Crna Gora na korak do manjinske vlade: Licitira se imenima ministara, ali ključno pitanje ostaje - uticaj DPS

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

13/04/2022

17:01

Crna Gora na korak do manjinske vlade: Licitira se imenima ministara, ali ključno pitanje ostaje - uticaj DPS - Copyright EPA/BORIS PEJOVIC, proimedia, Tanjug/Služba za informisanje Predsednika Crne Gore

veličina teksta

Aa Aa

Dva meseca nakon što je vladi Zdravka Krivokapića izglasano nepoverenje, Crna Gora je na korak da dobije novu - manjinsku vladu. Očekuje se da bi mandatar Dritan Abazović mogao danas ili sutra da saopšti sastav kabineta, a dok se čeka njegovo zvanično obraćanje, u medijima su se pojavili nezvanični navodi o ministarskim imenima prema kojima bi neki od ključnih resora pripali pokretu URA Dritana Abazovića, a čak šest ministarstava SNP-u.

Prema rečima analitičara, manjinska vlada već ima nekoliko ključnih zadataka, među kojima je i saniranje ekonomske krize. Međutim, postavlja se pitanje stabilnosti te vlade, a istovremeno se polemiše o uticaju DPS-a Mila Đukanovića, koji neće biti deo vlade, ali će je podržati.

Kako će izgledati novi kabinet?

Prema navodima izvora podgoričkih Vijesti, očekuje se finiširanje Sporazuma o programskim principima vlade, koja bi trebalo da ima 18 ministarstava i tri potpredsednička mesta vezana za resore. Građanskom pokretu URA bi, između ostalih resora, trebalo da pripadnu ministarstva ekonomskog razvoja, evropskih integracija i unutrašnjih poslova.

Iako još nije zvanično potvrđeno, "Vijesti" su objavile da bi lider Socijaldemokratske partije Raško Konjević trebalo bi da zauzme mesto ministra odbrane, dok će počasni predsednik te stranke Ranko Krivokapić biti ministar spoljnih poslova u sastavu vlade. Mesto potpredsednika i ministra kapitalnih investicija navodno će pripasti Bošnjačkoj stranci, kao i još jedno ministarstvo, najverovatnije socijalnog staranja. Albanske parlamentarne partije bi trebalo da dobiju dva resora, a Socijalističkoj narodnoj partiji mesto predsednika Skupštine i šest resora.

Euronews/Stefan Goranović

Komentarišući ovakvu potencijalnu raspodelu, Milan Krstić kaže da je očigledno da i dalje postoje određeni resori koji su rezervisani za partije nesumnjivo atlantske orijentacije. On kaže da, kada je reč o kadrovima URA, da su spekulacije na nivou očekivanja, a ono što je za njega bilo neočekivano jeste pominjanje Ranka Krivokapića kao mogućeg šefa diplomatije zbog toga što se njegovo političko delovanje u dobroj meri vezuje za koaliciju sa Milom Đukanovićem, iako je on okrenuo leđa DPS-u 2015/2016. godine.

Kakvu će ulogu imati DPS?

Nakon što je na izborima koji su održani u avgustu 2020. godine smenjena vlada koju je predvodio DPS Mila Đukanovića, ponovo se otvara mogućnost za opstanak i povratak DPS-a. Ta stranka je ranije najavljivala podršku manjinskoj vladi, a upravo to naterao je Abazovićeve dojučerašnje koalicione partnere da ga optuže za "prekrajanje izborne volje" i da zatraže nove izbore. O uticaju DPS-a na novu vladu juče je govorio i asm Milo Đukanović koji je rekao da je o tvrdnjama da se DPS vraća na vlast do sada bilo mnogo različitih izjava i interpretacija.

"Pozivam samo na zdravu logiku - imate vladu koju će činiti partije koje imaju 14, 16 ili 19 poslanika, a potreban im je 41 (glas). Razliku između 14, 16 i 19, davaće DPS", rekao je Ðukanović i upitao: "Šta mislite, je li to uticaj ili nije".

