Ko je zapravo pobednik izbora u BiH: "Despot Stefan" o Dodiku, SNSD-u i novoj političkoj realnosti

Milorad Dodik kao najveći pobednik izbora na kojima nije ni učestvovao bila je centralna tema emisije "Despot Stefan", koju uređuju i vode Despot Kovačević i Stefan Surlić. Njih dvojica analizirali su kako je lider SNSD-a uspeo da ostane ključni politički akter u Republici Srpskoj, iako više ne obavlja funkciju predsednika tog entiteta, kao i šta njegov politički povratak može da znači za buduće odnose u Bosni i Hercegovini i regionu.

„Večeras o najvećem pobedniku izbora u Bosni i Hercegovini, a da na njima nije ni učestvovao. Reč je o Miloradu Dodiku“, otvorio je emisiju Despot Kovačević.

Prema oceni Stefana Surlića, Dodik je na izborima uspeo da ostvari rezultat koji je prevazišao očekivanja, i to preko kandidata koje je podržao i postavio kao svoje najbliže saradnike.

„Najvažniji akter koji nije bio ni na jednom listiću. Nije bio kandidat za formalnu funkciju, ali je kandidovao svoje najbliže saradnike i uspeo da ostvari zaista sjajan rezultat u odnosu na ono što se očekivalo“, rekao je Surlić.

Posebno je ukazao na činjenicu da je SNSD ranije bio protiv uvođenja novih tehnologija na izborima, uključujući skenere, uz procenu da bi smanjenje mogućnosti za izborne manipulacije moglo da ide na štetu te stranke. Ipak, pokazalo se suprotno.

„Pojedinci koje je on kandidovao ostvarili su fenomenalan rezultat, mnogo veću razliku nego što se predviđalo“, naveo je Surlić.

Euronews Srbija

Kovačević je ocenio da je posebno zanimljivo to što gotovo nijedno ranije istraživanje nije najavljivalo toliku razliku i tako ubedljivu pobedu.

Važan detalj, prema njihovoj analizi, jeste i to što poražene političke opcije nisu osporavale rezultate izbora.

„Nijedna politička opcija nije rekla: ovi izbori su bili nefer. Niko od poraženih nije spominjao Milorada Dodika i SNSD. Zapravo, samo su im čestitali, spominjali su jedni druge“, rekao je Kovačević.

To, kako je dodao, govori i o legitimnosti samog izbornog procesa.

Od prozapadnog lidera do zaštitnika srpskih interesa

Analiza je potom otišla nekoliko decenija unazad, na početke Dodikove političke karijere.

Kovačević je podsetio da je Dodik na funkciju premijera Republike Srpske došao 1998. godine sa svega dva poslanička mandata u Narodnoj skupštini Republike Srpske i uz podršku međunarodne zajednice. Tada je njegov politički profil bio potpuno drugačiji.

„To je bio prozapadni čovek, neko u koga su Amerikanci i ostali polagali nade, da će se otkloniti od ratnog SDS-a, da će imati jedan poseban mandat u postkonfliktnom periodu, da stvori jednu integrativnu Bosnu i Hercegovinu“, naveo je Kovačević.

Dodik je u tom periodu imao imidž političara koji sarađuje sa Zapadom, dok je Madeleine Albright govorila o njemu kao o „dašku svežeg vazduha na Balkanu“.

Euronews Srbija

Vremenom je, međutim, došlo do velike promene. Surlić je podsetio i na ocene bivšeg američkog diplomate Ričarda Holbruka, koji je Dodika početkom njegove političke karijere opisivao kao mirnog i prozapadnog lidera, da bi ga nekoliko godina kasnije označio kao „agresivnog nacionalistu“.

„Mi imamo tu jedan rolerkoster, jednu krivu karijere gde se kretalo u međunarodnim odnosima, ali u ovim unutrašnjim je delovala prilično kontinuirano“, rekao je Surlić.

Da li je Sarajevo doprinelo Dodikovoj transformaciji?

Jedno od pitanja bilo je i šta je zapravo dovelo do Dodikove političke transformacije.

Kovačević je ukazao na promenu njegovog odnosa prema nacionalnim pitanjima, dok je Surlić ocenio da se ona ne može objasniti samo jednim faktorom. Posebno je govorio o pritiscima koji su dolazili iz političkog Sarajeva i načinu na koji su oni, prema njegovom mišljenju, uticali na političare u Republici Srpskoj.

Kao primer naveo je i Draška Stanivukovića, koji se nakon pojedinih kontakata sa političarima iz Sarajeva suočavao sa zahtevima da se izjasni o pitanjima poput Srebrenice, Bosne i Hercegovine i 9. januara.

