Klima ulazi u franusku izbornu trku? Šta se dešava kada klimatska kriza postane tema, a partije nemaju ozbiljan odgovor
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Klimatska kriza je ovog leta u Francuskoj izašla iz okvira dugoročnih upozorenja i postala deo svakodnevnog života, ali politički odgovor za sada ne prati tu promenu. Dok se približavaju predsednički izbori 2027. godine, pitanje više nije samo kako smanjiti emisije, već i kako klimatsku politiku uklopiti u borbu za birače kojima su troškovi života, energija i ekonomska sigurnost među ključnim prioritetima.
Masovni požari u Žirondi, Landu i Varu, uzastopni toplotni talasi širom zemlje - nešto je što je obeležilo ovo leto u Francuskoj. Takođe, teška suša ozbiljno uveliko pogađa i poljoprivredu.
Nema sumje da je toplotni talas duboko zašao u svakodnevicu Francuza, a prema pisanju svetskih medija, samo nekoliko meseci pre predsedničkih izbora, očekuje se da će i pitanja životne sredine zauzeti značajno mesto u političkoj debati. Istorijski zagovarana od strane levice, tema je postala neizbežna, ukazujući na to da političari mora da se pokrenu.
To je utoliko značajnije što klimatska kriza više nije tema koja se može posmatrati isključivo kroz buduće scenarije. Naprovit, njene posledice već se mere ljudskim životima, ekonomskim gubicima i pritiskom na poljoprivredu i infrastrukturu.
Prema podacima koje je objavio Guardian, najmanje 35.000 dodatnih smrti povezano je sa četiri uzastopna toplotna talasa ovog leta u Evropi, pri čemu podaci još nisu kompletni. U Francuskoj je do kraja jula procenjeno oko 7.300 dodatnih smrti, a konačan broj mogao bi biti veći kada budu dostupni podaci za avgust.
Istovremeno, požari su ovogodišnju klimatsku krizu učinili vidljivom i na satelitskim mapama.
Više od 600.000 hektara već je izgorelo širom Evropske unije, a Francuska je među zemljama u kojima su oboreni rekordi za ovaj deo godine. Prema analizama koje takođe prenosi Guardian, čak i u povoljnijem scenariju klimatskih promena površina zahvaćena požarima u Evropi mogla bi da nastavi da raste.
Povezane vesti
Danas, "s obzirom na kašnjenja i ozbiljnost situacije, Francuska više nema izbora: mora se prilagoditi, i to brzo“, upozorava Mreža za klimatsku akciju (Réseau Action Climat), koja dovodi u pitanje nedavne vlade, rekavši da "nisu preduzele neophodne mere da prilagode zemlju efektima klimatskih promena“.
Tanjug AP/Aurelien Morissard
Ipak, upozorenja se čuju već nekoliko godina. Još 2013. godine, IPCC (Međuvladin panel za klimatske promene) je izjavio da je "zagrevanje klimatskog sistema nedvosmisleno i da su, od 1950-ih, mnoge od primećenih promena bez presedana tokom decenija do milenijuma“.
"Godine od 1983. do 2012. su verovatno najtopliji 30-godišnji period koji je severna hemisfera doživela u najmanje 1.400 godina“, takođe se navodi u izveštaju.
Uprkos tome, klima se u predizbornim kampanjama teško probija među pitanja koja neposredno određuju političke prioritete. Razlog nije nužno u tome što birači ne smatraju klimatske promene važnim. Naprotiv, nakon ovog leta klimatska pitanja su u Francuskoj dodatno dobija na značaju. Problem nastaje kada se sa opšte saglasnosti o postojanju klimatske krize pređe na pitanje šta konkretno treba uraditi - i ko će te mere platiti.
Da li su francuski političari van toka?
Tu se otvara jedna od ključnih političkih dilema francuskih izbora - mere potrebne za smanjenje emisija podrazumevaju promene u energetici, saobraćaju, stanovanju, industriji i poljoprivredi. One mogu zahtevati velika javna ulaganja, promene životnih navika i dodatne troškove za građane ili privredu.
Takav odnos prema klimi nije karakterističan samo za Francusku. Guardian ukazuje na širi evropski obrazac: iako su ovogodišnje ekstremne temperature, požari i posledice po zdravlje dodatno povećali pritisak javnosti, politički lideri širom kontinenta uglavnom nisu klimatsku krizu postavili u središte predstojećih izbora.
