Cvijanović za Euronews: O Dejtonu, bonskim ovlašćenjima, Šmitu, investicijama SAD i Južnoj gasnoj interkonekciji

Predsedavajuća Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Cvijanović izjavila je u ekskluzivnom intervjuu za Euronews, nakon povratka iz Sjedinjenih Američkih Država, da očekuje da će naredni visoki predstavnik u BiH imati ograničen mandat, kao i da bi buduća uloga OHR-a trebalo da bude svedena bez bonskih ovlašćenja.

U opširnom razgovoru, Cvijanović je govorila o političkim porukama koje je, kako tvrdi, dobila tokom nedavne posete SAD-u, odnosima sa američkim kongresmenima, diplomatskim kontaktima koje je imala u Vašingtonu, kao i o, kako je ocenila, „promeni političkog kursa“ prema Bosni i Hercegovini.

Na početku intervjua, Cvijanović se osvrnula na proteklu godinu i niz susreta koje je imala sa predstavnicima američke političke scene, navodeći da su odnosi između BiH i SAD ušli u fazu „pojačane komunikacije i konkretnih rezultata“.

„Intenzivno. Efektivno. Mnogo toga je stalo u proteklih godinu dana i rekla bih da su u suštini pozitivna kretanja“, navela je ona.

Govoreći o svojoj nedavnoj poseti SAD-u, podsetila je da je učestvovala na događajima posvećenim obeležavanju 30 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, što je, kako je rekla, imalo posebnu simboliku jer se odvijalo u prisustvu ljudi koji su učestvovali u njegovom kreiranju.

Cvijanović je potvrdila da održava kontinuirane kontakte sa američkim kongresmenima i senatorima, navodeći da postoji krug političara sa kojima redovno komunicira o pitanjima Balkana.

Među sagovornicima tokom posljednje posete izdvojila je kongresmene Majka Tarnera i Brajana Masta, sastanke koje je ocenila kao „vrlo sadržajne i politički korisne“.

„To su ljudi sa kojima se već duže vreme srećem i razgovaram. Postoji kontinuitet komunikacije i razumevanja određenih procesa“, rekla je ona.

Euronews

Posebno je izdvojila sastanak sa Brajanom Mastom, predsedavajućim Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD, ističući da je reč o „impresivnom i ozbiljnom sagovorniku“.

Diplomatski kontakti i odnosi sa Izraelom

U intervjuu je govorila i o kontaktima sa diplomatskim predstavnicima drugih država, uključujući ambasadora Izraela u SAD-u i učešće na prijemu povodom Dana nezavisnosti Izraela.

Kako je navela, poziv za taj događaj smatra potvrdom dugogodišnjih odnosa i saradnje.

„Republika Srpska i Izrael imaju dugogodišnje prijateljske odnose koji nisu nastali juče. To je kontinuitet saradnje koji traje decenijama“, rekla je Cvijanović.

Dodala je da su tokom tih susreta razmenjene informacije o bezbednosnim i političkim izazovima na Bliskom istoku, ali i o situaciji u jugoistočnoj Evropi.

O OHR-u i budućem visokom predstavniku

Najveći deo intervjua bio je posvećen ulozi Kancelarije visokog predstavnika (OHR) i budućem statusu međunarodne uprave u Bosni i Hercegovini.

Cvijanović je ocenila da BiH ulazi u, kako je rekla, „tranzicioni politički period“, u kojem bi se uloga međunarodnog faktora postepeno trebala smanjivati.

„Sigurna sam da će naredni visoki predstavnik imati ograničen mandat i da neće raspolagati bonskim ovlašćenjima“, navela je ona.

Podsetila je da su bonska ovlašćenja omogućila visokim predstavnicima da nameću odluke i zakone, ali je ocenila da je takav model vremenom prerastao okvire Dejtonskog mirovnog sporazuma.

„Mandat visokog predstavnika mora se vratiti na ono što je definisano Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma – koordinaciju i posredovanje, a ne nametanje odluka“, rekla je Cvijanović.

Tanjug video

Govoreći o Kristijanu Šmitu, Cvijanović je istakla da smatra da se međunarodna uprava nalazi u fazi transformacije i da će, prema njenom mišljenju, doći do promene na toj funkciji.

„Ovo je proces koji ide ka tome da se definisani mandat završi i da dođe nova osoba sa jasnim, vremenski ograničenim ovlašćenjima“, navela je ona.

Dodala je da se, prema njenim informacijama, međunarodna zajednica kreće ka modelu koji podrazumeva veću odgovornost domaćih institucija.

„BiH mora da se vrati unutrašnjem dogovoru“

Cvijanović je u više navrata istakla da je ključ stabilnosti Bosne i Hercegovine u dogovoru domaćih političkih aktera i smanjenju međunarodnog intervencionizma.

„Vi imate izabrane predstavnike naroda i oni treba da donose odluke. Spoljni faktor ne može trajno da upravlja procesima“, poručila je ona.

Prema njenim rečima, u delu američke administracije primetan je, kako kaže, pomak ka ekonomskom pristupu i manjem direktnom političkom uplitanju.

Govoreći o širem međunarodnom kontekstu, Cvijanović je ocenila da se u američkoj politici može uočiti trend promene pristupa prema regionu.

