Pokrajinski izbori koji bi mogli da promene Nemačku: Da li je AfD na pragu istorijske pobede?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Alternativa za Nemačku (AfD) pred pokrajinske izbore 6. septembra u Saksoniji-Anhaltu vodi sa 42 odsto podrške, prema anketi Instituta Infratest dimap za ARD, gotovo dvostruko više od CDU, koja ima 22 odsto. Ako se to potvrdi na biralištima, AfD bi prvi put u posleratnoj Nemačkoj mogla da predvodi jednu pokrajinsku vladu.
Ostale nemačke stranke i dalje isključuju koaliciju sa AfD-om, dok njen kandidat Ulrih Zigmund javno poručuje da želi da vlada samostalno. Ipak, rezultati anketa u Saksoniji-Anhaltu ostavljaju malo prostora za formiranje vlade bez AfD-a. Ta stranka istovremeno vodi i na saveznom nivou, sa oko 28 odsto podrške, dok je Unija kancelara Fridriha Merca na oko 21 odsto.
Govoreći o pokrajinskim izborima, Vajdel je nedavno izrazila uverenje da će AfD pobediti u Saksoniji-Anhaltu i formirati vladu.
"Mi ćemo formirati vladu u Saksoniji-Anhaltu“, izjavila je Vajdel u intervjuu za javni servis ZDF.
Samo dve nedelje kasnije, 20. septembra, pokrajinski izbori biće održani i u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji, gde AfD takođe prema anketama ima prednost.
Vlada bez AfD-a, ili bez većine?
Saksonija-Anhalt jedna je od saveznih pokrajina u kojima AfD poslednjih godina beleži snažan rast podrške. Na prethodnim pokrajinskim izborima 2021. godine stranka je osvojila 20,8 odsto glasova, čime je postala druga najjača politička snaga, iza CDU-a, koji je tada osvojio 37,1 odsto. Sadašnja pokrajinska vlada CDU-a, SPD-a i FDP-a, prema anketama, ne bi imala većinu.
Posle izbora pitanje više nije ko je prvi, nego da li uopšte postoji većina bez AfD-a. CDU, SPD i FDP, koje čine sadašnju pokrajinsku vladu, prema anketi nemaju dovoljno podrške za većinu, dok formiranje druge većinske kombinacije bez AfD-a ostaje neizvesno,
Povezane vesti
Tanjug/AP/Michael Probst
Jedan od ključnih faktora biće rezultat manjih stranaka, posebno onih koje se prema aktuelnim anketama nalaze oko ili ispod izbornog praga od pet odsto. FDP bi, prema Infratest dimapu, ostala na tri odsto, a Savez Sare Vagenkneht na četiri, što znači da ne bi ušle u pokrajinski parlament. Ukoliko deo stranaka ne osvoji dovoljno glasova za ulazak u saziv, njihov rezultat neće učestvovati u raspodeli mandata, što bi moglo dodatno da poveća udeo AfD-a.
U parlament bi, pored AfD-a i CDU-a, prema istoj anketi ušle još Levica sa 11 odsto, SPD sa osam i Zeleni sa šest odsto. Time bi u pokrajinskom parlamentu bilo pet stranaka, dok bi ispod cenzusa ostali FDP i Savez Sare Vagenkneht.
Sa 42 odsto podrške, AfD bi bila ubedljivo najjača stranka, ali bez sopstvene većine. To znači da bi rezultat manjih stranaka mogao da bude presudan za raspodelu mandata i formiranje buduće vlade, posebno imajući u vidu da ostale stranke odbacuju saradnju sa AfD-om.
Kopredsednica AfD-a Alis Vajdel izjavila je ranije ovog leta da očekuje prevremene savezne izbore već 2027, a ne 2029. godine.
"Verujem da nećemo imati savezne izbore 2029. godine, imaćemo ih mnogo ranije. Očekujem prevremene izbore sledeće godine“, rekla je Vajdel.
Alis Vajdel je ranije izjavila da će se Alternativa a, ukoliko bude učestvovala u nekoj budućoj saveznoj vladi, zalagati da Nemačka izađe iz Šengena, ukine evro i da zatvori granice.
Komentari (0)