanović i dodaje:

"Svakako se krije i u regionalnim političkim kretanjima i odnosu regionalnih političkih centara moći iz Sarajeva i Zagreba pogotovo, ali i iz Tirane prema Beogradu. I svakako i prema Banjaluci".

On dodaje da je priča konstruisana u "sarajevskom obaveštajno-bezbednosnom aparatu" uz podršku Zagreba, a plasirana preko partnera u Italiji i drugde.

"Prvo, hajde da demontiramo ovu najnoviju izmišljotinu koja dolazi iz medija kako u Sarajevu, koju je sigurno plasirao obaveštajno-bezbednosni aparat političkog Sarajeva, koji su konstruisali celu priču uz podršku Zagreba, a onda u saradnji sa svojim partnerima, a to partnerstvo je kovano u proteklih 30 godina, da li u Italiji, da li u nekim drugim zemljama, to je sada čak i manje važno, onda su tu priču plasirali baš u vreme kada Ljubljana, Zagreb, Sarajevo, Priština, Tirana, potencijalno Sofia, potencijalno Podgorica, prave vojno-politički pakt".

 

Karanov

Tanjug/Jaroslav Pap

Karanović ističe da je sama priča logistički nemoguća za izvođenje, jer iako Sarajevo nije bilo "opkoljeno" u potpunosti, već je postojala međuetnička linija fronta, Republika Srpska i Srbija su bile su pod totalnim embargom u svakom smislu, a posebno saobraćajnom.

"Neko je smislio ili zamislio, čak je to dostojno loših režija i scenarija holivudskih filmova, priču o tome da neki Italijani, ali ne moraju uopšte biti Italijani, ne moraju biti građani Italije, mogu biti bilo koje druge zemlje, dolaze u ratom pogođenu Bosnu i Hercegovinu, dok su Srbija i Republika Srpska od 1992. do 1995. godine pa i kasnije, pod žestokim zidom ekonomskog, političkog, infrastrukturno-saobraćajnog i kulturnog embarga", kaže on i dodaje:

"Dakle, putovanje u Srbiju, još više u Republiku Srpsku, za građane Evropske unije, a da ne govorimo o drugim balkanskim zemalja koje su u ratu međusobno, bez graničnih prelaza, već su to ratne linije, je praktično nemoguće ili veoma teško izvodljivo".

On podseća da tada nije funkcionisao avionski saobraćaj iz Rima prema Beogradu, a posebno ne iz Rima prema Bosni i Hercegovini, jer je i tada jedini, ali nefunkcionalni, aerodrom u Bosni i Hercegovini, sarajevski, od juna 1992. godine bio pod protektoratom UNPROFOR-a.

"Dolazak takvih monstruma, monstruoznih entuzijastva u BiH direktnim putem je prosto bio nemoguć, apsolutno nemoguć", navodi Karanović.

Dokumentovani su strani dobrovoljci na ratištu, a u najvećem broju islamisti

Kada je u pitanju prisustvo stranaca u zaraćenim snagama u BiH, Karanović primećuje da je najveći broj takvih "dobrovoljaca" ili plaćenika dokumentovano bilo na bošnjačko-hrvatskoj strani. U tom smislu on navodi posebno islamista, islamske fanatike.

"Kada su u pitanju ti dobrovoljci ili entuzijasti ili plaćenici koji su ratovali za hrvatsku i muslimansku, odnosno bošnjačku stranu, u ratu 90-ih godina, tu dolazimo na jedan vrlo klizav teren. Zato što isto je tako evidentno, dokumentovano, i to ne od strane Srbije ili Republike Srpske, nego, na primer, od SAD i njihovih bezbednosnih organa, prisustvo najopasnijih elemenata, iz Afrike, sa Bliskog Istoka i iz srednje Azije, elemenata islamskog terorizma ili islamističkog terorizma i fundamentalizma", kaže on i nastavlja:

"Tu su bili plaćenici Hamasa, pa plaćenici 'Islamskog džihada', pa kasnije teroristi, odnosno islamistički ratnici koji su kasnije svoje učešće u drugim akcijama našli u redovima Al-Kaide. Pa i Osama bin Laden je boravio i u BiH i na KiM. Mnogi od njih su i ostali tamo, neki su ostali u BiH i dan danas. Dobili su državljanstvo od strane sarajevskih političkih struktura, muslimanskih, i predstavljaju takođe bezbednosnu pretnju i po Federaciju BiH, naravno još više po Republiku Srpsku".

Kada je u pitanju broj islamista koji su učestvovali u građanskom ratu u BiH, Dževad Galijašević navodi da je prisustvo zabeležno i pre rata, jer je vlast Alije Izetbegovića, kako kaže, već u januaru 1992. delila pasoše strancima.

