Rumunija danas bira predsednika: Ponovljeni izbori u senci TikToka, Rusije i zabranjenog kandidata
Komentari04/05/2025
-08:06
Danas se održavaju ponovljeni predsednički izbori u Rumuniji, koji su poništeni prošle godine, jer su rumunske službe zaključile da je Rusija imala veze sa velikim brojem TikTok naloga koji su podržali Kalina Đorđeskua u kampanji. Njemu je zabranjeno da se kandiduje, što ne znači da budući predsednik neće doći iz redova desnice.
Svi kandidati na rumunskim predsedničkim izborima pozvani su na debatu koju je organizovala državna televizija, ali glavni favorit svih ispitivanja javnog mnjenja, Đorđe Simion, kandidat Alijanse za Uniju Rumuna, nije došao.
Debatu su obeležile burne razmene učesnika, greške i neobični predlozi. Kandidata kojeg podržavaju vladajuće stranke, Krina Antonesku, novinar Euronews-a pitao je da li se još uvek plaši Američkog State Departmenta, što je aluzija na izjavu koju je dao pre 10 godina.
"Godine 2012. bili ste privremeni predsednik. Pitali su vas, gospodine Antonesku, koga se plašite u kampanji? Vaš odgovor je bio: Stejt Department. Zanimalo me je da li se još uvek plašite".
Bivši premijer Viktor Ponta predložio je zabranu uvoza iz Ukrajine kao rešenje za revitalizaciju lokalne poljoprivrede.
Tanjug/AP Photo/Vadim Ghirda
Elena Laskoni, kandidatkinja koja je prošla u drugi krug prošlogodišnjih predsedničkih izbora, ali koji su naknadno otkazani, postavila je pitanje o scenariju moguće posete Benjamina Netanjahua Rumuniji, nakon što je Krivični sud zatražio nalog za njegovo hapšenje.
Jedan od kandidata, koji prema anketama ima manje od jedan odsto podrške, izneo je neobičan predlog u aktuelnom bezbednosnom kontekstu da se smanji budžet za naoružanje.
Povezane vesti
"Zalagao bih se za masovno smanjenje izdataka za vojno naoružanje. Ne vidim tako veliku opasnost u invaziji Sovjeta, ne Sovjeta, ruske republike, ruske federacije, s obzirom na to da smo deo NATO-a", rekao je Jon Banu Musčel.
Rumuni danas biraju između 11 kandidata. Drugi krug predsedničkih izbora biće održan 18. maja. Izabrani predsednik Rumunije imenuje premijera, predstavlja državu u inostranstvu i vrhovni je komandant oružanih snaga.
Hronologija političkih kontroverzi u Rumuniji
Hronologija jedne od najvećih političkih kontroverzi u savremenoj istoriji Rumunije počela je 24. novembra prošle godine, kada je u prvom krugu predsedničkih izbora, mimo anketa i svih očekivanja, pobedio autsajder i samostalni ultradesničarski kandidat Kalin Đorđešku, koji je percipiran kao evroskeptik, evrofanatik i kao kandidat koji se zalaže za ukidanje pomoći Ukrajini.
Đorđešku je predizbornu kampanju bazirao isključivo na društvenoj mreži TikTok, a kako je i sam rekao, na predizbornu kampanju nije potrošio ni jedan jedini lej. Đorđešku, kojem su ankete predviđale maksimum pet odsto, osvojio je na kraju 23 procenta, a dve nedelje nakon pobede Ustavni sud Rumunije poništio je rezultate prvog kruga izbora zbog, kako je navedeno, niza nepravilnosti i mešanja Rusije u izborni proces.
Tanjug/AP/Vadim Ghirda
Rumunske vlasti objavile su pet deklasifikovanih dokumenata rumunskih bezbednosnih službi, u kojima se navodi da je Moskva koordinisala Đorđeškovu kampanju na TikToku pomoću influensera i više stotina naloga kreiranih za podršku rumunskom desničaru. Takođe, u izveštajima se navodi da je Moskva izvela i više od 80.000 sajber napada na sajt Rumunske izborne komisije. Đorđešku je odluku Ustavnog suda ocenio kao državni udar i dobio je podršku ostalih desničarskih stranaka, među kojima je i Alijansa za ujedinjenje Rumuna, koju predvodi Đorđe Simion, jedan od kandidata za predsednika Rumunije i jedan od glavnih favorita prema anketama.
