Šta čeka BiH posle izbora? Mučibabić o rezultatima, odnosima snaga i budućnosti zemlje: "Ništa se nije promenilo"
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Rezultati opštih izbora u Bosni i Hercegovini pokazuju da se politička slika u toj zemlji, uprkos promenama i razlikama u izbornim rezultatima, suštinski nije promenila, ocenjuje univerzitetski profesor Milimir Mučibabić. Govoreći za Euronews Srbija, on je istakao da su i na ovim izborima najviše glasova osvojile nacionalne političke opcije, dok je niža izlaznost, prema njegovom mišljenju, posledica kombinacije političkog zamora, učestalih izbora i odlaska stanovništva iz zemlje.
"Kao višedecenijski senator Republike Srpske, pratio sam sve ono što se dešavalo posle rata u Republici Srpskoj, s tim od kada je Milorad Dodik došao na čelo SNSD-a. Više jer sam bio u prilici, kao i profesor koji iz Beograda dolazi, u Banja Luku i tako dalje", rekao je profesor Milimir Mučibabić.
Mučibabić kaže da je ovogodišnje izbore pratio iz Beograda, sa distance, ali izdvaja nekoliko okolnosti koje, kako navodi, ne bi trebalo zanemariti. Prema njegovim rečima, ovo su prvi izbori održani bez visokog predstavnika, ali i najskuplji izbori do sada, dok je u tehničkom delu izbornog procesa primenjen novi sistem.
"I moram da kažem dve-tri stvari koje ljudi malo zaboravljaju. Prvo, ovo su prvi izbori koji su se održali, a nema visokog predstavnika. Druga stvar, ovo su najskuplji izbori koji su se do sada održali. Treća stvar, ovo su izbori u čijem se tehničkom delu pojavljuje ta tehnika. Dakle, potpuno nov sistem. Neki će reći da je to imalo neke posledice na izlaznost. Mislim da to nije uopšte to bilo", ocenio je profesor.
"Pobedile su nacionalne opcije"
Govoreći o rezultatima izbora i političkoj budućnosti BiH, Mučibabić je ocenio da ključni problem ostaje unutrašnja struktura zemlje i različita politička viđenja njenog budućeg uređenja. Kako je naveo, dok jedan entitet zagovara unitarnu državu, drugi insistira na autonomiji koju povezuje sa Dejtonskim sporazumom.
"Bosna i Hercegovina je jedan tronožac, koja u svojoj unutrašnjoj strukturi ima jednu defektnu, a priori defektnu poziciju. To su stvari da jedan entitet traži unitarnu državu, koja mu je nekim delom obećana pre i kada i zbog čega, je l'. A drugi entitet traži autonomiju, koja mu je takođe prirodno izvedena iz Dejtonskog sporazuma. Dakle, pozivajući se na isti dokument, imate dve suprotne političke opcije", objasnio je Mučibabić.
Euronews Srbija
Mučibabić se osvrnuo i na položaj Hrvata u Federaciji BiH, navodeći da postoje problemi u kojima se deo stanovništva, kako je rekao, oseća "manje komotno". Govoreći o rezultatima izbora, zaključio je da oni nisu doneli suštinski zaokret u odnosu na dosadašnju političku sliku.
Povezane vesti
"Kad pogledate ovo što se desilo, po mom nekom viđenju stvari, ništa se nije promenilo. Ali, ono što je bitno, da su ponovo pobedile opcije nacionalne. Kako su one farbane, to nije značajno. Da li je neko demokrata manje, da li je u nazivu stranke ima prefiks, ovaj, to nije značajno. U stvari, pobedile su nacionalne opcije", ocenio je profesor.
Mučibabić je potom govorio o složenom ustavnom i političkom uređenju Bosne i Hercegovine, ukazujući na različita tumačenja njenog istorijskog i političkog kontinuiteta.