Novinar Marko Vešović, međutim, kaže da tu razliku može da nadomesti bilo koji politički subjekt u Skupštini Crne Gore.

"Pri tome je DPS-u eksplicitno rečeno i jasno poručeno od strane mandatara i svih konstituenata nove manjinske vlade da on ne može da računa na mesto u vladi i da ne može da bude u vlasti. Mandatar je bio veoma jasan i poručio da se DPS ne vraća na vlast, tako da ja sa te strane ne vidim neki problem", rekao je on.

Međutim, sa druge strane, Krstić kaže da će se potencijal uticaja DPS povećati jer mnoge stvari neće moći da budu usvojene bez njih, a zašto to Đukanović glasno govori - upravo da bi pokazao kako je "uspeo da vaskrsne na neki način uticaj DPS-a".

"DPS će imati upravo tu ulogu koju je rekao Đukanović, oni će biti podržavaoci manjinske vlade, a ta manjinska vlada zaista ima relativno mali broj poslanika. Ovde je reč da postoji 81 poslanik, a da će manjinsku vladu činiti liste koje imaju 16-19 poslanika u parlamentu. To je jako mali procenat i činjenica je, Đukanović je tu potpuno u pravu, da se potencijal uticaja DPS samim tim povećava jer mnoge stvari neće moći da se usvoje bez DPS-a, možda će oko nekih tema moći da računa na podršku Demokratskog fronta ili Demokrata, ali njihovo prvobitno usmrenje je DPS jer će oni glasati ovu vladi iako u njoj neće biti", rekao je on.

Koje će teme biti primarne za novu vladu?

Manjinska vlada, koja bi uskoro trebalo da bude formirana, imala bi nekoliko glavnih zadataka. Kako je objasnio Vešović, to je da pripremi prevremene parlamentarne izbore, koji će verovatno uslediti početkom sledeće godine, da sredi birački spisak, da definiše izborne uslove i da poradi na saniranju vrlo komplikovane ekonomsko-finansijske krize, koja je najviše uzorkovana ratom u Ukrajini i ozbiljnim posledicama koje je taj sukob doneo i na turizam Crne Gore.

Kako ističe, to je bio potez koji je morao da se povuče s obzirom na to da su vanredni parlamentarni izbori sve izvesniji.

"Za to što treba da uradi ona će verovatno imati određenu stabilnost, to što su njeni osnovni zadaci, a sad za neke šire zahvate teško, ona će teško moći da sprovede u delo neke velike projekte za koje je potrebna neka opširna politička podrška. Manjinska vlada po logici stvari nije izvor stabilnosti, to nije struktura koja može da opstane na duži rok, tako da verujem da je ovo neki put, neka bočna varijanta do održavanja tih vanrednih parlamentarnih izbora. Možda bi oni i sada bili rešenje, znamo da je veliki broj političkih subjekata jedan deo i sada insistira, ali evidentno je i da jedan deo političkih subjekata na to neće da pristane, URA kao tas na vagi ne pristaje na izbore", rekao je on.

A stabilnost nove vlade u velikoj meri zavisila bi od DPS, kaže Krstić. Ako DPS odluči da više ne podržava ovu vladu - ona će pasti.

"S druge strane, DPS-u ne odgovaraju izbori sad zato što bi ostvarili lošiji rezultat, treba im neko vreme da se konsoliduju i koje će to vreme biti i koliko će se čekati u ovom trenutku je jako teško prognozirati, ali verujem da pored političkih kalkulacija DPS-a veliku ulogu može da igra strani faktor", rekao je on.

Kako je objasnio, prevashodno zapadne zemlje su podržale ovakvu vladu i verovatno bi mogle da imaju ulogu u pritiskanju DPS-a da je podrži, naročito sada u kontekstu ukrajinske krize. Međutim, on zaključuje i da je vlada koja ima tako malo poslanika "u startu sklona padu i da ne deluje previše stabilno". Kako dodaje, mnogo je faktora koji ukazuju na to da će pred njom biti mnogo izazova.