Ostavka Kristijana Šmita u BiH, Šolaja tvrdi: "U pozadini su Amerika i gasni poslovi“

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit podneo je ostavku na tu funkciju posle skoro pet godina provedenih na čelu Kancelarije visokog predstavnika. O ostavci visokog predstavnika za Euronews Srbija govorio je Miloš Šolaja, profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci. Prema oceni profesora Šolaje, ostavka Kristijana Šmita nije veliko iznenađenje, jer se o njegovom odlasku već duže vreme spekulisalo u političkim krugovima.

"Na izvestan način ona i nije iznenađenje jer se neformalno već dugo govorilo o njegovom odlasku. Nije bitna bila forma, ali je činjenica bila da od dolaska Donalda Trampa na mesto predsednika SAD-a, Bosna i Hercegovina nema ambasadora. Inače, taj duet, visoki predstavnik i raniji američki ambasadori, su praktično upravljali Bosnom i Hercegovinom, posebno poslednji Majkl Marfi podržavao je sve to što je Šmit radio“, kaže Šolaja.

Govoreći o osporavanju legitimiteta visokog predstavnika, Šolaja podseća da Rusija i Kina nisu podržale njegovo imenovanje u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, zbog čega ga Republika Srpska nije priznavala.

"On u Republici Srpskoj nije bio priznat i Republika Srpska je donela nekoliko zakona kojima sprečava dejstvo njegovih odluka na svojoj teritoriji. Između ostalog, to su neki zakoni koji se odnose i na državnu imovinu, odnosno potpunu predaju sve državne imovine institucijama Bosne i Hercegovine, kako oni kažu, države, iako je to čak i u ustavu vrlo ambivalentno", kaže Šolaja. 

Tanjug/SRNA/Borislav Zdrinja

Dodaje da je sa druge strane Republika Srpska to osporavala, tako da je Kristijan Šmit čak nametnuo tu odluku, zbog toga što Dodik nije potpisao ukaz o tim zakonima.

"Nametnuo je tu odluku o promeni krivičnog zakona i praktično je promenio jedan član krivičnog zakona, zbog čega je mogla da se donese presuda Dodiku. I sad tu dolazi čitav niz političkih problema u igru", navodi sagovornik Euronews Srbija.

Pritisci iz Vašingtona

Govoreći o navodima da je Šmitova ostavka povezana sa pritiscima iz Vašingtona, Šolaja ocenjuje da je u pozadini pitanje izgradnje gasne infrastrukture u Bosni i Hercegovini.

"Znalo se da se ovde radi o igri ko će da preuzme kontrolu nad izgradnjom gasne infrastrukture u Bosni i Hercegovini. Majkl Marfi i visoki predstavnik su zaista naterali i hrvatske poslanike, a bošnjački su sami pristali, u drugom entitetu, Federaciji Bosne i Hercegovine, da prihvate određene aranžmane o naftovodu", kaže Šolaja.

Šolaja smatra da je to bila dosta sporna i više puta odlagana odluka. Dodaje da ono što se sad može videti jeste da je sasvim sigurno da bi ljudi iz blizine Donalda Trampa, mogli da uđu u izgradnju infrastrukture.

 

"Republika Srpska je usvojila niz, da ih tako nazovemo, antišmitovskih zakona, u zamenu za skidanje već dugogodišnjih sankcija Miloradu Dodiku i još nekolicini ljudi iz samog vrha establišmenta Republike Srpske. I od tada kreće jedna prilično dobra relacija između Republike Srpske i Sjedinjenih Država. Čak je i Trampov sin dolazio u Banjaluku, neki govore o lobiranju ili nelobiranju, ali to u ovom slučaju nije toliko važno", navodi Šolaja.

Dodaje da je na ovaj način pogođena politika, pre svega Bošnjaka u Bosni i Hercegovini, a pojačana aktivnost Hrvata o ideji o osnivanju trećeg entiteta.

"Bošnjaci i Hrvati žive u jednom konsocijativnom političkom odnosu u Federaciji Bosne i Hercegovine, dok je Republika Srpska za sebe centralizovan i, kako kažu u literaturi, pa i nekoj političkoj praksi, polunezavisni politički entitet u Bosni i Hercegovini", objašnajava sagovornik.

Tanjug video

Buduća uloga međunarodne zajednice u BiH

Govoreći o budućnosti OHR-a i izboru novog visokog predstavnika, Šolaja smatra da u Republici Srpskoj postoji određeno zadovoljstvo zbog odlaska Kristijana Šmita.

On podseća i da Savet za implementaciju mira nije predviđen Dejtonskim sporazumom, već je naknadno formiran.

"Savet za implementaciju mira nije nastao po Dejtonu, već je jedna kreacija britanske diplomatije.“, kaže profesor.

Za kraj, profesor Šolaja ocenjuje da ostaje otvoreno pitanje kako će izgledati buduća uloga međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini.

"U Dejtonskom sporazumu postoji samo visoki predstavnik“, zaključuje.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.