"Ako vi imate tri sastavna dela složene države, i to da kažem na početku, Bosna i Hercegovina je složena država. To je skoro konfederacija, a i bez kore, verujte. Druga stvar, Bosna i Hercegovina, ovakva kakva jest, počinje od Dejtona. A potreba da se napravi u kontinuitetu bosanske države, od Kulina bana do današnjih dana, je ovako mala lakrdija, smešna pozicija u kojoj, znate, Bošnjaci, muslimani, žele da kažu: eto, to smo mi najstarija država na Balkanu. A bre, burazeru, kad je ta Bosna postojala, ti nisi uopšte postojao. Ko si ti bio tada? A kako? Tim više, znate, vi imate sad u Bosni u nekom gradu, da sad ne reklamiram zbog turizma, podignut spomenik tom velikom sultanu koji je osvajač Bosne, koji je ubio poslednjeg bosanskog kralja. Znači, pozivanje na kontinuitet je minus faza. Za svako racionalno promišljanje, to je nešto što izaziva blag podsmeh", rekao je Mučibabić.
Govoreći o odnosima između konstitutivnih naroda, Mučibabić je ukazao i na pitanje političke ravnopravnosti, bez obzira na brojnost pojedinih zajednica.
"Druga stvar, neravnomernost u strukturnom smislu, sastava stanovništva, ne daje pravo onima koji su veći da apsorbuju pravo demokratskog načela u kome su jednaki u političkoj organizaciji države. Tako, iako su Hrvati najmanje brojni, ne možete uzurpirati njihovo pravo da govore", smatra profesor Mučibabić.
Zašto je izlaznost bila niža?
Govoreći o nižoj izlaznosti u odnosu na prethodni izborni ciklus, Mučibabić je ocenio da iza toga stoji više razloga. Kao jedan od njih naveo je zamor birača, ali i činjenicu da se izbori u BiH često održavaju, dok deo građana, prema njegovim rečima, više ne vidi ostvarenje političkih ideala.
"Istinu za ovo moram da kažem. To je dosta složeno pitanje na koje neće ljudi da odgovaraju dovoljno, iako znaju svi otprilike šta je to. Jednim delom jeste to zamor, drugim delom jer previše ima, znate, tih izbora, i kroz samo trajanje, ideali se ne realizuju. Tako da imate jedan deo stanovništva koga to skoro, hajde da ne kažem grubo, ne interesuje, ali ponaša se sa strane", objasnio je.
Euronews Srbija
Povezane vesti
On je kao dodatni faktor izdvojio odlazak stanovništva iz BiH i činjenicu da veliki broj ljudi sa pravom glasa više ne živi u zemlji.
"Drugi deo je i, sad ulazim u nešto da kažem, a za to bi nam trebalo dosta vremena za objašnjenje. Kaže, na izborima u Bosni i Hercegovini imaju pravo glasa 3.400.000 ljudi. Kao dugogodišnji predsednik jedne komisije za demografiju, potpuno izvesno tvrdim da u Bosni i Hercegovini ne živi toliko stanovnika. Možda su ofalili, da ne kažem, par stotina hiljada ili više", dodao je profesor.
Mučibabić smatra da je deo građana koji su napustili BiH izgubio vezu sa izbornim procesom u zemlji, a kao jednu od razlika u izlaznosti izdvojio je odnos između Republike Srpske i Federacije BiH.
Povezane vesti
"Dakle, i ti ljudi koji su otišli, koji žive diljem planete, su više izgubili osećaj da dolaze, i to je bila forma manipulacije koju SDA sistemski koristi. Znate. Prema tome, to su, i još interesantnije, izlaznost u Republici Srpskoj je veća nego u Federaciji, što znači da je nezadovoljstvo u Sarajevu poprilično uzelo maha. Eto, to su u konačnici, što bi rekli Hrvati, tri elementa koji su odredili ovu izlaznost", istakao je Mučibabić.
Kompletno gostovanje Milimira Mučibabića na televiziji Euronews Srbija pogledajte u videu pri vrhu teksta.
Bonus video:
Komentari (0)