Živković o ideji "Bosanske pravoslavne crkve": Pokušaj bošnjačkog nacionalizma da kreira novi identitet i preuredi BiH

Bivši poglavar Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Mustafa Cerić izneo je ideju o osnivanju Bosanske pravoslavne crkve, što je izazvalo oštre reakcije u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ograđivanje Islamske zajednice i Međureligijskog veća u BiH. Gost Euronews Srbija, naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU Bogdan Živković, ocenio je da je reč o pokušaju bošnjačkog nacionalizma da preuredi identitet u Bosni i Hercegovini, uz istovremeno upozorenje da verski i nacionalni identitet na Balkanu ostaju neraskidivo povezani, te da je potrebno prihvatiti tu realnost umesto pokušaja nasilnog preoblikovanja.

Živković objašnjava da je specifičnost postjugoslovenskog prostora u tome što su vera, nacija i etnicitet duboko isprepletani.

"Nešto što je specifična odlika ovog postjugoslovenskog prostora, nešto o čemu istoričari oduvek i govore, posebno Milorad Ekmečić, mi živimo na prostoru gde je versko i etničko i nacionalno skopčano. Mi živimo na prostoru koji se teško može porediti sa drugim evropskim prostorima, gde je zaista vera jednako nacija. I onda, naravno, da u našim nacionalnim sporenjima, u procesima formiranja ili razvoja određenih nacija, se često hvataju nacionalni lideri za veru".

On vidi Cerićevu ideju kao deo bošnjačkog nacionalnog projekta.

"Smatram da je tu vrlo važno posmatrati to kao jedan pokušaj bošnjačkog nacionalizma ili preuređenje Bosne za novim formiranjem jednog identiteta u Bosni i koji vidi svog velikog protivnika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ili, prosto da budem jasan, mislim da nam ova izjava govori o dve stvari", kaže on i dodaje:

FOTO TANJUG/ NEMANJA JOVANOVIĆ/ nr

"Sa jedne strane, ova nam izjava govori da u mnogo čemu elite na ovom prostoru i dalje žive u nekom nasleđu titoizma i Josipa Broza Tita i te politike, koja se smatra, nevezano da li ste vi član neke te verske zajednice, da li ste pripadnik tog naroda, vi možete s visine odozgo kao autoritet države formirati crkve, kao što je Josip Broz Tito formirao Makedonsku pravoslavnu crkvu".

"Titoistički" pristup i suprotstavljanje evropskim vrednostima

Živković upozorava da takav pristup negira principe tolerancije i nemešanja države u verska pitanja.

"Imamo ovde činjenicu da bošnjački nacionalizam na neki način sebe ne predstavlja kao ideju borbe za bošnjačka prava, za bolji položaj Bošnjaka, već gura svoj interes i interese posebne bošnjačke zajednice kroz tu priču o državi Bosni - da je samo potrebno da je svi prihvate i da će to onda biti jedna vrlo srećna zajednica, ali zapravo ono što žele Bošnjaci i njihovi lideri, to vidimo po ovoj izjavi, jeste potpuna supremacija da drugi narodi prihvate njihovu supremaciju i da se odreknu veza sa svojom maticom".

On ističe da takva ideja nema realnu šansu za ostvarenje.

"Naravno, to je potpuno jedna iluzorna izjava. Jasno je da ni hrvatski narod u Bosni i Hercegovini, ni srpski narod u Bosni i Hercegovini ne žele da prihvate takav primer, to što gospodin Cerić zagovara. I to nam samo još jedno potvrđuje da mi u Bosni i Hercegovini nemamo nikakvu kompromisnu viziju budućnosti Bosne i zato će ona ostati u mnogo čemu mrtvorođena država, kakva je danas".

Zašto je na Balkanu vera i dalje jednako nacija?

Živković objašnjava istorijski kontekst i povezanost nacije i religije na Balkanu.