Da podsetimo, krajem februara Đorđešku je priveden zbog sumnji da je povezan sa ekstremističkim organizacijama koje su navodno finansirale njegovu predizbornu kampanju. U okviru te akcije, rumunska policija sprovela je racije širom zemlje u kojima je uhapšeno 27 osoba. Epilog je usledio 10. marta, kada je Ustavni sud zabranio Đorđešku učešće na izborima jer, kako se navodi, ne ispunjava zakonske uslove.
Povezane vesti
Đorđe Simion favorit prema anketama
Od 11 kandidata, četvoro prema anketama imaju najveće šanse. Na prvom mestu je pomenuti Đorđe Simion iz desničarske alijanse za ujedinjenje Rumuna, koje ankete predviđaju otprilike 30% glasova. On je na gotovo identičnoj ideološkoj poziciji kao i Đorđesku kada je reč o odnosu prema Evropskoj uniji, NATO-u, ali i podršci Ukrajini. On se takođe smatra i pristalicom američkog predsednika Donalda Trampa. On se protivio istopolnim brakovima i ono što je zanimljivo, zagovara povratak Rumunije na granice iz 1940, odnosno na teritoriju koja je obuhvatala i Moldaviju i delove Ukrajine, zbog čega mu je zabranjen ulazak u ove dve zemlje.
Tanjug/AP/Vadim Ghirda
Na drugom mestu kojem se predviđa oko 24% je Krin Antonesku. On je levičar kojeg podržavaju Nacionalna liberalna stranka i socijaldemokrate, dakle vladajuće stranke. Antonesku se zalaže za nastavak podrške Ukrajini, za čvrste veze sa Evropskom unijom i sa NATO-paktom. Ove dve stranke već duže vreme vladaju Rumunijom, a deo analitičara i javnosti ih optužuje i za klijentelizam, korupciju i, kako kažu, simulaciju demokratije, zbog čega je delom izgubio deo birača.
Tanjug/AP Photo/Vadim Ghirda
Treći kandidat je Nikusor Dan, gradonačelnik Bukurešta, centrista koji nastupa kao nezavisni kandidat sa čvrstim proevropskim i proatlantskim stavom. On se kao gradonačelnik istakao u borbi protiv korupcije, međutim bio je kritikovan zbog bliskih veza sa biznismenom Mihajem Paunom, koji je javno hvalio Rusiju. Takođe, Dan se zalaže za bezuslovnu podršku Ukrajini.
Povezane vesti
Važnost izbora u Rumuniji
Ovi izbori su važni jer postoji šansa da prvi put nakon pada komunizma 1989. godine predsednik Rumunije bude desničar. Takođe, tu su prisutni brojni unutrašnji problemi, cena hrane skočila je na 50%, više od 20% radnosposobnog stanovništva u Rumuniji planira da napusti zemlju, a takođe mnogi od njih žale se i na visoku stopu korupcije.
Kada je reč o spoljnoj politici i geopolitičkom kontekstu, usled izbijanja rata u Ukrajini, geostrateški značaj Rumunije na istočnom krilu NATO-a je značajno porastao, jer Rumunija je članica NATO-a koja deli najdužu granicu sa Ukrajinom, u pitanju je granica duga više od 600 kilometara. Samim tim, Rumunija se nametnula kao važan logistički centar za snabdevanje ukrajinske vojske, ali i centar za obuku ukrajinskih vojnika.
Tanjug/AP Photo/Vadim Ghirda
Podsetimo, ukrajinske pešadijske snage, ali i piloti na avionima F-16 se već duže vreme obučavaju na teritoriji Rumunije. Takođe, kada govorimo o geopolitičkom kontekstu, plan NATO-a je da do 2030. godine proširi bazu Mihaila Kogalničeanu u blizini lučkog rada Konstanca i da od tog momenta ta baza postane najveća NATO-baza u Evropi, veća čak i od Ramštajna u Nemačkoj, koja bi trebalo do 2030. godine da ima do 10.000 vojnika.
Predsednik Rumunije ima široka ovlašćenja u kreiranju spoljne i bezbednosne politike.
Podsetimo, ishod predsedničkih izbora biće rešen u prvom krugu ukoliko neki od kandidata obezbedi više od 50 odsto glasova. U suprotnom, dvoje kandidata sa najviše glasova odmeriće snage dve nedelje kasnije, odnosno 18. maja, a pravo glasa ima oko 18 miliona Rumuna.
Komentari (0)