Rad od kuće kao mera uštede: Da li je moguće realizovati preporuku Evropske komisije zbog energetske krize?

Evropska komisija nedavno je zvanično preporučila rad od kuće kao meru za uštedu resursa tokom energetske krize. Stručnjaci ističu da rad na daljinu donosi višestruke prednosti za energetski sistem.

Evropska komisija upozorava na moguću dugotrajniju energetsku krizu i poziva države da smanje potrošnju, među preporukama je i povratak rada od kuće gde god je to moguće.

Iako se tokom pandemije pokazalo da se posao može organizovati i na daljinu, danas su firme koje ga praktikuju retke u Crnoj Gori. Zoran Korać, programer u jednoj telekomunikacionoj kompaniji, ima pravo da jedan dan sedmično radi od kuće.

"Neko iskustvo iz ovog perioda sa tim pravilom, zajedno sa, recimo, koronom, gde smo bili non-stop od kuće, je pozitivno za mene lično, a rekao bih i većina kolega, bi želeli da se više dana radi od kuće. Prosto, ono najbitnije što bih ja rekao, je da smo efikasniji. Tu imamo nekih praktičnih razloga, tipa samo putovanje do posla, znamo svi gužvu u saobraćaju, gubi se dosta vremena na parking", rekao je programer, Zoran Korać.

Prema procenama stručnjaka, rad od kuće može imati konkretne efekte.

"Optimizacijom radnog vremena i optimizacijom radne sredine i lokacije na kojoj se obavlja posao, tačnije radom od kuće, smanjiće se potrošnja energenata, i to više vrsta energenata, pre svega nafte i naftnih derivata, jer su oni neophodni za dolazak zaposlenih na posao, a onda će se smanjiti i potrošnja električne energije u sistemu hlađenja ili grejanja. Na taj način će se smanjiti i troškovi funkcionisanja preduzeća i ustanova koje funkcionišu u tom sistemu", rekao je dr Jovo Rabrenović, ekonomski analitičar.

pexels.com

Rad od kuće ne donosi samo uštede, već menja i način rada i komunikacije, pa ostaje pitanje kako pronaći pravu meru.

"Ne bih voleo da se nekako to pretvori u non-stop rad od kuće iz prostog razloga nekog otuđenja ili tako nešto. Treba naći meru, jer dosta efikasnosti donosi i sama komunikacija s ljudima, bliskost i tako dalje. Ako bi se vremenom otišlo u non-stop rad od kuće, da ne poznaješ ljude s kojima razmenjuješ mejlove, mislim da bi se tu dosta toga izgubilo", smatra Korać.

Rabrenović smatra da bi se optimalan model mogao relativno lako pronaći, ali da je ključni problem nedostatak volje u državi i preduzećima da se primijeni.

"Koliko je to sve moguće očekivati da se u Crnoj Gori primeni, vrlo sam skeptičan prema tome, jer mi još uvek funkcionišemo na jednom starom modelu, arhaičnom, rigidnom modelu radnog vremena od 7:00 do 15:00, gde je zaposleni obavezan da dođe u 7:00, a da ode u 15:00, da mu se vreme štopuje ko kad je ušao, kad je izašao. Na taj način se smanjuje i voljnost i produktivnost radnika, njegova efikasnost", zaključuje Rabrenović.

Detaljno gostovanje pogledajte u videu iznad teksta: