Island odbio obnovu pregovora sa EU: Šta ova odluka znači za politiku proširenja Unije?

Institucije Evropske unije saopštile su da u potpunosti poštuju odluku građana Islanda nakon što su birači na referendumu odbili predlog za ponovno otvaranje pregovora o članstvu u Uniji. Ishod glasanja mogao bi da uspori zamah politike proširenja EU, prenosi Euronews.

Na referendumu je odluka doneta tesnom razlikom – 52,8 odsto građana glasalo je protiv ponovnog otvaranja pregovora, dok je 47,2 odsto bilo za tu opciju.

„Evropska komisija prima k znanju rezultat referenduma na Islandu. Komisija poštuje izbor građana Islanda. Island ostaje blizak partner Evropske unije“, saopštio je portparol Evropske komisije.

Sličnu poruku poslao je i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, koji je razmenio poruke sa premijerkom Islanda Kristun Frostadotirom. Prema rečima Koštinog portparola, dvojе lidera izrazilo je želju da nastavi da jača odnose između EU i Islanda.

Tanjug AP/Geert Vanden Wijngaert

Košta je naglasio da EU u potpunosti poštuje demokratsku odluku građana Islanda i ocenio da ta nordijska zemlja ostaje jedan od najbližih i najpouzdanijih partnera Unije.

Premijerka Frostadotir ranije je najavila da će, u slučaju odbijanja predloga, pitanje članstva Islanda u EU biti skinuto sa dnevnog reda do kraja njenog mandata. Nakon objavljivanja rezultata rekla je da je 47 odsto građana ipak pokazalo interesovanje za tu temu i da je važno poštovati i taj stav u narednim nedeljama i mesecima.

Island je u Briselu posmatran kao posebno perspektivan kandidat za članstvo, upravo zbog visokog stepena već postojeće integracije sa EU. Zemlja je deo Evropskog ekonomskog prostora i ima širok pristup jedinstvenom tržištu, ali nije uključena u Zajedničku politiku ribarstva i Zajedničku poljoprivrednu politiku EU.

Uoči referenduma Evropska komisija, koja vodi proces pristupanja, držala se uglavnom po strani, ali je nagoveštavala spremnost da sa Rejkjavikom pronađe „kreativna rešenja“ za pitanja ribarstva i poljoprivrede, koja bi bila među najosetljivijim temama u eventualnim pregovorima.

Tanjug/AP/Marco Di Marco

Pregovori Islanda i EU prethodno su bili pokrenuti, ali su obustavljeni 2013. godine. Pitanja ribarstva i poljoprivrede tada nisu bila deo pregovaračkog procesa.

Crna Gora se trenutno smatra vodećim kandidatom za članstvo

Ishod islandskog referenduma mogao bi da ima šire posledice po politiku proširenja EU. Nakon višegodišnje stagnacije, proširenje je ponovo izbilo visoko na političku agendu Unije, posebno posle početka ruske invazije na Ukrajinu.

Crna Gora se trenutno smatra vodećim kandidatom za članstvo. Privremeno je zatvorila 18 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja i teži da postane 28. članica EU 2028. godine, uz političku poruku „28 do 28“.

Iako Brisel ne želi da se obavezuje na veštački postavljene rokove, u EU postoji svest da kandidatima treba ponuditi opipljive koristi i napredak kako bi se održala njihova motivacija za članstvo.

U tom kontekstu, kombinovanje napretka Crne Gore i Islanda ranije se pominjalo kao jedna od mogućih opcija za jačanje politike proširenja. Međutim, odluka islandskih birača sada je zatvorila mogućnost brzog povratka tog pitanja na evropsku agendu.

Evropska komisija u međuvremenu priprema reforme kojima bi kandidatima omogućila konkretne koristi i pristup pojedinim programima EU i pre punopravnog članstva, u pokušaju da proces proširenja učini privlačnijim i zadrži njegov politički zamah.