Tragedija u Hrvatskoj pokrenula ključno pitanje: Može li bolest da oslobodi vozača odgovornosti za nesreću
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Nakon teške saobraćajne nesreće na auto-putu A3 kod Ivanić-Grada u Hrvatskoj, u kojoj se prevrnuo autobus preduzeća "Niš-ekspres", ponovo je otvoreno ključno pitanje bezbednosti - ko "sedi za volanom" vozila koja prevoze desetine putnika, koliko je rigorozna kontrola njihovog zdravstvenog stanja i u kojim slučajevima vozači nisu odgovorni?
U udesu koji se, podsetimo, dogodio u nedelju, 8. novembra oko 7.25 časova, poginule su dve putnice, državljanka Hrvatske (53) i devojka (17) iz Crne Gore, dok je 30 ljudi povređeno. Sudija istrage Županijskog suda u Velikoj Gorici odredio je jednomesečni pritvor vozaču, državljaninu Srbije D. V. (55).
Dok pojedini putnici tvrde da je vozač zaspao za volanom, on je tokom ispitivanja u tužilaštvu izneo odbranu u kojoj navodi da je bio odmoran, ali da mu je tokom vožnje naglo pozlilo zbog zdravstvenih problema povezanih sa dijabetesom.
O tome kako funkcioniše sistem kontrole profesionalnih vozača, kakvi su propisi u Srbiji i kako tehnologija beleži svaki pokret, za Euronews Srbija govori profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu u penziji Milan Vujanić.
Euronews Srbija
Rigorozni kriterijumi za D kategoriju: Autobus ne može da vozi svako
Profesor Vujanić naglašava da su domaći propisi po ovom pitanju vrlo jasni i da se dozvola za upravljanje autobusom dobija kroz dugotrajan proces selekcije i iskustva.
"Vozač D kategorije se postaje postepeno. Prvo morate imati položenu B kategoriju. Kada dobijete pravu, a ne početničku dozvolu, nakon par godina vožnje stičete pravo da polažete za C kategoriju - kamione. Tek nakon tri godine vožnje kamiona, dobijate pravo da polažete za D kategoriju i da vozite autobuse. Kriterijumi su ovde, kako zdravstveni tako i opšti, posebno izraženi i strogi. Vozač autobusa ne može biti svako", objašnjava Vujanić.
On dodaje da za razliku od B kategorije koji nakon dobijanja dozvole ne moraju na preglede sve dok im ona važi, profesionalci podležu redovnim i vanrednim kontrolama. Na primer, vozači koji voze decu na ekskurzije moraju imati lekarsko uverenje koje nije starije od šest meseci, dok vozilo mora proći tehnički pregled najviše mesec dana pre puta.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Šta ako lekar uoči problem pre nego što prođe zvanični rok za kontrolu?
Zakonodavac je predvideo mehanizme zaštite ukoliko se zdravstveno stanje vozača pogorša između dva redovna ciklusa.
"Prilikom odlaska na lekarski pregled, lekar je dužan da reaguje. Ukoliko uoči da kod lica koje pregleda postoji neka bolest ili zdravstvena promena koja može uticati na bezbednost vožnje, on ima zakonsku obavezu da to odmah prijavi Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnosno Odeljenju za saobraćaj", ističe profesor.
Vujanić se osvrnuo i na praksu u zapadnim zemljama, poput Nemačke, gde se vozačima starijim od 65 godina zabranjuje da prevoze putnike u autobusima, iako formalno i dalje poseduju D kategoriju. Ipak, napominje da u konkretnom slučaju iz Hrvatske godine nisu faktor, pošto vozač ima 55 godina i nalazi se u punoj radnoj snazi.
Tahograf ne laže: Svaka sekunda vožnje i odmora je zapisana
Iako su svedoci iz autobusa izjavili da je vozač zaspao, profesor Vujanić upozorava da ne treba preuranjeno donositi presude pre nego što istraga i veštačenje daju zvanične odgovore. Transportna profesija je, kako kaže, digitalizovana i strogo nadzirana.
"Zanimanje vozača autobusa i profesionalaca na kamionima je kontrolisano kao skoro nijedno drugo zanimanje kod nas. Svaki vozač ima svoju karticu na kojoj je za poslednjih mesec dana tačno zapisano kada je vozio, a kada se odmarao. U vozilu se nalazi tahograf koji snima brzinu i sve što vozilo radi. Ti podaci se čuvaju najmanje dve godine, što znači da unazad možete videti šta je vozač radio pre godinu i po dana“, kaže Vujanić i dodaje:
"Ako je ova nesreća posledica spavanja, to će se lako utvrditi analizom kartice - videće se da li je ispoštovan propisani dnevni i nedeljni odmor. Kod nezgoda izazvanih umorom često izostaje bilo kakva reakcija vozača, nema kočenja, i to tahograf jasno beleži".
Dijabetes kao odbrana: Saobraćajci daju reč lekarima
Povodom tvrdnje vozača D. V. da mu je pozlilo zbog šećerne bolesti, profesor Vujanić naglašava da je to domen medicine, a ne saobraćajne struke, ali da će dokumentacija brzo otkriti istinu.
"Da li on ima dijabetes ili nema, to je potpuno objektivna stvar koja će se odmah utvrditi pregledom njegove medicinske dokumentacije i kartona. Međutim, da li je ta bolest u tom trenutku bila u takvoj funkciji i meri da je mogla da izazove iznenadni zdravstveni kolaps i sletanje vozila, to je pitanje na koje će morati da odgovore lekari veštaci, a ne saobraćajni inženjeri", jasan je profesor.
Na kraju, on napominje da od tog medicinskog nalaza zavisi i pravni ishod procesa: "Ako istraga i lekarski nalazi dokažu da je u pitanju bio iznenadni, nepredvidivi otkaz zdravstvenog stanja i "viša sila", onda krivična odgovornost neće pasti na vozača, već će se utvrđivati drugi parametri unutar sistema".
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)