Milijarde donacija bez traga: Gde je nestao posleratni novac za Bosnu i Hercegovinu?
Komentari20/05/2026
-20:37
Pre tačno 26 godina, na završnoj donatorskoj konferenciji za Bosnu i Hercegovinu, održanoj u sedištu Evropske unije, prikupljeno je 850 miliona dolara za obnovu zemlje nakon rata. Na ukupno pet konferencija u Briselu prikupljeno je više od pet milijardi dolara. To je samo deo, jer su značajna sredstva za BiH donirana i iz Sjedinjenih Američkih Država, zemalja Bliskog istoka i Japana, ali i direktno od dijaspore. Institucije su istraživale, ali nikada nije utvrđeno koliko je tačno doniranog novca nakon rata ušlo u BiH, kako i gde je trošen, te da li je bilo malverzacija.
Milijarde dolara, nemačkih maraka i evra donacija, slilo se u Bosnu i Hercegovinu, posebno u prvim posleratnim godinama, ali nikada nije utvrđeno - koliko tačno milijardi?
"Strankama, pogotovo onim koje su bile na vlasti u prvim godinama posle rata, nije odgovaralo da se to ikada istraži, jer bi to na neki način bilo samooptuženje tih stranaka. Prisećam se da je svojevremeno i tadašnji direktor tadašnje federalne obaveštajne službe ekspresno smenjen nakon prvih informacija da je otvorio neke istrage o načinu korišćenja, možemo reći, zloupotreba donacija tokom rata, a onda i posle rata", kaže Amarildo Gutić, novinar "Žurnala".
Tri parlamentarne komisije na nivou BiH, od 2002. do 2012. istraživale su, ali nisu utvrdile koliko je donacija stiglo nakon rata, niti gde je tačno novac završio. Od tri komisijska izveštaja javno je dostupan samo jedan. U njemu se navodi cifra od oko sedam milijardi maraka donacija, od kojih je 98 odsto stiglo u Federaciju BiH, 1,5 odsto u Republiku Srpsku, a pola procenta u Distrikt Brčko.
Postoje i podaci OHR-a, koji navode da je od 95. do 2000. u BiH stiglo oko 5,3 milijarde maraka.
Oko deset puta veću brojku pominje publikacija Fonda otvorenog društva. Prema ovom istraživanju, BiH je u četiri godine nakon rata primila između 46 i 53 milijarde dolara međunarodne pomoći.
U dve od tri komisije za istraživanje utroška donacija, bio je poslanik Šemsudin Mehmedović.
Povezane vesti
"Mnogo je tu bilo pokriveno i sa stepenom tajnosti, što je pravo onih koji su u tom momentu odlučivali. Mislim da je to bio jedan period koji, kada nije bilo ni zakona, nije bilo ni agencija za sprovođenje zakona, nije bilo ni visokog stepena odgovornosti kod ljudi. U svakom slučaju, bilo je nepravilnosti i nezakonitog trošenja, ali to treba da utvrdi tužilaštvo u kom stepenu, ko je odgovoran i tako dalje", kaže Mehmedović.
Međutim, iz Tužilaštva BiH, nisu odgovorili na naš upit da li imaju ili su imali u radu predmet koji istražuje trošenje posleratnih donacija? A, kada je reč o parlamentarnoj istrazi, nikada nije nastavljena. Novu, četvrtu istražna komisiju, nakon 2012. nije formirao nijedan saziv Predstavničkog doma.
"To se jednostavno negde čekalo da se godinama zaboravi. Sada imamo, ponovo se javljaju određene afere u smislu evropskih sredstava i načina na koji su utrošena za izgradnju autoputa i slično, gde opet druge institucije istražuju, a to nisu institucije Bosne i Hercegovine", navodi Ivana Korajlić iz "Transparecy international" u Bosni i Hercegovini.
Do Ukrajine, Bosna i Hercegovina je bila zemlja koja je, po glavi stanovnika, dobila najviše međunarodnih donacija. Prema procenama, u Ukrajinu je od 2022. iz Evrope i Sjedinjenih Država, stiglo oko 320 milijardi dolara. Prevare i zloupotrebe sa utroškom donacija u energetskom sektoru, humanitarnim programima i nabavci vojne opreme istražuje Antikorupcijski biro Ukrajine, ali i evropski OLAF i američki Pentagon.
Komentari (0)