Kako napreduje Zapadni Balkan ka EU: Neuvođenje sankcija Rusiji prepreka za Srbiju, Albanija i Crna Gora jure napred

Put do Brisela za pet balkanskih prestonica popločan je dobrom voljom, ali i spiskom želja koje se umnožavaju. Vrata Evropske unije blago su otškrinuta, ali svetlo mogućeg članstva bledi, jer zahteva je sve više, a i komšije jedni drugima podmeću klipove u točkove nade.

Večerašnje izdanje emisije Euronews Region posvećeno je temi "Evropa i mi". 

"Čekajući klaster tri" - tako bi ova godina mogla da se opiše u kontekstu Srbije. Odnos Beograda i Brisela, uglavnom je pun reči dobre volje, ali bez konkretnih pomaka.

Prethodne tri godine zemlja stagnira, dok joj se najčešće spočitava neuvođenje sankcija Rusiji, zbog čega se stiče utisak da je evropski put Srbije od početka ruskih operacija u Ukrajini vezan isključivo za njenu spoljnu politiku. 

Mijačić: Srbija je sama sebi usporila evropski put — vreme za hvatanje koraka s Albanijom brzo ističe

Srbija je na evropskom putu već godinama u zastoju, a prema rečima Dragiše Mijačića iz Instituta za teritorijalni i ekonomski razvoj, odgovornost za to snose i Beograd i Brisel. 

"Srbija već dugo godina stoji na evropskom putu, najviše svojom krivicom, ali negde i krivicom Evropske unije", ocenjuje on, podsećajući da EU godinama nije bila spremna za proširenje, što je otvoreno poručivao i nekadašnji predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.

Preokret je nastao tek posle ruske agresije na Ukrajinu. Geopolitičke okolnosti naterale su EU da krajem 2022. pokrene „geopolitičko“ ili „strateško proširenje“, otvarajući vrata Ukrajini, Moldaviji i zemljama Zapadnog Balkana koje pokažu realnu spremnost za reforme. U tom novom kontekstu, kaže Mijačić, Srbija je počela da zaostaje.

"Od zemlje koja je napredovala među najviše na evropskom putu, došla je u situaciju da to više nije slučaj — pretekla nas je i Albanija".

Iako vlasti često ističu da je tehnički deo posla završen i da je Evropska komisija još davno ocenila da je Srbija spremna za otvaranje klastera 3, Mijačić naglašava da to nije dovoljno. Evropska komisija nije jedina koja odlučuje — potrebna je jednoglasna politička volja svih članica.

"Mi smo videli prošle godine da je osam zemalja bilo protiv otvaranja klastera 3", kaže on. 

Euronews Srbija

Razlozi su različiti: od kritika na račun nespremnosti za usklađivanje spoljne politike, do zamerki na stanje demokratije i institucionalnih reformi. U tome, dodaje, nema mnogo mesta da se krivica svali na Brisel.

Mijačić podseća i da je Srbija u svom non-paperu iz decembra prošle godine jasno navela šta će uraditi da bi se klaster otvorio: reformu izbornih i medijskih zakona, sređivanje biračkog spiska i izbor novih članova REM-a. 

"Godinu dana je prošlo, a te stvari nisu završene", ističe on. Posebno naglašava da su jučerašnji događaji u lokalnim izbornim procesima dodatni udar na kredibilitet zemlje, što pokazuje i današnje zvanično saopštenje EU koja je izrazila zabrinutost.

Sankcije Rusiji ostaju kamen spoticanja

Nepoklapanje Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i dalje je jedan od ključnih problema. Baltičke zemlje, upozorava Mijačić, naročito insistiraju da Beograd uvede sankcije Rusiji.

"Srbija je prihvatila sve elemente zajedničke spoljne i bezbednosne politike, osim sankcija Rusiji. Pokušava da preskoči ovaj korak, ali sve zavisi od zemalja članica — koliko žele da budu popustljive".

Dok se Srbija suočava sa spoljnopolitičkim, institucionalnim i političkim preprekama, Albanija ide ubrzano.

"Albanija nema problema sa susedima, nema problema u usklađivanju spoljne politike, nema unutrašnjih političkih problema, nema pitanje Kosova", kaže Mijačić, podsećajući da je Tirana već otvorila sva pregovaračka poglavlja, dok Srbija posle više od decenije razgovora nije stigla ni do polovine.

Upozorava i na reči estonske premijerke Kaje Kalas: sada je trenutak kada je proširenje politički moguće, ali se taj prozor brzo zatvara — prvenstveno zbog Ukrajine. Ako Srbija ne uhvati ritam sa Albanijom i Crnom Gorom, naredne šanse možda neće biti pre 2035–2040.