„Taj stalni pritisak političkog Sarajeva, ta stalna neka vertikala koja pokušava da vas konfrontira sa svime što vaši birači misle, zapravo vas premesti u drugi folder“, ocenio je Surlić.

Euronews Srbija

Prema njegovom tumačenju, političari se u takvoj situaciji prilagođavaju sopstvenom biračkom telu.

„Ako želim da upravljam, da vladam, da budem izabran, ja moram da na neki način poštujem šta moji birači misle“, rekao je.

U Dodikovom slučaju, međutim, taj proces je bio mnogo dugotrajniji i složeniji.

Surlić je ukazao i na činjenicu da su izjave pojedinih bošnjačkih političara o Dodiku i Republici Srpskoj mogle dodatno da učvrste njegovu podršku među biračima.

„Sve što su o Miloradu Dodiku i Republici Srpskoj govorili Zukan Helez, Ramo Isak, Elmedin Konaković, pa i Bakir Izetbegović, sve je to doprinosilo da neki birači u Republici Srpskoj kažu: on je napadan i zbog nas, ne samo zbog svoje ličnosti“, rekao je Surlić.

Aprilski paket kao prekretnica

Posebno mesto u razgovoru zauzela je 2006. godina i takozvani aprilski paket ustavnih reformi.

Kovačević je podsetio da je Dodik tada podržavao reforme, uključujući i promene u oblasti policije i bezbednosnog sektora.

„Aprilski paket, da je prošao, možda Republika Srpska danas ne bi uopšte izgledala ovako“, ocenio je Kovačević.

Prema njegovom tumačenju, Dodik je tada bio spreman na određeni stepen integracije, ali su u Sarajevu postojali zahtevi za mnogo dubljim promenama, uključujući ukidanje entitetskog glasanja i prava veta.

„On je bio spreman da sarađuje, ali je Sarajevo reklo: ne, nama nije dovoljan ovaj aprilski paket“, rekao je Kovačević.

Surlić je ocenio da se i taj period mora posmatrati kroz širi međunarodni kontekst, pre svega kroz odnos Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i političkih aktera u Bosni i Hercegovini.

Rusija kao važan oslonac

Jedna od važnih tačaka Dodikove političke transformacije bila je i sve bliža saradnja sa Moskvom.

Surlić je podsetio na proces privatizacije Rafinerije nafte Brod i Dodikove kontakte sa ruskom stranom, ocenjujući da je Rusija u jednom trenutku predstavljala važan finansijski i politički oslonac za Republiku Srpsku.

„To je taj kameleonski karakter, gde on, kao na nekoj trampolini, skače od partnera do partnera i dogovara se, i to očigledno radi vrlo vešto“, rekao je Surlić.

Kovačević je podsetio i na susret sa Dodikom tokom pregovora u Butmiru, kada je tadašnji lider Republike Srpske, kako je naveo, emotivno govorio o pritiscima međunarodne zajednice.

Dodik je tada, prema Kovačevićevim rečima, poručivao da neće pristati na rešenja za koja je smatrao da bi ugrozila Republiku Srpsku.

Prema njegovom tumačenju, upravo je period krajem 2000-ih i početkom 2010-ih predstavljao važnu fazu u Dodikovom zaokretu ka tvrđem političkom stavu, uključujući ideje o većoj samostalnosti Republike Srpske i insistiranje na „izvornom Dejtonu“.

Tanjug/SRNA/Aleksandar Antonić

Jedna od konstanti Dodikove politike, prema Surlićevom viđenju, jeste odnos prema međunarodnim predstavnicima.

„Oni su zamenjivi, oni su kratko tu. Visoki predstavnici, komesari, razni evropski predstavnici koji dolaze za proširenje i sve drugo“, rekao je Surlić.

On smatra da je Dodik veoma dobro razumeo činjenicu da međunarodni zvaničnici u Bosni i Hercegovini imaju ograničene mandate i da se često smenjuju.

Zbog toga, prema njegovom tumačenju, Dodik nije imao problem da ulazi u oštre sukobe sa predstavnicima Evropske unije ili SAD, računajući da će njihov mandat proći.

„On prilično brutalno odgovara prema njima, jer za mnoge od njih shvata da su prolazni i da će otići samo u novu misiju“, naveo je Surlić.

Od američkih sankcija do novih kontakata sa Vašingtonom

Posebno zanimljiv deo analize odnosio se na promenu odnosa između Dodika i američke politike.

