Zašto je Island rekao "ne“ EU: Šta je presudilo protiv nastavka pregovora?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Island je tesnom većinom odbacio predlog za obnovu pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, čime je pitanje pristupanja EU, ponovo otvoreno usled promenjenih geopolitičkih okolnosti, za sada sklonjeno sa dnevnog reda. Protiv nastavka pregovora glasalo je 52,8 odsto birača, dok je 47,2 odsto podržalo njihovu obnovu, uz izlaznost od 82,5 odsto.
Referendum je prvobitno bio planiran za 2027. godinu, ali je vlada levog centra, koju predvodi socijaldemokratska premijerka Kristrun Frostadoutir, odlučila da ga održi ranije zbog promenjenih bezbednosnih okolnosti u regionu i pretnji američkog predsednika Donalda Trampa u vezi sa Grenlandom, koji se nalazi oko 300 kilometara od Islanda.
Iako su ankete mesecima davale prednost pristalicama približavanja Evropskoj uniji, odnos snaga promenio se u završnici kampanje, kada su protivnici nastavka pregovora uspeli da pridobiju većinu birača.
Između evropskih integracija i kontrole nad resursima
Kao ostrvska zemlja sa prostranom ekskluzivnom ekonomskom zonom u severnom Atlantiku, Island ima snažno ukorenjenu ribarsku industriju, koja zapošljava veliki broj ljudi, učestvuje sa oko osam odsto u BDP-u zemlje i čini gotovo 40 odsto njenog izvoza.
Članstvo u EU podrazumevalo bi da Island prihvati Zajedničku ribarsku politiku EU, koja određuje ko, gde i kada može da lovi ribu, kao i količinu ulova. Većina ribolovnih kvota utvrđuje se svake godine nakon pregovora između država članica, koje su potom odgovorne za to da ribari ne prekorače dozvoljene limite.
Pexels
Upravo je strah od gubitka kontrole nad ribarskim resursima, zbog značaja koji ta industrija ima za islandsku ekonomiju, bio jedan od razloga zbog kojih su Islanđani na referendumu odbacili obnovu pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.
Island i EU: od pregovora do referenduma
Island je već jednom započeo pregovore o članstvu u Evropskoj uniji. Proces je pokrenut 2010. godine, nakon što je zemlja, teško pogođena globalnom finansijskom krizom, podnela zahtev za članstvo. Pregovori su napredovali u pojedinim oblastima, ali su naišli na snažan politički otpor, pre svega zbog pitanja ribarstva i kontrole nad prirodnim resursima.
Povezane vesti
Nova vlada je 2015. godine formalno povukla zahtev za članstvo, čime je proces zaustavljen. Pitanje odnosa sa EU ponovo je otvoreno nekoliko godina kasnije, kada su promene u međunarodnom okruženju i bezbednosnoj situaciji podstakle deo islandskog političkog establišmenta da razmotri bliže povezivanje sa Evropskom unijom.
Za pristalice članstva, EU predstavlja dodatni bezbednosni i ekonomski oslonac u trenutku kada se evropska bezbednosna arhitektura menja. Island je član NATO-a, ali nema sopstvene oružane snage, zbog čega pitanje bezbednosti ima posebno mesto u raspravi o budućim odnosima sa evropskim partnerima.
Credit: Maria Semyonova / Zuma Press / Profimedia
Sa druge strane, protivnici članstva smatraju da bi Island ulaskom u EU preuzeo obaveze koje mu nisu neophodne. Posebno ističu da zemlja već ima pristup evropskom jedinstvenom tržištu i da bi eventualno članstvo moglo da ograniči mogućnost Reykjavika da samostalno donosi odluke u oblastima od ključnog ekonomskog značaja.
Upravo ta dilema - između potrebe za većom evropskom integracijom i želje da se zadrži puna kontrola nad nacionalnim resursima i donošenjem odluka – godinama deli islandsko društvo.
Iako je van Evropske unije, Island je već duboko integrisan u evropske tokove kao član jedinstvenog tržišta kroz Evropski ekonomski prostor (EEP), dok u okviru Šengena uživa slobodu kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala.
Kakve su reakcije iz Brisela?
Reakcije iz Brisela na ishod referenduma su uzdržane i diplomatske: Evropska unija primila je k znanju ishod referenduma i poručila da poštuje odluku građana Islanda, uz ocenu da ta zemlja ostaje blizak i strateški važan partner EU - to je zajednička poruka Evropske komisije i predsednika Evropskog saveta Antonija Košte.
Kada su u pitanju najveće stranke u Evropskom parlamentu, iz Evropske narodne partije poručuju da je narod Islanda rekao svoje, iako tesnom većinom, ali da se odluka suverene zemlje, kažu, mora poštovati.
Povezane vesti
Socijaldemokrate naglašavaju da je ovo rezultat za žaljenje za samu Evropsku uniju, ali da pitanje ribolova ne treba potcenjivati, jer je ono mnogo važnije za Island nego za ostale zemlje.
S druge strane, konzervativci i reformisti poručuju da ovo treba da bude poruka Briselu da, iako se smatralo da će usled narastajućih geopolitičkih tenzija članstvo u Evropskoj uniji biti primamljivije, ispostavilo se da Island radije bira da ostane van nje.
Naglašavaju i da Brisel treba da razmotri svoje stavove prema pitanjima suvereniteta svojih članica.
Odluku Islanda proslavili evroskeptici
Najdžal Faraž čestitao je narodu Islanda, kako je rekao, "očuvanje nezavisnosti“, dok je predsednica Narodnog okupljanja u Francuskoj, Marin Le Pen, poručila da je ovo očigledna istina da članstvo u Evropskoj uniji nije prirodni horizont za sve evropske demokratije.
Kada su u pitanju same posledice ovog referenduma, osim mogućeg udara na politiku proširenja, naglašava se i da je Brisel možda propustio, odnosno Evropska unija, šansu za strateško pozicioniranje na Arktiku, a usled narastajućih pritisaka SAD na Grenland.
Više o ovoj temi pogledajte u video klipu na početku teksta
Komentari (0)