"Za kandidate desnice u Poljskoj glasalo čak 52 odsto birača": Šta govore rezultati izbora u Poljskoj?
Komentari
19/05/2025
-13:01
Poljska bira novog predsednika, a liberalni gradonačelnik Varšave Rafal Tšaskovski i konzervativni istoričar Karol Navrocki, prema izlaznim anketama, suočiće se u drugom krugu izbora 1. juna.
Tšaskovski je osvojio 30,8 odsto glasova, dok je Navrocki dobio 29 odsto, što ukazuje na neizvesnu trku između kandidata Građanske platforme i stranke Pravo i pravda (PiS).
O izborima u Poljskoj, ishodu prvog kruga, kampanji i političkim implikacijama za vladajuću koaliciju i opoziciju, za Euronews Srbija je govorio istoričar Vladimir Todić.
"Tšaskovski u poslednjoj debati izgledao izuzetno loše"
Pitanje koje se nameće je šta je doprinelo iznenađujuće tesnoj trci, s obzirom na predviđanja koja su Tšaskovskom davala veću prednost.
"Ugledni portal Politico samo je prenosio izveštaje poljskih agencija koje su, čini mi se, za razliku od parlamentarnih izbora 2023. godine previdele određene trendove koji su bili vidljivi i prisutni u poslednjih desetak dana kampanje. Čini mi se da je na ovaj rezultat dosta uticalo slabo izdanje Tšaskovskog na poslednjoj takozvanoj predsedničkoj debati koju je organizovala državna televizija, a koja je trajala tri i po sata", kaže on i nastavlja:
"On je bio vidljivo umoran. Ne treba biti veliki poznavalac medija i političkih kampanja i znati da je 70 odsto utiska koji ostavljate, a pogotovo kad ste favorit, vizuelni utisak. Njegov vizuelni utisak je bio jako loš i to su pratili i ljudi iz štaba Tšaskovskog i neki saradnici vrlo bliski premijeru Donaldu Tusku. Međutim, smatralo se da će ta razlika biti negde između 4–6 odsto", rekao je Todić.
Tanjug/AP/Czarek Sokolowski
Todić naglašava da je Tšaskovskog na debati nadmašio Navrocki, ali i da su drugi kandidati značajno uticali na raspodelu glasova.
Povezane vesti
"Na neki način, odnos dvojice glavnih protagonista bio je u senci nekih drugih rezultata. Prvo, ovde imamo situaciju da je za različite desne kandidate glasalo preko 52 odsto birača na jučerašnjim izborima. To je mnogo značajnije za Karola Navrockog, kandidata PiS-a, nego njegov sam rezultat od 29 odsto", kaže on i dodaje:
"S druge strane, kandidat ekstremne desnice, čovek koji je evroparlamentarac, koji je veliki protivnik Evropske unije i antisemita Gžegož Braun, koji pravi razne skandale na poljskim ulicama i u poslednjih nekoliko meseci, dobio je 6,5 odsto glasova", objašnjava Todić.
On povezuje Braunov uspeh sa izvesnim trendovima radikalizacije.
"To se između ostalog dovodi u vezu s radikalizacijom tog dela desnog biračkog spektra u kontekstu rata u Ukrajini, i čini mi se da je deo poljskog društva, pre svega na desnici, sve više umoran i sve više izražava antiukrajinske sentimente", dodaje Todić.
Pogrešna strategija stranaka vlasti i premijera Tuska
Kandidati antisistemske levice, poput Adrijana Zandberga, zabeležili su manji, ali prema Todiću, značajan rezultat, posebno u urbanim centrima.
"Tu treba izdvojiti odličan rezultat kandidata antisistemske levice Adrijana Zandberga, koji je dobio 5 odsto. Čini mi se u zbiru da je taj rezultat levice od nekih 11 odsto ostao malo u senci, jer su nastupili s tri kandidata, i da su rezultati Zandberga impozantni, posebno u velikim poljskim gradovima gde je on dobio 10, 11, 12 odsto", rekao je Todić.
Todić smatra da ovi rezultati ukazuju na fragmentaciju biračkog tela, što dodatno komplikuje prognoze za drugi krug.
