Evropa u čekaonici: Koje zemlje imaju najduže liste čekanja za operaciju kuka ili katarakte

Više od jednog u deset pacijenata kojima je potreban pregled kod specijaliste u Ujedinjenom Kraljevstvu čeka duže od godinu dana da dobije termin. U Sloveniji na ugradnju veštačkog kuka čeka se gotovo dve godine — čak 667 dana. Ovi podaci potiču iz izveštaja "Zdravlje na prvi pogled 2025" koji je objavila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), a ukazuju na jedan od najhitnijih izazova javnozdravstvene politike u Evropi — duge liste čekanja za lečenje i preglede.

Iako su ovo među najlošijim rezultatima u Evropi, problem predugog čekanja na zdravstvene usluge daleko je širi od samo ove dve zemlje, piše Euronews.

"Odlaganje očekivanih koristi od lečenja znači da pacijenti nastavljaju da žive sa bolovima i invaliditetom duže nego što je potrebno, a može dovesti i do pogoršanja zdravstvenih ishoda nakon same intervencije", navodi se u izveštaju.

Koje evropske zemlje imaju najduže liste čekanja za pacijente? Koliko je ozbiljan ovaj problem širom kontinenta? I koliko dugo pacijenti zapravo čekaju na operacije?

Izveštaj otkriva da su duga čekanja prisutna u različitim segmentima zdravstvene zaštite. Čak i zakazivanje pregleda kod lekara opšte prakse ili medicinske sestre u pojedinim evropskim zemljama tokom 2023. godine zahtevalo je čekanje od najmanje nedelju dana.

U Nemačkoj i Francuskoj petina pacijenata čeka nedeljama samo da bi došla do lekara opšte prakse. U Švedskoj 23 odsto pacijenata čeka više od nedelju dana da vidi lekara opšte prakse ili medicinsku sestru. U Francuskoj i Nemačkoj taj udeo iznosi jedan od pet (20 odsto), dok je u Ujedinjenom Kraljevstvu skoro na istom nivou — 18 odsto.

Kada se uračunaju i oni koji čekaju šest do sedam dana, procenat raste: Švedska (30 odsto), Francuska (28 odsto), Ujedinjeno Kraljevstvo (27 odsto) i Nemačka (26 odsto).

Vremena čekanja između zemalja možda nisu direktno uporediva zbog metodoloških razlika.

Čekanje godinama na specijalistu

Čekanje duže od godinu dana da se vidi specijalista realnost je za neke pacijente širom Evrope. Ujedinjeno Kraljevstvo se tu najviše izdvaja: 11 odsto pacijenata prijavilo je da je čekalo više od godinu dana na pregled kod specijaliste. U Francuskoj i Nemačkoj taj udeo iznosi 2 odsto.

Ali čak i kraća čekanja su daleko od kratkih. Više od dva od pet pacijenata u Francuskoj (43 odsto) čeka između dva meseca i godinu dana, zatim slede Ujedinjeno Kraljevstvo (32 odsto), Švedska (29 odsto) i Nemačka (22 odsto).

Čekanje mesecima na operaciju katarakte

Vremena čekanja na operaciju katarakte pokazuju sličnu sliku. Ovaj indikator meri udeo pacijenata koji čekaju više od tri meseca od specijalističke procene do lečenja.

U Norveškoj je četiri od pet pacijenata (81 odsto) sa ovom potrebom čekalo više od tri meseca u 2024. godini. Finska je odmah iza, sa 71 odsto.

Većina pacijenata je čekala više od tri meseca i u Ujedinjenom Kraljevstvu (58 odsto), Portugalu (58 odsto) i Španiji (53 odsto). Poljska (13 odsto), Mađarska (17 odsto), Švedska (22 odsto) i Italija (27 odsto) imale su znatno niže udele.

Duža čekanja nego pre pandemije

Među devet evropskih zemalja koje se prate, vreme čekanja na operaciju katarakte poraslo je 2024. u odnosu na 2019. godinu u sedam država, dok su samo Poljska i Mađarska zabeležile pad, što odražava dugotrajne posledice pandemije kovida 19.

U Ujedinjenom Kraljevstvu udeo pacijenata koji čekaju više od tri meseca više nego se udvostručio — sa 22 odsto na 58 odsto. U Norveškoj je porastao sa 65 odsto na 81 odsto.

Ugradnja veštačkog kuka: Čekanje skoro dve godine u Sloveniji

Srednje vreme čekanja (medijana) za ugradnju veštačkog kuka takođe je veoma visoko. U Sloveniji su pacijenti u 2024. godini čekali u proseku (medijana) 667 dana, što je gotovo dve godine.

Poljska je takođe imala čekanje duže od godinu dana — 343 dana, zatim slede Mađarska (209 dana) i Ujedinjeno Kraljevstvo (174 dana).

Ovo su medijalne vrednosti, što znači da je polovina svih pacijenata čekala još duže od prikazanih brojeva.

"Vreme čekanja na zdravstvenu zaštitu koje nije hitno predstavlja značajan izazov za zdravstvenu politiku u mnogim zdravstvenim sistemima, gde pacijenti moraju da čekaju nedeljama ili mesecima da bi dobili pristup zdravstvenim uslugama", napisao je Luiđi Siciliani sa Univerziteta u Jorku u nedavnom članku u časopisu Evropski časopis za javno zdravlje.

Zašto se vremena čekanja toliko razlikuju između zemalja? Prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, liste čekanja generalno nastaju zbog neravnoteže između potražnje za zdravstvenim uslugama i njihove ponude.

Siciliani je istakao da se vremena čekanja značajno razlikuju među zemljama zbog različitih ograničenja kapaciteta, odluka o finansiranju, broja zdravstvenog osoblja, kao i nesklada sa rastućom potražnjom za zdravstvenom zaštitom koju pokreću starenje stanovništva i tehnološki napredak.

Prema podacima Eurostata, vreme čekanja je takođe značajan razlog za nezadovoljene potrebe kada je u pitanju hitna medicinska pomoć.