Ideja trećeg entiteta ponovo podigla tenzije: Koliko je realno da Hrvati u BiH dobiju svoju teritorijalnu jedinicu?
Komentari29/04/2026
-15:02
Skup održan proteklog vikenda u Zagrebu, na kojem je ponovo promovisana ideja o uspostavljanju trećeg, hrvatskog entiteta u Bosni i Hercegovini, izazvao je oštre reakcije u Sarajevu i novu rundu političkih tenzija u regionu. Iako je reč o staroj ideji koja se povremeno pojavljuje u javnom prostoru, a sam događaj nije imao zvanični karakter hrvatskih državnih institucija, Ministarstvo spoljnih poslova Bosne i Hercegovine uputilo je protestnu notu Zagrebu, ocenivši inicijativu kao uznemirujuću i potencijalno destabilizujuću.
Tema je brzo eskalirala u medijima i političkim krugovima sva tri konstitutivna naroda, podsećajući na duboke podele koje i dalje opterećuju Bosnu i Hercegovinu više od 30 godina nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i kraja građanskog rata.
Da li je reč o marginalnim željama desničarskih krugova ili o inicijativi sa širim političkim implikacijama? Da li bi stvaranje trećeg entiteta zahtevalo sukob ili je moguće kroz ustavne promene? I kakve su stvarne šanse da se ovakva ideja ikada realizuje u praksi?
O ovim pitanjima za Euronews Srbija govorili su pravnik Damir Sakić iz Sarajeva i Aleksandar Vranješ, ambasador Bosne i Hercegovine u Srbiji.
Sakić je istakao da je ideja trećeg entiteta procesno-pravno potpuno neprovodiva bez izmene Ustava BiH, za šta je neophodan konsenzus sva tri konstitutivna naroda, te da ovakve inicijative služe prvenstveno kao pritisak za ubrzanje izmene izbornog zakona kako bi Hrvati mogli da biraju svoje legitimne predstavnike.
Vranješ je rekao da je ovo pre svega unutrašnje pitanje Federacije BiH dokle god se ne dira u teritoriju i nadležnosti Republike Srpske, da Hrvati imaju legitimne primedbe na preglasavanje, ali da svaka suštinska promena ustavnog uređenja zahteva teško dostižan konsenzus tri naroda i da se tema najverovatnije koristi u predizborne svrhe.
Pravne i ustavne prepreke za treći entitet
Gosti su detaljno objasnili zašto je ideja trećeg entiteta u sadašnjim okolnostima gotovo nemoguća za realizaciju. Damir Sakić je jasno naglasio ustavnu proceduru koja bi bila neophodna.
Povezane vesti
"U smislu provodivosti takvih ideja, sada kažem u onom realnom svetu, procesno-pravno gledano, bilo bi pre svega potrebno izmeniti Ustav Bosne i Hercegovine, za šta je potrebna dvotrećinska većina u Predstavničkom domu i opšta i entitetska većina u Domu naroda", rekao je Sakić.
On je dodao da takav scenario nema podršku jer bošnjačka politika ideju vidi kao ostvarenje ratnih ciljeva hrvatske strane, dok bi Republika Srpska morala da se odrekne dela svoje teritorije.
"Što se tiče koliko ovakve ideje imaju stvarne političke podrške, smatram da je o tome čak i nezahvalno spekulisati, ali je jasno da određene institucionalne podrške, barem one nevidljive, mora biti, inače ne bi se ni dobila prilika na jednom ovakvom mjstu da se takve ideje ponovo iznesu u javnost", naveo je Sakić.
profimedia
Sakić je posebno istakao da bi promena podrazumevala i izmene Ustava Federacije BiH i suštinske izmene Vašingtonskog sporazuma iz 1994. godine, kojim je stvorena Federacija.
"Mi ovde govorimo o jednome vaninstitucionalnom pokušaju iznošenju ideja. Svako ima pravo da iznosi ideje, tako da i ove ideje koje bi podrazumevale obimne izmene Ustava Bosne i Hercegovine, Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, u konačnici izmene suštine Vašingtonskog sporazuma kojim je stvorena Federacija Bosne i Hercegovine", objasnio je Sakić.
Ambasador Vranješ je potvrdio ovu analizu i dodao perspektivu Republike Srpske.
"Sve ono što bi se dogovarali bošnjački i hrvatski konstitutivni narod u okviru Federacije, Republika Srpska bi podržala samo u onoj meri u kojoj se ne bi dirala Republika Srpska - ni u svojim granicama, ni u svojim nadležnostima", rekao je Vranješ.