Povezane vesti
"Pred nastupajuće izbore u drugom krugu je trka apsolutno neizvesna, jer ne možemo za drugi krug računati na prosti zbir glasova. Videćemo da li će se u drugom krugu pojaviti deo birača koji se nije sada pojavio, koji su se pojavili 2023. godine na parlamentarnim izborima", kaže Todić.
On naglašava da Tšaskovski mora mobilisati širu podršku vladajuće koalicije.
"Slažem se s određenim analizama ovde koje kažu da Rafal Tšaskovski, kandidat vladajuće Građanske platforme, može pobediti na ovim izborima samo uz snažnu pokazanu sinergiju političkih snaga vlasti, odnosno da se i na njegovim mitinzima i na bilo koji drugi način dobija podrška drugih kandidata vladajuće koalicije, tu mislim na Šimona Holovnju, na Magdalenu Bjejat“, objašnjava Todić.
Euronews
Povezane vesti
Todić se osvrće i na ulogu premijera Donalda Tuska, čije je ograničeno angažovanje izazvalo kritike.
"Bivši predsednik Poljske Aleksandar Kvašnjevski, koji važi za jednog od najuglednijih i dalje analitičara političke scene, postavlja pitanje zbog čega se i sam premijer Donald Tusk nije neposrednije i više angažovao u sadašnjoj kampanji Rafala Tšaskovskog", kaže Todić.
Pitanje koje takođe ostaje je i da li će se možda Tusk angažovati u naredne dve nedelje više, jer je i na društvenoj mreži "X" napisao da će naredne dve nedelje odrediti budućnost zemlje
"Strateški, ne toliko Građanska platforma, nego vladajuća koalicija, pogrešno je postavila ove izbore. Tšaskovski je imao jedan veliki problem jer su druga dva kandidata vladajuće koalicije na neki način njega targetirala kao glavnu metu. On sam se takođe nije dobro snašao u dve od te tri velike predsedničke debate. Ja sam iskreno bio začuđen jer on je vrlo iskusan političar, čovek koji uvek deluje u javnom nastupu smireno i koji je mogao da poentira, delovao je neobično loše", rekao je Todić.
"Ukoliko Navrocki pobedi velike su šanse i da se Tuskova vlada raspadne"
Todić ističe da Tšaskovski ima šansu ako mobiliše birače koji nisu glasali u prvom krugu.
"Slažem se s tim analizama koje kažu da mnogo više sada na terenu mora da radi vladajuća koalicija nego PiS. Šansa vladajuće koalicije je u tome da se izvede deo birača koji nisu izašli, jer je ta razlika od 2023. godine do sada nekih 7–8 odsto. Ne vidim prostora za desnog kandidata u biračkom telu koje bi eventualno izašlo na izbore. Mislim da je desnica sve izvela što je mogla", kaže Todić.
Pitanje podrške birača trećeplasiranog kandidata Slavomira Mencena dodatno komplikuje situaciju.
"Veliko je pitanje kako će se opredeliti birači trećeplasiranog kandidata Konfederacije Slavomira Mencena. Veliko je pitanje da li će oni svi podržati Karola Navrockog i da li će uopšte sam Mencen podržati Karola Navrockog, jer postoje analize koje govore da Navrocki kao mlad predsednik može da bude ozbiljan rival na desnom političkom spektru u Poljskoj Mencenu", objašnjava Todić.
Tanjug AP/Beata Zawrzel
Na kraju, Todić analizira posledice potencijalne pobede Navrockog.
"Ukoliko Navrocki pobedi na izborima, mnogo su veće šanse da se ova vlada raspadne nego da ta vlada dođe do kraja svog mandata. S obzirom na to da postoje strukture u toj vladi, tu pre svega mislim na Poljsku narodnu partiju, birači te partije u ogromnoj većini čak nisu podržali svog koalicionog partnera Holovnju, nego su glasali za ekstremno desnog kandidata Brauna i za kandidata Konfederacije, takođe antisistemskog kandidata Mencena", kaže on i nastavlja:
"Dakle, to je veliko pitanje. Mislim da će pobeda Navrockog izazvati pravu pometnju na političkoj sceni i da su realni ili stvaranje nove vlade oko PiS-a i Konfederacije ili raspisivanje novih izbora", zaključuje Todić.
Gostovanje istoričara Vladimira Todića u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)