Jedno od objašnjenja jeste strah od političke cene ambicioznih mera, posebno u društvima u kojima su troškovi života i ekonomska sigurnost među najvažnijim brigama birača.
Povezane vesti
Francuska se, međutim, nalazi u specifičnoj političkoj situaciji. Predsednički izbori 2027. odvijaće se u zemlji čiji je politički sistem poslednjih godina dodatno fragmentisan, dok se tradicionalna podela između levice i desnice promenila.
Kandidatura Rafaela Gliksmana predstavlja jedan od pokušaja da se deo umerene levice objedini oko proevropskog programa, a ekologija je u njegovoj platformi jedan od važnijih elemenata, piše Rojters.
Sa druge strne, u anketi objavljenoj 24. avgusta, Ipsos je otkrio da je 64 odsto Francuza osećalo "anksioznost ili strah" za zdravlje svojih voljenih i 48 odsto za sopstveno zdravlje tokom leta 2026. godine.
Tanjug AP/Laurent Cipriani
Povezane vesti
Institut za anketiranje takođe izveštava da Francuzi "pre svega očekuju rešenja od javnih vlasti": 79 odsto ispitanika želi vladine mere kako bi se pomoglo stanovništvu da se nosi sa toplotnim talasima. Takođe, studija Francuske agencije za upravljanje životnom sredinom i energijom (Ademe), objavljena prošle godine, pokazala je da je 6,3 miliona Francuza umereno ekološki anksiozno.
"Smatra se da je 2,1 milion veoma ekološki anksiozno, sa intenzivnim, hroničnim simptomima i "420.000 njih ima mentalno zdravlje koje je zaista ugroženo“, ističe se u studiji.
Problem je, kako se dalje navodi, što ih politički lideri ne čuju nužno.
"Većina stranaka i predsedničkih kandidata izgleda da nisu upoznati sa stvarnošću svakodnevnog života Francuza koji su teško pogođeni“ ovim događajima, kaže An Bringolt, programska direktorka Mreže za klimatsku akciju, u razgovoru za Euronews.
"Suočeni sa neviđenim izazovom za čovečanstvo i biodiverzitet, sa mnogim smrtnim slučajevima izazvanim toplotnim talasima, ekonomskim gubicima, posebno za poljoprivrednike, kućama uništenim šumskim požarima i isušenom prirodom, politički odgovor deluje veoma stidljivo i nimalo nije u skladu sa onim što Francuzi očekuju ili sa njihovom percepcijom konkretnih uticaja klimatskih promena“, dodaje ona.
Govoreći u emisiji Frans Inter, Žan-Mark Jankovisi, osnivač i predsednik istraživačkog centra za klimatsku tranziciju "Projekat Šift", bio je još oštriji, tvrdeći da je politička klasa "u obliku poricanja“ klimatskih promena.
Generalna sekretarka udruženja KvotaKlimat Političari Eva Morel takođe u razgovoru za Euronew navodi da političari ne shvataju osnovne uzroke katastrofa izazvanih klimatskim promenama.
"Imamo osećaj da su izbori trenuci kada se ekologija zaista bori da pronađe put. U stvari, oni sami nisu podstaknuti da razumeju problem i daju ambiciozne predloge o njemu, jer je medijski prijem njihovih izjava o toj temi generalno prilično povoljan", navodi.
Morel takođe navodi da je glavni problem u tome što se o prirodnim katastrofama govori onda kada se one dese.
"Pre svega, ne možemo se nadati konstruktivnoj debati o toj temi ako, kada se dogode klimatske katastrofe, govorimo samo o tome šta se dešava i ne pokušavamo da razumemo osnovne faktore – i uzroke i strukturna rešenja koja bi nam omogućila da se njima pozabavimo“, naglašava Morel.
Ona navodi događaje iz leta 2026. godine, koji su pokrenuli diskusije usmerene "uglavnom na zapažanja, a ne nužno na objašnjenja".
"Tako smo, na primer, više govorili o klimi, što je bilo gotovo neizbežno. Međutim, manje smo govorili o fosilnoj energiji. Odatle, ne možemo zaista očekivati da će predlozi različitih kandidata biti ubedljivi kada je u pitanju rešavanje korena problema“, objašnjava.
