Ćurčić o rastu ekstremne desnice u Evropi: Oni koketiraju sa zabranjenim voćem, imaju nekoliko zamajaca

Desnica u Evropi ponovo počinje da cveta od početka globalne ekonomske krize 2008. i u proteklih 15 godina dobija nekoliko zamajaca - migrantsku krizu, pandemiju koronavirusa, rat u Ukrajini. Teoretičari su saglasni da je sve to podno tlo za desničarske ideje, posebno one ekstremne. 

U korist ovoj tvrdinji  govori i činjenica da je ne tako davno nemački ADF bila mirna politička opcija kojoj niko nije pridavao značaj, ali to se promenilo i ona je u kratkom roku uspela da se visoko pozicionira na političkoj sceni, i to sve vreme govoreći da se otvoreno protivi EU. 

Sa druge strane, sitče se utisak da je Unija oguglala na takvu relanost. Na primer, ono što je pre 25 godina bio skandal u Evropi za Austriju, kao što je bio ulazak ultradesničarske stranke u Vladu, sada ne bi bilo tako. Naprotiv, ekstremno desničarski političari danas su ministri, predsednici vlada i država i izgleda da ono što se decenimaja shvatalo kao bauk, sada se polako pozicionira na svetskoj pozornici.

Petar Ćurčić sa Instituta za Evropske studije gostujući u emisji "Hajde da razgovaramo" rekao je da nesumnjivo desničarske partije skreću pažnju u Evropi i da je to zajedničko Đorđi Meloni, Viktoru Orbanu, Jaroslavu Kačinskom, Džimiju Akesonu i Marin le Pen.

Kaže da je i migrantsko pitanje svakako uzdrmalo Evorpu u smislu da je poslednjih godina taj njihov priliv jako veliki na Evropu i da to neki od desničara koriste kao oružje.

"Te izbeglice moraju da se smeste, da uče jezik i to sve košta. Od talasa solidarnosti dolazimo do ekonomske neizvesnosti", kazao je on.

Kako kaže, Italija ima desničarksku premijeru, a malo je falilo i da još jedna desničarka dođe na poziciju predsednice Francuske. Naime, on je podstio na i situaciju gde je Marin le Pen ponovo bila u nekoj vrsti klinča sa Emanuelom Makronom, po drugi put, i to zbog pozicije predsednika države.

"Ne zaboravimo da je pored nje i i fransuki politčar Erik Zemur, koji takođe ima oštru retoriku, imao određene rezultate na izborima. Desničari koketiraju sa zabranjenim voćem. To je sve pitanje strategije i kako će se reagovati prema desnici u Evropi. Finksa je takođe uključila esktremno desnu koaliciju na vlast", rekao je on.

Međutim, da se ne može sve posmatrati crno ili belo pokazuje slučaj Poljske. Naime, tri opozicione stranke, nakon izbora 15. oktobra, obećale su da će ponovo uspostaviti demokratske standarde u toj zemlji. Vladajuća konzervativna stranka Pravo i pravda (PiS) osvojila je najviše glasova na izborima , ali uprkos tome izgleda da nema načina da se održi na vlasti.

Lider opozicione liberalne Građanske koalicije (KO) Donald Tusk je nakon izbornih rezultata izjavio da su demokratske stranke spremne da u svakom trenutku preuzmu vlast, ali za sada, ovo pitanje, još uvek visi u vazduhu.

"Nekoliko faktura je uticalo na izborni rezultat. To je pre svega prezasićenje građana staromodnim upravljanjem. Oni su ovim rezultatom pokazali da imaju poverenja u konzervativce, sa druge starne opozicija je imala drugačiju taktiku jer je pristupila konzervativnim biračima. Svaka vlada u Evropi se suočava sa nekom vrstom pritiska od korone do sukoba Kine i Amerike i rata u Ukrajini", rekao je Ćurčić.