Šta nam donose izbori u BiH? Mirna kampanja, međunarodne posete i testiranje novih tehnologija na biralištima

U Bosni i Hercegovini se u nedelju, 4. oktobra, održavaju opšti izbori na kojima će oko 3,5 miliona građana sa pravom glasa birati predstavnike za zajedničke, entitetske i kantonalne institucije. Na izborima učestvuje 75 političkih stranaka, 29 koalicija i četiri nezavisna kandidata. O predizbornoj atmosferi, očekivanjima i uvođenju novih tehnologija na biralištima za Euronews Srbija govorio je Žarko Marković, zamenik glavnog i odgovornog urednika "Glasa Srpske".

Predizborna kampanja protekla je u znatno mirnijoj atmosferi u poređenju sa nekim ranijim izbornim ciklusima, uz minimalno iznošenje privatnih optužbi i niskih udaraca među političkim rivalima, ocenjuje Marković.

"Čini mi se da su poslednja dva ili tri izborna ciklusa ovde bila nešto mirnija u odnosu na prošlu deceniju, sa veoma malom količinom takozvanog iznošenja prljavog veša. Sve ostalo je bilo prilično mirno i čini mi se da su se partije uglavnom posvetile taktici da onima na čije glasove računaju objasne šta nameravaju da urade u naredne četiri godine“, istakao je Marković.

On objašnjava da je vladajuća koalicija predvođena SNSD-om fokus stavila na dosadašnje rezultate i geopolitički položaj Republike Srpske.

"Vrh Republike Srpske, odnosno predstavnici vlasti, u proteklih deset dana bili su u Tel Avivu, Njujorku, Vašingtonu i Moskvi. To je put koji je pređen za vrlo kratko vreme, iz situacije od pre godinu i po dana kada je ceo državni vrh bio na poternici Tužilaštva BiH, i sa čime aktuelna garnitura ima čime da se pohvali“, rekao je Marković, dodajući da je SNSD insistirao i na ekonomskim temama, poboljšanju standarda i najavi velikog investicionog ciklusa.

Sa druge strane, opozicija je ponudila kritiku vlasti i sopstvene programe, ali je nastupila razjedinjeno.

Euronews Srbija

"Nisu uspeli da se dogovore o jedinstvenoj podršci zajedničkim kandidatima za inokosne funkcije, pa su davali disonantne tonove“, ocenjuje sagovornik Euronews Srbija.

Neizvesna predsednička trka i uloga međunarodnih poseta

Najveća neizvesnost očekuje se u borbi za funkciju predsednika Republike Srpske, gde snage odmeravaju Savo Minić ispred vladajuće koalicije i profesor Branko Blanuša kao kandidat opozicije. Pouzdanih zvaničnih istraživanja javnog mnjenja nema, a jedina nezvanična istraživanja rađena sredinom septembra davala su blagu prednost kandidatu opozicije.

Međutim, Marković napominje da su se u samom finišu kampanje dogodile stvari koje bi mogle promeniti odnos snaga na terenu.

"Pojavili su se neki snimci sa nadzornih kamera koji su po mnogima kompromitujući za gospodina Blanušu, a povela se i priča o tome ko je bio dezerter u ratu. Sa druge strane, desila se poseta Rusiji i sastanak sa Vladimirom Putinom kojem je, uz predsednika SNSD-a Milorada Dodika, prisustvovao i Savo Minić. Ta poseta Putinu uoči izbora postala je neka vrsta redovne prakse vlasti u RS i oni procenjuju da to utiče na raspoloženje birača“, objašnjava Marković.

Zbog svih ovih okolnosti, procenjuje se da će predsednička trka biti najneizvesniji deo ovih izbora.

Cvijanović favorit za člana Predsedništva BiH

Kada je reč o izboru za srpskog člana Predsedništva BiH, situacija je znatno jasnija i Željka Cvijanović važi za apsolutnog favorita.

"Prvi razlog zbog kojeg je ona favorit jeste činjenica da opozicija ima dva kandidata. Kad god se desilo da opozicija ima više kandidata, bilo na lokalnom ili republičkom nivou, ona nikada nije pobedila“, navodi Marković.

TANJUG/ FOTO SRNA/ Dejan Grujčić

On dodaje da bi Cvijanović bila favorit i da naspram sebe ima samo jednog kandidata opozicije, jer se u protekle četiri godine profilinisala kao ključna politička ličnost u Predsedništvu BiH, naročito u vođenju međunarodnih kontakata sa Zapadom i Sjedinjenim Američkim Državama.

Uvođenje novih tehnologija donosi i tehničke izazove

Na predstojećim izborima prvi put će u većoj meri biti primenjene moderne izborne tehnologije i skeneri za glasačke listiće, što otvora pitanja o brzini i pouzdanosti samog procesa. Probno glasanje, koje je Centralna izborna komisija (CIK) organizovala na nekoliko stotina biračkih mesta, ukazalo je na potencijalne poteškoće.

"Glasanje u prvom delu procesa odvija se kao i do sada, popunjavanjem listića olovkom. Međutim, drugi deo, provlačenje listića kroz skenere, mogao bi da donese određene probleme poput nestanka struje, gubitka internet signala ili kvara mašina. Iako CIK tvrdi da za sve postoji alternativa, sve sluti da bi na ozbiljnom delu biračkih mesta moglo doći do tehničkih poteškoća“, upozorava Marković.

Stavovi političkih aktera o novom sistemu su podeljeni. Dok u opoziciji veruju da će digitalni sistem onemogućiti malverzacije iz prošlosti, iz vladajućih struktura poručuju da prostor za manipulaciju i dalje postoji jer digitalne rezultate opet neko kontroliše, najverovatnije u Sarajevu.

"Sve to će svakako izazvati određene teškoće tokom izbornog dana. Zato se u medijima pripremamo dvojako, prateći redovno prispeli materijal posle zatvaranja birališta u 19 časova, ali i sa ozbiljnim fokusom na izborni dan jer očekujemo brojne informacije o tehničkim problemima sa terena",zaključio je Marković u razgovoru za Euronews Srbija.

Kompletan razgovor za Žarkom Markovićem pogledajte u snimku na vrhu teksta

Bonus video: