Zapadni Balkan između obećanja i zamora: Emisija Euronews Region o francusko-nemačkoj inicijativi i proširenju EU

Bivša ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović ocenila je da nedavni Samit Evropska unija–Zapadni Balkan u Tivtu nije doneo očekivani formalni rezultat, što, kako kaže, jasno pokazuje da je politika proširenja ušla u fazu političke i institucionalne neizvesnosti.

U emisiji Euronews Region, Joksimović je rekla da je ključni indikator svakog samita upravo njegov ishod u vidu zajedničkog dokumenta, saopštenja ili odluke – čega ovoga puta nije bilo.

„Ovoga puta nije se izašlo ni sa kakvim zvaničnim dokumentom, što govori o tretmanu politike proširenja i jednoj vrsti slabe kohezije unutar Evropska unija u pogledu načina na koji će se proširenje voditi u budućnosti“, navela je ona.

Umesto zajedničkog zaključka, kako ističe, pojavilo se revidirano i dopunjeno pismo kancelara Fridriha Merca, koje se u javnosti već tumači kao osnova za novu fazu debate o proširenju. Joksimović navodi da taj dokument otvara niz političkih i pravnih pitanja, posebno kada je reč o ideji diferenciranog pristupa budućim članicama.

Euronews

Prema njenim rečima, u delu evropske debate pojavljuje se koncept “A i B kategorije” članstva, koji bi, u različitim varijantama, mogao da podrazumeva i tzv. pridruženo članstvo – model koji, kako naglašava, ne postoji u osnovnim ugovorima EU.

„To je pravna praznina koja bi tek trebalo da se definiše, ali već sada otvara ozbiljna politička pitanja o tome šta je zapravo krajnji cilj procesa proširenja“, navela je Joksimović.

Ona je podsetila i na reakciju ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je, prema njenim rečima, odbacio takve ideje jer Ukrajina insistira na jasnoj i čvrstoj perspektivi punopravnog članstva, a ne na alternativnim modelima.

Bezbednosna dimenzija i promena karaktera EU

Posebno je istakla da se kroz aktuelne predloge prvi put jasno otvara pitanje bezbednosnih garancija i potencijalne promene karaktera same Unije.

Pozivanje na član 42(7) Ugovora o EU, koji se odnosi na međusobnu odbranu u slučaju napada na članicu, prema njenim rečima, menja osnovnu prirodu evropskog projekta.

„Time se Evropska unija, po prvi put u punom smislu, približava konceptu odbrambenog saveza, što menja i logiku integracija i motivaciju zemalja kandidata“, ocenila je ona.

Dodala je da se time otvara pitanje da li se Evropska unija udaljava od ideje “zone mira”, koja je decenijama bila ključni motiv proširenja.

Zapadni Balkan između obećanja i zamora

Govoreći o dugotrajnom procesu evropskih integracija, Joksimović je podsetila da je Zapadni Balkan već više od dve decenije u različitim fazama “evropske perspektive”, ali da se konkretni pomaci odvijaju sporo i neujednačeno.

Ona je podsetila na Samit u Solunu 2003. godine, kada je prvi put jasno potvrđena evropska perspektiva regiona, ali i na činjenicu da je od tada do danas samo Hrvatska postala punopravna članica.

„Više ne možemo govoriti samo o perspektivi. Pitanje je da li postoji realna evropska budućnost Zapadnog Balkana“, navela je Joksimović.

Prema njenoj oceni, termin “perspektiva” postao je nedovoljan i previše neodređen, jer se očekivanja regiona i realni politički kapaciteti EU sve više razilaze.

Unutrašnje podele u EU i nova metodologija

Joksimović je ukazala i na duboke podele unutar same Unije kada je reč o proširenju, navodeći da se paralelno pojavljuju različiti predlozi – od francusko-nemačkih inicijativa do najava zemalja Beneluksa da će izneti sopstveni pristup.

Podsetila je i na reformisanu metodologiju proširenja iz 2020. godine, koju je inicirao francuski predsednik Emmanuel Macron, ocenjujući da je ona dodatno usložnila pregovarački proces.

„Ta metodologija je trebalo da ubrza proces, ali je u praksi dovela do dodatnog usložnjavanja i sektorskog pristupa koji nije doneo očekivane rezultate“, navela je ona.

Euronews

Govoreći o budućnosti procesa, Joksimović je ocenila da je proširenje danas snažno uslovljeno geopolitičkim okolnostima, ali i unutrašnjim zamorom unutar EU.

Kako je navela, Unija se istovremeno suočava sa slabljanjem globalnog uticaja, ekonomskim izazovima i promenama u transatlantskim odnosima, što dodatno utiče na spremnost za nova proširenja.

„Deklarativno su otvorena vrata, ali na Zapadnom Balkanu se oseća promaja“, poručila je ona, naglašavajući da se između političkih poruka i realne spremnosti za integracije pojavljuje sve veći jaz.

Kritika koncepta “pridruženog članstva”

Posebno kritički se osvrnula na ideje o tzv. pridruženom članstvu, upozoravajući da bi takav model mogao da dovede do asimetrije prava i obaveza.

Prema njenim rečima, zemlje kandidati bi u tom slučaju mogle da dobiju ograničena prava odlučivanja, dok bi i dalje bile obavezane na ispunjavanje sve većeg broja pravila.

„Ne možete imati obaveze bez prava glasa i veta, a to je suština članstva“, istakla je Joksimović.

Ona je naglasila da je punopravno članstvo jedini koncept koji ima političku i institucionalnu logiku, jer podrazumeva mogućnost uticaja na zajedničke odluke.

Euronews

Joksimović je poručila da je jedan od najvećih izazova u narednom periodu upravo upravljanje očekivanjima – i u državama kandidatima i unutar EU.

Prema njenim rečima, dugotrajni proces bez jasnog krajnjeg roka i sa stalnim promenama pravila dovodi do frustracije i gubitka poverenja u integracioni proces.

„Ako stalno podižemo očekivanja koja se ne ispunjavaju, evropske integracije postaju sredstvo političkog pritiska, a ne realan projekat“, istakla je Joksimović.

Šta su govorili politički analitičar Isak Mihai i bivši ministar spoljnih poslova BiH Igor Crnadak, pogledajte u video prilogu na početku teksta.