"Mislim da je to potpuno skopčano sa vekovima istorijskog razvoja na ovom prostoru, s tim što je ovo bio prostor koji je bio sudar civilizacija, sudar, pre svega, dvaju carstava, koji su imali dve različite religiozne odrednice. Govorimo o Austrougarskoj monarhiji i o Osmanskom carstvu, ali, šta god bilo i kako god bilo, mi ne možemo imitirati te zapadne modele. To je kako nas tako kako jeste. I ja mislim da je zato vrlo važno ne želeti da to prevaziđemo, nego da to prosto prihvatimo".

Euronews Srbija

On naglašava potrebu za međusobnim prihvatanjem.

"Ovde, kada govorimo o gospodinu Ceriću, da on prihvati da su Srbi pravoslavne veroispovesti i da je to temelj njihovog identiteta, kao i jedinstvo sa patrijaršijom u Beogradu. I samo ako to prihvati, i sa druge strane, ako mi prihvatimo pravo muslimana u Bosni i Hercegovini da imaju svoje posebno nacionalno izražavanje, samo se na tome može temeljiti kompromis".

Rusko saopštenje o "Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi": "Nepotrebna panika"

Živković komentariše saopštenje ruske spoljne obaveštajne službe o mogućem priznanju autokefalnosti tzv. Crnogorske pravoslavne crkve od strane Carigradske patrijaršije.

"Možemo ga posmatrati na nekoliko različitih aspekata. Sa jedne strane, govorimo o jednom velikom sukobu unutar pravoslavnog sveta, koji jel već nekoliko godina postoji sa pogoršanjem ruskih odnosa sa Zapadnom Evropom i sa Sjedinjenim Američkim Državama. Taj sukob se prelio i unutar pravoslavnog sveta. To smo videli jel sa delovanjem patrijarha Vartolomeja u Ukrajini, gde je on dao autokefalnost ukrajinskoj crkvi".

Živković ističe i to da se saopštenje ruske spoljne službe nije odnosilo isključivo na Crnu Goru, već je ona spomenuta "usput".

"Mislim da ima mnogo spekulacija ovih dana o tom saopštenju u našoj javnosti. Pitanje Crne Gore je tu spomenuto nekako sa strane. Ono što je glavni fokus tog saopštenja bili su baltičke zemlje - Litvanija, Letonija i Estonija, gde postoji značajna ruska populacija, koja je crkvenо i dalje u jedinstvu sa Moskovskom patrijaršijom. To je glavni deo saopštenja. Imamo tu jel crticu jednu koja je spomenuta", kaže on i dodaje:

Euronews Srbija

"Sa druge strane, kada govorim o tome, čudno je i neobično to delovanje patrijarha Vartolomeja povodom crkvenog pitanja u Crnoj Gori. Sa jedne strane, on je 2019. podržao Srpsku pravoslavnu crkvu u njenoj borbi protiv Đukanovićevog režima, poslao je pismo Đukanoviću javno, u kome je rekao da nema govora uopšte o nezavisnoj autokefalnoj crkvi u Crnoj Gori, da se tu priznaje jurisdikcija SPC. Sa druge strane, 2022. on je primio Đukanovića u posetu - glavnog protivnika crkve u Crnoj Gori. Čak su bili neki navodi da je on krstio njegovog unuka", kaže Živković i dodaje da postoje određeni "zapadni uticaji na patrijarha Vartolomeja".

On ocenjuje da nema mesta za paniku.

"Mi smo imali jedan veliki udar na Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori, koji je bio odbijen pre pet godina u litijama, u svemu što se tu dešavalo. Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori je nikad jača. Ona utiče na vlast u nekoj meri. Nema više protivnika u vlasti, niko je ne podriva, ima veliki uticaj u javnosti i sva istraživanja javnog mnjenja ubedljivo govore da je to institucija sa najvećim poverenjem u Crnoj Gori", kaže on i dodaje:

"Mislim da tu ne bi trebalo strahovati ni od patrijarha Vartolomeja, niti od bilo koga sa strane, već da je jedini problem koji se tu potencijalno otvara, koji se otvara, vidimo i na političkoj sceni u Crnoj Gori, a tako i na crkvenoj, nekog unutar srpskog sukoba".

Gostovanje Bogdana Živkovića u celosti pogledajte u video prilogu