Dejtonski mirovni sporazum - 30 godina kasnije: Sporazumom je okončan rat u BiH, a da li mu preti revizija?
Komentari21/11/2025
-09:01
Pre 30 godina, 21. novembra 1995. godine, u Dejton je postignut sporazum kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini. Sporazum se uobičajeno naziva Dejtonski sporazum po gradu Dejtonu, okrug Montgomeri u Ohajo, gde su u vazduhoplovnoj vojnoj bazi Rajt Peterson vođeni tronedeljni pregovori koji su završeni 21. novembra, čime je najzad okončan troipogodišnji rat u Bosni i Hercegovini koji je počeo u aprilu 1992.
"Imamo mir na papiru. Najveći izazov je da ga održimo", tako je svojevremeno govorio tvorac Dejtonskog sporazuma Ričard Holbruk.
Pre objave kraja rata, desilo se formalno potpisivanje mira i akata u koje je inkorporiran i ustav Dejtonske Bosne i Hercegovine. Franjo Tuđman, Slobodan Milošević i Alija Izetbegović, olovkom su tog 21.novembra 1995.godine stavili tačku na višegodišnje sukobe u kojima su poginule desetine hiljada građana.
Sporazumom je stvorena država sa dva entiteta, tri konstitutivna naroda, 14 vlada i oko 200 ministarstava. Trideset godina kasnije, pojedini za Dejton kažu da je "ludačka košulja", drugi pak da je "crvena linija".
profimedia
"Ono što je bitno da je to ustavni okvir koji omogućava ako su ljudi spremni da rade za opšti interes svih građana BIH, ustav BIH ima prostora za sve. Ali ako će neko zloupotrebljavati mehanizme veta, praviti blokade, onda možemo doći u ćorsokak, kao što smo u ovma mandatu", rekao je Šerif Špago, poslanik u predstavničkom domu parlamentarne skupštine BiH SDA.
Sanja Vulić iz SNSD kaže da se je taj dan neradan u Republici Srpskoj.
"Ne radi se taj dan u Republici Srpskoj. Mi poštujemo slovo Dejtona. U FBiH taj datum se ne poštuje, slavi se 25.novembar. To sve jasno pokazuje. Republika Srpska se zalagala za slovo Dejtona, a FBiH za duh Dejtona", rekla je ona.
Povezane vesti
Branislav Borenović iz PDP-a kaže da će bilo kakvo raspakivanje Dejtonskom mirovnog sporazuma ili postojćeg uređenja "tek napraviti komplikacije".
Ustav BiH je smao jednom promenjen i to u odredbi koja se tiče statusa Brčko distrikta.
"Sigurno su sazreli uslovi da se promeni Ustav BiH, da to uradi Parlamentarna skupština BiH, odnosno predstavnički dom i dom naroda, ali treba postići većinu i konsenzus onih koji odlučuju o BIH", naveo je Miodrag Sinović iz Akademije nauka i umetnosti BiH.
U Republici Srpskoj su oprezni po pitanju revizije Dejtona.
"To je pre svega zahtev bošnjačke strane koja je uverena da je sada numerička većina, pa može biti politička i svaka druga većina koja može nametati svoje, odlučivati o svemu. Njima je stalo da se entiteti brišu, da se svaka vrsta veta za zaštitu vitalnog nacionalnih interesa eliminiše, pa da oni sami sa komotnom većinom mogu da rade šta žele u BiH", rekao je rekao je Radomir Lukić učesnik Dejtonskog sporazuma.
Na pitanje s kim če oni za pregovarački sto, odgovara kratko: "Verovatno sami sa sobom".
U Dejtonu nije bio definisan OHR kakav danas poznajemo, niti pojedina ministarstva u Savetu ministara BIH, a Hrvati su, kažu 30 godina kasnije- obmanuti, jer su uskraćeni za legitimno predstavljanje. Poznavaoci prilika kažu da bi upravo modeliranje Dejtona moglo uslediti zbog hrvatskog pitanja. Ne isključuju ni da zvanični Zagreb posegne za rampom ka BiH, na evropskom putu.
Povezane vesti
Komentari (0)