Povezane vesti
On je podsetio da je Dejtonski sporazum postavio jasne okvire koji se teško menjaju.
"Zvaničan stav Bosne i Hercegovine može da se kreira samo u Predsedništvu kada se stvori konsenzus tri člana Predsedništva", naglasio je Vranješ.
Legitimni zahtevi Hrvata i uloga susednih zemalja
Oba sagovornika priznala su da Hrvati u BiH imaju realne probleme sa političkim predstavljanjem. Sakić je to otvoreno nazvao pravičnim ciljem.
Povezane vesti
"To jeste pravičan cilj, to jeste Hrvati treba da biraju svoje legitimne predstavnike", rekao je Sakić.
Vranješ je detaljnije objasnio pozadinu problema.
"Hrvati smatraju, pretpostavljam i opravdano, da njihova pozicija konstitutivnog naroda, posebno na teritoriji Federacije, nije dobro reprezentovana. Imaju taj problem sa preglasavanjem kada je reč o izboru njihovih predstavnika, posebno kada je reč o članu Predsedništva", rekao je Vranješ.
On je podsetio na ranije pokušaje rešavanja kroz izmene izbornog zakona, poput pregovora u Neumu 2022. godine, gde je razmatrana ideja virtuelnih izbornih jedinica, ali dogovor nije postignut.
"Nažalost, bošnjačka politička elita se s tim nije usaglasila i do tog dogovora nikad nije došlo. Tako da je ta tema ostala otvorena i Hrvatska i dan-danas učestvuje u tome", dodao je ambasador.
Vranješ je objasnio i zašto Zagreb aktivno prati situaciju.
"Hrvatska logično stoji uz svoj narod na teritoriji Bosne i Hercegovine, utoliko više što su oni svi ujedno i državljani Hrvatske. Oni imaju i taj jedan formalno-pravni element uključivanja u unutrašnja pitanja Bosne i Hercegovine, jer su potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma", rekao je Vranješ.
Euronews Srbija
Sakić je komentarisao i protestnu notu Sarajeva.
"Ministar Konaković je uradio ono što mu je u opisu posla, što je službeno Sarajevo očekivalo, da službenom Zagrebu uputi protestnu notu i da skrene pažnju na održavanje jednog takvog skupa sa kojeg su poslane neodgovorne i uznemirujuće poruke", naveo je Sakić.
Vranješ je, međutim, bio kritičniji prema načinu na koji je nota upućena.
"Protestna nota nije bila usaglašena u Predsjedništvu, a po Ustavu samo Predsedništvo može da vodi spoljnu politiku. Ministar Konaković je to uradio na svoju ruku...da bi primirio sarajevske političke protivnike", ocenio je Vranješ.
Političke posledice, tenzije i perspektive u izbornoj godini
Gosti su se složili da oružanog sukoba nema, ali da tenzije rastu, posebno u izbornoj godini.
"Moje mišljenje je da su sukobi na ovim prostorima završeni, tako da nekog oružanog sukoba ne može biti", rekao je Sakić i dodao:
"Tenzije rastu. Građani osećaju, to postaje tema za građane, kada je tema za građane - tema je i za politiku. I naravno da imamo jednu situaciju, još pogotovo u Bosni i Hercegovini smo u izbornoj godini, izbori će biti veoma neizvesni", dodao je.
Vranješ je ideju okarakterisao kao deo predizborne dinamike.
"Iz ove perspektive izbora, može se očekivati da će ove teme biti na dnevnom redu sve do oktobarskih izbora, jer obično kad imamo izbornu godinu, malo se retorika pojača", rekao je Vranješ.
Euronews Srbija
On je takođe ukazao na demografsku realnost na terenu.
"Objektivno, u hrvatskim kantonima žive homogeno većinsko hrvatsko stanovništvo... Posle rata svi ti delovi teritorije su prilično homogeni", rekao je i dodao:
"Tako da taj entitet koji ne postoji, de facto se njegovi obrisi mogu videti kroz te hrvatske kantone unutar Federacije", objasnio je Vranješ.
Sakić je zaključio da će se pitanje legitimnog predstavljanja Hrvata morati rešavati u budućnosti i da "po pitanju izmene izbornog zakona mora da dođe do konsenzusa".
On je dodao da su Hrvati ti koji moraju da biraju svoje predstavnike.
"Hrvatski konstitutivni narod mora da bira svoje predstavnike i nije pravedno da im drugi biraju predstavnike", rekao je Sakić.
Komentari (0)