Zenović: Neizbor ključnih funkcija baca senku na proces, ali Crna Gora mora da održi tempo integracija

Crna Gora se najčešće pominje kao najuspešnija na evropskom putu. Naredna godina u Podgorici se pominje kao godina kraja evropskih pregovora, mogućem članstvu rukovodstva zemlje najdalje već u 2027. godine. Da li je ovo moguće, da li je realno i hoće li eventualno članstvo doći uz ograničenja? Ovo su samo neka od pitanja na koje je odgovarao Predrag Zenović, glavni pregovarač Crne Gore sa Evropskom unijom. 

Zenović je poručio da predstojeća međuvladina konferencija neće biti opterećena dnevnom politikom, ali da primedbe koje dolaze iz evropskih institucija ukazuju na ozbiljan izazov za državu — obezbeđivanje stabilnog funkcionisanja institucija vladavine prava.

"Ova međuvladina konferencija biće posvećena pregovaračkim poglavljima, onim stepenicama u tom pregovaračkom okviru u kojima je Crna Gora napravila iskorake“, rekao je Zenović, naglašavajući da se napredak uvek posmatra kroz širu sliku: ukupnu političku situaciju i funkcionisanje demokratskih institucija. Kako navodi, to podrazumeva i pravovremen izbor ljudi koji čine ključne institucije u sistemu vladavine prava.

Euronews Srbija

Upravo tu je nastao problem. 

"U ovom slučaju nije došlo do izbora sva tri predložena kandidata i to naravno malo usporava taj proces i stavlja jednu senku, bespotrebno potpuno u ovom trenutku, na ceo proces evropskih integracija", rekao je Zenović. 

Dodaje da je reč o složenom i osetljivom trenutku, u kojem vreme nije saveznik Crne Gore.

„Jako je bitno da svi akteri u svakom trenutku budu svesni koliko vreme nije naš saveznik u ovom trenutku i koliko je važno da jednu dinamiku integracije pratimo do samog kraja, budući da je puno neizvesnosti“, istakao je on.

Iako sama konferencija neće biti „u senci“ nedavnih institucionalnih zastoja, Zenović potvrđuje da je bilo kritika. 

"To nisu kritike bilo kome konkretno, to je kritika celom sistemu — da li on može u pravom trenutku da obezbedi adekvatno funkcionisanje svih institucija sistema vladavine prava".

Prema njegovim rečima, proces evropskih integracija ima dve ključne komponente: političku i tehničku. 

"Obe su jednako važne, jedna bez druge ne ide. A u toj široj političkoj dimenziji, vladavina prava je temeljno i fundamentalno pitanje".

Zenović poručuje da je Crna Gora napravila vidljive iskorake, ali da je ključno da se održi politička stabilnost i osigura funkcionisanje institucija kako bi se proces nastavio bez daljih zastoja.

Kesić: Brisel hoće do kraja godine da ima pozitivnu priču oko svake zemlje Zapadnog Balkana

Pred Bosnom i Hercegovinom je ključna Evropska sedmica, to različiti diplomatski izvori govore za Euronews. Savet ministara u Sarajevu sutra razmatra važna evropska pitanja, Zakon o sudu i Zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savetu, kao i glavnog pregovarača.

"Oni hoće do kraja godine da imaju pozitivnu priču oko svake zemlje Zapadnog Balkana, koje je kandidat za članstvo. I BiH zbog one duboke krize koja nas je snašla, koja je paralizovala svako odlučivanje, nažalost se našla u poziciji da smo na zadnjem vagonu, aj tako da kažemo, tog voza koji kreće prema Briselu. Tako da sad u zadnje dve sedmice vidimo da ima neka nova odlučnost, neki novi momentum od strane EU predstavnika, ali isto tako i institucija. Oni žele da vide neki napredak konkretno, a mi dobro znamo šta treba da uradimo da bi ostvarili taj napredak. 

Euronews Srbija

Ako donesemo ta dva zakona, ako imenujemo glavnog pregovarača, onda znamo da se otvara put da bi pokrenuli ceo proces screening, koji je početak pregovora i verovatno u stvari vrlo brzo bismo dobili datum za međuvladinu konferenciju, što je početak formalnog pregovora između EU i BiH. Tako da ima puno ispred nas što daje motivaciju. Sa druge strane, naravno postoje jedno nestrpljenje od strane ljudi ovde u Briselu, koji misle da ako ne napravimo neki napredak u ovo kratko vreme, da ćemo izgubiti ovu sledeću godinu zato što je izborna godina. Zato im se žuri", rekao je ambasador i šef misije BiH u EU Obrad Kesić.

Kompletnu emisiju i izjave analitičara Bena Andonija polgedajte u video prilogu na početku teksta.