Dodik je godinama bio pod američkim sankcijama i na crnim listama, ali su se u novijem periodu pojavili signali drugačijeg odnosa između njegovog političkog kruga i administracije Donalda Trampa.

Kovačević je kao jedan od primera naveo kontakte Željke Cvijanović sa ljudima iz Trampove administracije, dok je Surlić ukazao da se Dodikova politička mreža poslednjih godina trudila da uspostavi nove kontakte u Vašingtonu.

„To je meni, recimo, u regionu vrlo zanimljivo. Da Amerika u potpunosti okrene leđa i promeni neki tok. Ni na negativno, ni na pozitivno prema, a posebno sa negativnog na pozitivno“, rekao je Kovačević.

Istovremeno, Surlić je naglasio da ta promena nije značila da je Vašington odustao od svih svojih ranijih stavova prema Bosni i Hercegovini.

Putin, Netanjahu i Dodik bez funkcije

Kao posebno zanimljiv fenomen izdvojili su činjenicu da je Dodik, iako više nije na formalnoj funkciji predsednika Republike Srpske, nastavio da održava kontakte sa najvišim međunarodnim političkim akterima.

Neposredno pred izbore, Dodik i kandidat SNSD-a Savo Minić boravili su u Moskvi, gde su se sastali sa Vladimirom Putinom.

„Fascinantno je da vi vidite čoveka kod Netanjahua, kod Putina, a da nema nijednu funkciju sem predsednika stranke“, rekao je Kovačević.

Tanjug AP/Vyacheslav Prokofyev/Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

U emisiji je pomenuta i čestitka izraelskog ministra spoljnih poslova Željki Cvijanović nakon zatvaranja birališta, što je ocenjenо kao signal bliskih odnosa Banjaluke i Tel Aviva.

Za Surlića je upravo to jedan od pokazatelja Dodikove sposobnosti da u kriznim periodima pronađe međunarodne aktere sa kojima može da izgradi odnos podrške.

Jedno od ključnih pitanja emisije bilo je da li Dodik sada želi da se vrati na neku formalnu funkciju ili mu više odgovara da iz senke kontroliše političke procese kroz mrežu najbližih saradnika.

Surlić je ocenio da dosadašnji potezi pokazuju da Dodik pre svega insistira na tome da ključne pozicije zauzimaju ljudi kojima veruje.

„Unutar porodice, unutar najbližih saradnika, držanje pozicija kao jedno očuvanje svog uticaja, i to se pokazalo kao dobitna formula na ovim izborima“, rekao je.

Prema njegovom mišljenju, građani Republike Srpske su na izborima potvrdili takvu političku strukturu.

Kovačević je, međutim, izneo drugačiju mogućnost – da Dodiku u ovom trenutku upravo odgovara da nema formalnu funkciju.

On je ukazao na njegovo ponašanje tokom izborne noći, koje je ocenio kao smirenije i stabilnije nego u nekim ranijim izbornim ciklusima.

„Ako je on uspeo na ovakav način da kadrira sve ono što je on želeo, ubedljivo, na neki način, da vlasti u Bosni i Hercegovini bez SNSD-a i HDZ-a nema, da će sve, manje-više, odlučivati u Bosni i Hercegovini ako budu napravili taj pakt, a imaju ga trenutno“, istakao je Kovačević.

Povratak na funkciju ili vlast preko drugih?

U emisiji je pomenuta i mogućnost da bi mogao da se vrati na neku od izvršnih funkcija u Republici Srpskoj, uključujući mesto premijera, ali je naglašeno da će naredni politički potezi pokazati da li je to zaista njegov cilj.

Analizirana je i mogućnost inicijative za pomilovanje Dodika, odnosno pravni i politički mehanizmi kojima bi moglo da se pokuša prevazilaženje posledica sudske presude. Istaknuto je da postoje pitanja o načinu odlučivanja unutar Predsedništva BiH koja zahtevaju dodatno pravno tumačenje.

Za sada, međutim, ključna poruka analize jeste da Dodik ne mora nužno da bude formalno na funkciji da bi imao snažan politički uticaj.

Njegova pozicija predsednika SNSD-a, mreža najbližih saradnika, odnosi sa Beogradom, Moskvom, Vašingtonom i Tel Avivom, kao i rezultat poslednjih izbora, pokazuju da njegov politički uticaj nije nestao sa gubitkom formalne funkcije.

Naprotiv, izbori u Republici Srpskoj pokazali su da je Milorad Dodik ostao jedan od ključnih aktera političke scene Bosne i Hercegovine – čak i kada njegovo ime nije bilo na glasačkom listiću.

Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu na početku teksta.