Donacije političkim partijama i državni poslovi: Kako funkcioniše sistem u BiH?

Prema podacima Transparency Internationala, stranke u BiH dobile su oko sedam miliona evra donacija u poslednjih osam godina. Petina je stigla od privatnih firmi koje su, kako navodi ova organizacija, kasnije dobile milionske ugovore od države. Postavlja se pitanje od koga dolaze donacije političkim strankama.

Poslove na 32.973 državna tendera u proteklih šest godina dobile su firme, donatori političkih stranaka u BiH. 

Formula je prosta - uplatite donaciju stranci, a sistem vam uzvrati višemilionskim ugovorom.

Vrednost tih poslova kretala se preko 20 miliona maraka.

Od ukupnog iznosa primljenih donacija čak 1,8 miliona maraka završilo je kod stranaka iz Republike Srpske, dok su stranke iz Federacije skupile tek manji deo od oko 465.000 maraka, pokazuju podaci.

"One moraju da vrate dug i najčešće je reč o poslovima koji su verovatno dogovoreni, budući da i prema izveštajima Agencije za javne nabavke prosečno prema postupcima javnih nabavke nemamo ni po dve ponude koje zadovoljavaju sve uslove", rekao je Damjan Ožegović iz Transparency International BiH. 

SNSD je kroz donacije prikupio najviše novca i to 427.000 maraka.

Najveći donator je aktuelni direktor Uprave za indirektno oporezivanje Zoran Tegeltija sa 10.000 maraka. 

Zanimljivo je i da jedna firma koja je finansirala Narodnu partiju Srpske Darka Banca dobila tendere vredne čak 18 miliona maraka. 

Širok asortiman je poslova - od krečenja i gradnje bungalova, pa sve do nabavke jaja. 

Više od 1.300 donacija prošle godine 

U Federaciji HDZ prednjači po donacijama.

Pixabay

Zbog sve više kazni za nezakonito finansiranje političkih stranaka od privatnih preduzeća, u stranačke kase počele su da se slivati donacije pojedinaca.

Članovi, bili penzioneri ili funkcioneri, uplaćuju po 10.000 marka, što je maksimalan iznos za jednu osobu godišnje. 

U prošloj godini je donirano više od dva miliona marka kroz više od 1.300 donacija, pokazuju podaci iz njihovih finansijskih izveštaja objavljenih na stranici Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine. 

"Ova zabrana doniranja prema zakonu o finansiranja političkih stranaka za firme koje sklapaju ugovore o javnim nabavkama, jeste zaobiđena na način da je vrlo verovatno taj novac samo preusmeren na obična fizička lica, odnosno na ljude koji su kasnije taj novac polagali na račune političkih stranaka. Najčešće, nažalost, može se i zaključiti prema izveštajima o finansiranju kampanja da taj novac jednostavno nije prijavljivan, a da je reč o crnom novcu", rekao je Ožegović.

Konkurencija na tenderima u BiH odavno je postala farsa.

Tenderi se uglavnom raspisuju za pogodne firme, poručuju iz "Žurnala".

Kažu da su kroz svoj projekat "Pratimo tendere" došli do podataka da je od 94 do 97 odsto tendera u BiH provedeno netransparentnim postupcima koji su poslužili za legalizaciju poslovnih veza između vlasti i privatnih porodičnih firmi. 

"Ono što bi nas sve trebalo najviše da zabrine u ovoj situaciji jeste da onaj deo sredstava koji mi ne vidimo. Ovo je zapravo onaj deo koji je javni, koji se zapravo prezentuje na neki način kroz izveštaje, ali ono što mi ne vidimo kroz usluge, kroz keš, kroz druge vrste podrške koje firme daju političkim strankama. Mislim da je to neuporedio višestrko više od onoga što se u transparenciji istražio", rekao je urednik na portalu "Žurnal" Eldin Karić.

Finansiranje političkih stranaka zabranjeno je firmama koje direktno posluju sa organima izvršne vlasi, tako da su zbog brojnih prijava koje je CIK-u podnosio Transparency International, stranke morale vraćati novac donatorima, a većina je prestala u svojim izveštajima da uopšte navodi pravna lica kao donatore.