Navela je da su poruke koje je čula tokom boravka u SAD-u u skladu sa idejom jačanja bilateralne saradnje i smanjenja uloge međunarodnih administrativnih struktura.

„Ne radi se o naglim promenama, već o postepenom redefinisanju odnosa i prioriteta“, rekla je ona.

Cvijanović je ponovila stav da Bosna i Hercegovina ulazi u period političke tranzicije u kojem će, kako tvrdi, ključnu ulogu imati domaći politički dogovor.

„Ne govorimo o ličnim pitanjima, već o konceptu. Važno je da se BiH vrati u okvir dogovora svojih naroda i institucija“, istakla je ona.

Intervju je obuhvatio i širi spektar tema – od odnosa u Predsedništvu BiH, preko međunarodnih partnerstava Republike Srpske, do budućnosti evropskih integracija i političkih odnosa u regionu, koje Cvijanović vidi kao deo šireg procesa redefinisanja globalnih odnosa.

"Podržali smo Južnu interkonekciju kao strateški projekat"

Željka Cvijanović izjavila je u ekskluzivnom intervjuu za Euronews da očekuje pojačane investicije Sjedinjenih Američkih Država u Bosni i Hercegovini, ocenjujući da se pristup nove američke administracije značajno razlikuje od prethodnog perioda i da je fokus sada na ekonomiji i infrastrukturnim projektima.

Cvijanović je istakla da su američki investitori sve više zainteresovani za energetski sektor, gasne i hidroenergetske projekte, kao i za infrastrukturne investicije, uključujući izgradnju puteva, aerodroma i energetskih interkonekcija.

„Ova administracija želi da ulaže. Krenuli su u jedan veliki projekat u Federaciji – Južnu interkonekciju. Mi smo to podržali kao Republika Srpska i ja kao član Predsedništva sam glasala za taj sporazum između Hrvatske i BiH“, navela je Cvijanović.

Dodala je da postoje i konkretni planovi i interesovanje američkih kompanija za projekte u BiH, posebno u oblasti energetike i saobraćajne infrastrukture, uključujući mogućnost učešća velikih kompanija u izgradnji autoputeva i gasnih konekcija.

Na pitanje o potencijalnoj ulozi američke kompanije Bechtel, Cvijanović je odgovorila da je reč o jednom od zainteresovanih aktera u širem spektru infrastrukturnih projekata, ali nije želela da potvrdi konkretne aranžmane.

„Ne znam hoće li oni raditi konkretno tu rutu, ali sigurno su zainteresovani za više projekata – i infrastrukturnih i energetskih“, rekla je ona.

Euronews

Govoreći o mogućim novim gasnim projektima, Cvijanović je navela da bi buduća mreža mogla uključivati različite pravce snabdevanja, uključujući severnu i istočnu interkonekciju, naglašavajući da je cilj jačanje energetske sigurnosti.

„Investicije i politički kontekst“

U nastavku razgovora, Cvijanović je pokušala da poveže ekonomske teme sa širim političkim kontekstom u Bosni i Hercegovini, navodeći da su, kako tvrdi, posljednje tri godine obeležene „političkom krizom i pritiscima“ koji su uticali na institucije Republike Srpske.

Ona je ocenila da je političko delovanje Republike Srpske u tom periodu bilo „plansko i strateški vođeno“, uz cilj da se, kako je navela, „ukaže na probleme u funkcionisanju BiH i poziciju entiteta“.

„Ništa što se dešavalo u prethodne tri godine nije bilo slučajno. Sve je bilo promišljeno u smislu političke borbe i zaštite interesa Republike Srpske“, rekla je Cvijanović.

Cvijanović je u više navrata u intervjuu kritikovala, kako je navela, „neravnopravan tretman“ Republike Srpske u okviru Bosne i Hercegovine, tvrdeći da su određene odluke međunarodnih i domaćih institucija doprinele političkim i institucionalnim tenzijama.

U tom kontekstu, podsetila je na različite pravne prakse koje su se, prema njenim rečima, primenjivale u postratnom periodu, posebno u vezi sa krivičnim zakonodavstvom i procesuiranjem ratnih zločina.

„Postojale su različite prakse i različiti standardi. To je stvorilo osećaj neravnopravnosti i političke nepravde“, navela je ona.

Govoreći o ulozi međunarodne zajednice u BiH, Cvijanović je ponovila stav da je potrebno redefinisati odnose i postepeno smanjiti međunarodni intervencionizam, uz jačanje domaćih institucija.

Ona je ocenila da je prethodni pristup međunarodnih administracija bio više politički nego ekonomski, dok se sada, prema njenim rečima, otvara prostor za „pragmatičniji pristup zasnovan na investicijama i razvoju“.

Cvijanović je istakla da je trenutna faza odnosa sa SAD-om i drugim partnerima usmerena ka ekonomskim projektima, infrastrukturi i energetici, te da to vidi kao „pozitivnu promenu paradigme“.

„Vidimo da postoji interesovanje za ulaganja, i to je ono što može doneti konkretne koristi građanima“, navela je ona.

Kompletan intervju pogledajte u video prilogu na početku teksta.