Šta francuske političke stranke govore o ekologiji?
Za Evu Morel, ova situacija se objašnjava posebno time koliko je teško, u "političkom sistemu koji nagrađuje demagogiju, tražiti od kandidata da se suoče sa krizom koja duboko destabilizuje način života građana, a da ipak smisle poželjan projekat“.
Na desnici, klimatska pitanja se bore da se probiju naspram tradicionalno popularnih tema poput imigracije ili zakona.
"Čak i samo po pitanju adaptacije, desnica kao politička porodica i dalje smatra da to nije političko pitanje", kaže.
U svom manifestu, bivši premijer koristi reč "ekologija" samo jednom.
"Verujemo da ova ambicija zahteva uvođenje efikasne politike za dekarbonizaciju naše ekonomije, očuvanje biodiverziteta i povećanje investicija u izvrsnost francuskog energetskog i poljoprivrednog sektora“, piše on, bez navođenja dodatnih detalja.
Za njegovog rivala u centrističkom bloku, Gabrijela Atala, ekologija za sada izgleda više uokvirena u smislu konkurentnosti i inovacija nego ograničenja. Kandidat Renesanse zagovara energetski miks koji kombinuje nuklearne i obnovljive izvore energije i želi da klimatsku tranziciju pretvori u pokretač investicija i rasta.
Početkom avgusta, Atal je takođe rekao da odbija da prepusti krizu sa vodom "levici i krajnjoj levici oko Žan-Lika Melanšona", obećavajući da će stvoriti "ministarstvo za vodu" ako bude izabran.
Što se tiče levice, "izborni oportunizam, u kontekstu konkurencije za dobijanje zelenih glasova, izgleda da igra značajnu ulogu“, nastavlja An Brengo. Ova konkurencija je još jača jer se ekolozi bore da deluju ujedinjeno i da nametnu svoju liniju uoči 2027. godine, dok kandidat La France insumise nastoji da zauzme ovaj prostor iznoseći predloge kao što su "eko-regioni" ili unošenjem principa "zelene vladavine" u Ustav, prema kojem ne uzimamo više od prirode nego što je ona u stanju da regeneriše.
„Ono što vidimo jeste da su danas ekološki programi stranaka levice i dalje više potkrepljeni od onih desnice, i to je slučaj već nekoliko godina“, nastavlja Morel, prenosi Euronews.
Nacionalni skup je "čisto oportunistički"
Na drugoj strani političkog spektra, Nacionalni skup snažno odbacuje takozvane "kaznene" ekološke politike i protivi se energiji vetra, umesto toga nuklearnu energiju čini stubom dekarbonizacije.
Krajnje desničarska stranka "pokušava užurbano da se obuče u zeleno zagovarajući pojednostavljena rešenja koja su jedva realna finansijski ili tehnički, kao što je široko rasprostranjena klimatizacija“, tvrdi An Bringolt.
"U stvari, oni se fokusiraju na vruća pitanja. Pošto je klima sada jedna od tih vrućih tema, oni se fokusiraju na nju. To je čisto oportunistički", dodaje Eva Morel, koja priznaje da je Nacionalni skup povukao svoje izjave kojima dovodi u pitanje kredibilitet IPCC-a ili stvarnost globalnog zagrevanja, čak i ako to "nije dovoljno".
"Problem je što njihov politički softver uopšte nije integrisao pitanje životne sredine. Nemaju predloge koji nas istinski štite od posledica, a kamoli da se bave uzrocima", dodaje.
Ona takođe optužuje stranku koju predvodi Džordan Bardela da širi, po njenom mišljenju, obmanjujuće informacije.
"To su narativi koji su namerno orkestrirani jer rade sa javnim mnjenjem, instrumentalizujući trenutke koji privlače veliku pažnju. Pokazalo se da je ovo strategija opstrukcije koja funkcioniše. Ona blokira sprovođenje javnih politika koje bi trebalo da budu efikasne“, objašnjava stručnjak, navodeći primer zona sa niskom emisijom.
"A ono čega se plašimo jeste da, pored ove opstrukcije, postoji i pokušaj da se diskvalifikuju politički protivnici i zaštitnici životne sredine njihovom demonizacijom. A time odguruju rešenja od problema, iako je problem veoma vidljiv“, zaključuje Morel.
Komentari (0)