"Ovde je teško govoriti o verodostojnim brojkama, ali je činjenica da je čаk i pre nego što je počeo rat u Bosni i Hercegovini, a govorimo o januaru i februaru 1992. godine Alija Izetbegović i njegova vlast u Sarajevu podelila preko 1100 državljanstava afroazijskim elementima, mudžahedinima. Dakle već tada, još dok nije sukob počeo", navodi Galijašević i dodaje:

Tanjug/Sava Radovanović

"Kasnije ćemo videti da se ta brojka državljanstava izdatih od BiH kretala čак i do 40.000 ljudi. Nepobitno se zna da je oko 12.000 ljudi bilo direktno ili indirektno angažovano u ratu. Neki od njih su vodili tzv. humanitarne organizacije, a u stvari nabavljali oružje i vojnu opremu. Neki od njih su bili instruktori vojnika ili su ušli u bezbednosne strukture pripremajući ih i za ratna delovanja i za određene obaveštajne operacije. Neki od njih su bili praktično spoljni naredbodavci odreda 'El Mudžahedin' koji je u stvari imao preko dve hiljade ljudi u svom sastavu. Mi imamo spiskove, koje je potpisao komandant Trećeg korpusa Armije BiH".

Odred "El Mudžahedin" Galijašević apostrofira, ali ističe i da su tu bile prisutne i manje grupe, uključujući francuske legionare pod lažnim imenima.

"Tom broju morate da dodate druge vojne formacije mudžahedina, tzv. Zubeirovu grupu koja je brojala oko stotinjak ljudi, ili Alžirsku grupu koja je brojala oko tridesetak ljudi, tzv. Egipatsku grupu koja je imala isto tako nekoliko desetina boraca, legionare iz Francuske koji su ovde kao mudžahedini nastupili", kaže on i nastavlja:

"Imali smo činjenicu da je prvi 'Abu Hamza' u stvari bio jedan legionar iz Rubea u Francuskoj, i zvao se Lajonel Dimon i tek nedavno je ušao u proces suđenja i osude za dela koja je činio u ratu i posle njega. Bio je u bekstvu više od 20 godina. Njegov saradnik, tzv. Ebu Velid se ustvari zvao Kristofer Kaze. Zamislite, Abu Hamza i Ebu Velid su u stvarnosti Lajonel Dimon i Kristofer Kaze".

Ritualna klanja od Tešnja do Vozuće, koja su nastavljena i posle Dejtona

Galijašević opisuje prva zverstva oko Tešnja, gde su mudžahedini odsekli glave srpskim vojnicima pozadincima koji su vojnike na frontu opskrbljivali hranom.

"Mudžahedini su kod Tešnja ritualno odsekli glave četvorice Srba pozadinaca, koji su nosili hranu za liniju, manijerke, kante sa hranom. Ubili su jednog starca i odsekli mu glavu".

Prema Galijaševiću, vođa tih mudžahedina kod Tešnja bio je Zejd (Željko) Dukmenić, koji je imao i kodno ime "Ebu Zeid", a koji je bio nemačko-hrvatski obaveštajac.

"Čovek koji je tada predvodio mudžahedine oko Tešnja zvao se Ebu Zeid. Kad smo analizirali njegovu dokumentaciju videli smo da je on u stvari hrvatski i nemački obavještajac koji je boravio u Nemačkoj i koji se zove Željko Dukmenić. On je posle postao Zejd Dukmenić, a bio je i telohranitelj Alije Izetbegovića, a posle i Bakira Izetbegovića. Za njega je pre šest godina objavljeno da je umro od infarkta".

Najmasovnija ritualna klanja, svedoči Galijašević, dešavala su se nakon pada Vozuće na Ozrenu u centralnoj Bosni, gde je 192 zarobljenika ritualno obezglavljeno, a mučenja i dekapitacije su trajale i 40 dana nakon Dejtona.

"Ono što se dešavalo na Ozrenu, Vozućoj, tamo su glave 192 lica ritualno odsečene. Za ratne zarobljenike je uzeto 51 lice. O tome se komuniciralo sve vreme. Mir je stupio na snagu potpisivanjem Dejtonskog sporazuma. Četrdeset dana posle uspostavljenog mira, 20 i nekog decembra, te glave zarobljenika su odsečene", kaže Galijašević i dodaje:

"To piše u presudi Haškog tribunala izrečenoj komandantu Armije Bosne i Hercegovine, generalu Rasimu Deliću. Upravo to, da su oni zarobljeni na Vozućoj u septembru, ali da su mučeni i da su im glave ritualno odsecane do 20. decembra 1995. godine. A već od novembra mi smo imali uspostavljen mir, potpuni mir. Ti ritualni zločini su tako masovni, tako jedinstveni, da nisu ponovljeni ni u ratovima u Siriji, ni u ratovima u Iraku. Vi nigde na planeti nemate takvu masovnost i surovost".

Galijašević ističe i to da je sudski veštak Mediha Brkić-Silajdžić, muslimanka, Bošnjakinja iz Zenice, potvrdila da je pronađeno 12 ostataka srpskih tela sa Vozuće. Galijašević ističe da u izveštaju stoji da su sva tela bila bez glave.

"Našli su tanke žice kojima su im vezane ruke. Neki od leševa su imali odsečena po tri prsta. Svi su imali tragove mučenja", navodi Galijašević.