Rama za Euronews: Stari pristup proširenja EU više ne funkcioniše, potrebna nam je politika Helmuta Kola

U trenucima kada se geopolitička slika Evrope ubrzano menja, pitanje proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan ponovo izbija u prvi plan. Premijer Albanije Edi Rama, u ekskluzivnom razgovoru za Euronews, detaljno je obrazložio svoju viziju novog modela integracija, upozorio na opasnosti hibridnog rata i pojasnio zašto je trenutni pristup Brisela zreo za korenite promene. Prema njegovim rečima, regionu nije potrebno puko obećanje o članstvu u dalekoj budućnosti, već konkretno prisustvo za zajedničkim stolom.

Rama podseća na autorski tekst koji je ranije objavio sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, u kojem su izneli koncept postepenog ulaska u Uniju. Suština tog predloga je da države kandidati dobiju svoje mesto za stolom u Briselu, čak i pre punopravnog članstva, uz spremnost da se u prelaznom periodu odreknu određenih prava koja imaju punopravne članice. Na pitanje da li je francusko-nemački dokument koji se pominje u diplomatskim krugovima zapravo preuzimanje njegove ideje, albanski premijer odgovara skromno, ali odlučno.

"Nije stvar u kopiranju. Moja ideja nije nešto što je palo s neba. Već sam neko vreme u ovom poslu i na teži način sam shvatio da stari pristup više ne funkcioniše. Zato moramo pronaći drugačiji put", istakao je Rama.

On smatra da procesu nedostaje ključni element koji naziva "Helmut Kol deo slagalice". Prema njegovom mišljenju, to podrazumeva da politika mora ići prva, a da sve ostale tehničke procedure treba da slede taj primarni pravac.

Posebno slikovit bio je Rama kada je uporedio Evropsku uniju sa velikom porodicom, koristeći primer predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.

"Ona ima šestoro dece. Ta deca su oko stola, ona prolaze kroz ispite i školu, ali učestvuju u porodičnom životu. Ne možete reći deci da ostanu u komšiluku i da će tek kad budu spremna ući u porodicu. Ne - oni su već u porodici i porodica im pomaže da budu spremni", naglasio je on, dodajući da upravo to nedostaje Balkanu - osećaj stvarne pripadnosti zajednici dok traju reformski procesi.

Euronews Srbija

Iako priznaje zasluge aktuelnoj predsednici EK za ponovno aktiviranje procesa proširenja, Rama naglašava da godišnji samiti više nisu dovoljan mehanizam. On ističe da Albanija ostaje nepokolebljiva na svom putu, nazivajući svoje sugrađane "fanaticima EU vere" za koje ne postoji plan B niti alternativa. Ipak, upozorava da se svet promenio i da Unija mora biti politički ujedinjena kako bi opstala.

Govoreći o regionalnim izazovima, premijer Albanije se osvrnuo i na poziciju Srbije, ali i na nove kandidate poput Ukrajine i Moldavije. Rama smatra da proces mora ostati zasnovan na zaslugama jer on pomaže zemljama da izgrade institucije, ali upozorava na rizik od erozije poverenja.

"Nije reč o eksplozivnom riziku, već o slabljenju vere u zajednicu. To se mora politički adresirati. Važno je jasno reći da je ovo porodica i da u njoj nema mesta za širenje laži i mržnje", poručio je premijer.

Dotakao se i bolne tačke evropske diplomatije - usklađivanja spoljne politike. Iako priznaje da je činjenica da Srbija još nije uvela sankcije Rusiji problem, Rama rešenje vidi upravo u svom modelu "zajedničkog stola". Smatra da je lakše insistirati na usklađivanju kada su lideri deo istog procesa razmene informacija i odluka. Zanimljivo je i njegovo zapažanje o promeni stava EU prema Rusiji.

"Ranije je bilo nezamislivo govoriti o direktnim razgovorima sa Moskvom, a sada se o tome otvoreno diskutuje. Demokratije treba da traže mir, iako je teško državu koja svakodnevno ubija ljude u drugoj zemlji nazvati bilo kako drugačije nego neprijateljem", jasan je bio Rama.

"Albanija je u hibridnom ratu"

Euronews

Drugi deo razgovora bio je posvećen unutrašnjim izazovima Albanije, koji su, prema Raminim rečima, duboko povezani sa globalnim hibridnim ratom. Premijer je optužio strane sile da koriste društvene mreže, botove i lažne profile kako bi destabilizovali zemlju kroz širenje dezinformacija. Kao primer je naveo spekulacije o velikim razvojnim projektima koji se u javnosti često predstavljaju kao "ekskluzivni" ili štetni po prirodu.

"Ono što vidimo su napadi različitih snaga. Postoje narativi koji su potpuno izmišljeni, priče o tajnim dogovorima koje su čista fantazija", rekao je Rama, naglašavajući da projekti o kojima se spekuliše još uvek ne postoje u finalnoj formi.

On je obećao da će svaki razvojni plan biti javno predstavljen i ocenjen na osnovu toga da li ispunjava ekološke i ekonomske uslove.

"Cilj nije spekulacija, već razvoj koji uključuje i prirodu i investicije na odgovoran način. Top arhitekte rade na tome da ovi projekti budu primer spoja prirode i ekonomskog napretka, a ne prostor za uzimanje zemlje", zaključio je Rama.

Na kraju, poruka albanskog premijera je jasna: region Zapadnog Balkana ne traži prečice koje bi ugrozile vladavinu prava ili standarde EU, ali traži promenu paradigme. Umesto večitog čekanja pred vratima, Rama zahteva stolicu u sobi gde se donose odluke, verujući da će upravo to prisustvo ubrzati transformaciju društava koja predvodi. Za Albaniju, put ka Briselu nema alternativu, ali način na koji se tim putem korača mora postati pravedniji i inkluzivniji.