Sat otkucava za rešenje za NIS: Nestašica neće biti, ali koja bi opcija bila najidealnija
Komentari16/11/2025
-15:00
Vlada Srbije održala je danas hitnu sednicu povodom aktuelne situacije sa Naftnom industrijom Srbije zbog američkih sankcija. Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za Euronews Srbija da definitivno nestašice neće biti i da će se potrebe za naftnim derivatima pokriti iz rezervi i povećanog uvoza, ali da ono što brine jeste pitanje dugoročne stabilnosti tržišta i pitanje cena. Finansijski konsultant Vladan Pavlović navodi za Euronews Srbija da ne treba mnogo komplikovati stvari i da su dva rešenja: ili će neko otkupiti celokupan ruski udeo za šta je potrebna dozvola OFAK-a, a ako oni ne žele da daju dozvolu da se izvrši takva kupoprodajna transakcija, ne ostaje ništa drugo nego da Srbija izvrši nacionalizaciju.
Kako je najavljeno, Vlada Srbije će zasedati na dnevnom nivou zbog toga što je u Srbiji, kako je rekao premijer Đuro Macut, krizna situacija prvog stepena.
Stanić navodi da sirova nafta više ne dolazi kroz naftovod Janaf i samim tim su značajno smanjene mogućnosti da Rafinerija uopšte nastavi sa proizvodnjom u momentu kada se iscrpe rezerve.
Kada se govori o mogućnostima da se nafta i dalje prerađuje, Stanić kaže da može da se koristiti domaća sirovina koja pokriva između 10 i 15 odsto potrebe za sirovom naftom i samim tim da ne dođe do potpunog gašenja rafinerije.
Postoji, rekao je on, i mogućnost uvoza naftnih derivata, što se i dešava tako, dodaje on, neće doći do nestašica goriva na domaćem tržištu.
"Ono što jeste problematično i što nas brine, jeste dugoročno pitanje stabilnosti našeg tržišta, pitanje cena, a da bi to snabdevanje bilo stabilno i da bi cene bile uslovno rečeno normalne, potrebno je da imamo domaću proizvodnju naftnih derivata. To zahteva funkcionisanje Rafinerije", kaže Stanić.
Pavlović kaže da Rafinerija, iz podataka koji su se čuli danas, ne može da radi više od osam do 10 dana, navodeći da Rafineriji dnevno treba 10.000 tona nafte.
Povezane vesti
"Posle toga mi možemo da trošimo ove rezerve koje imamo, i ovaj deo koji dolazi iz uvoza, ali iz uvoza dolazi tek 30 procenata u odnosu na ovo što sam video u trećem kvartalu, što je NIS objavio. Njegov udeo na prvom tržištu je i dalje 67, nema nekih velikih promena u odnosu na prvi i drugi kvartal, tako da trećina će se uvoziti i to nije sporno. Ostatak, ako Rafinerija ne radi, dovoljan je otprilike do kraja januara. Mesečna potrošnja je oko 240.000 tona. Ako saberete sada ove cifre koje su iznete na konferenciji, imamo mi za ceo decembar, verovatno i januar i to je to. Posle toga ostaje samo taj uvoz. Naravno, udar bi bio kroz celu privredu, prosto ne biste imali dovoljno derivata. Smanjena pokretljivost automatski svih, a svi se kreću", rekao je on.
Stanić je rekao da je definitivno sve povezano sa Rafinerijom, imajući u vidu da je upravo NIS pokrivao 80 odsto tržišta maloprodaje kada su u pitanju naftni derivati.
"Imate tu i proizvodnju veštačkih đubriva, imate tu i, naravno, snabdevenost dizelom i sa druge strane, naravno, funkcionisanje saobraćaja, funkcionisanje avioprevoza. Dakle, sve je povezano. Nafta i naftni derivati jednim delom čine krvotok svake privrede. Staje kretanje ukoliko nema nafte, sa druge strane staje i proizvodnja. Međutim, naravno, to je sada ekstremni scenario, do koga neće doći. Posledice su, pre svega sada, kada govorim o ovoj situaciji, po NIS. To je naša vrlo uspešna kompanija bila. Ona je neuspešna sada, prešla je u zonu gubitka pod pritiskom ovih sankcija i, naravno, straha partnera da nastave poslovanje sa NIS-om, jer se plaše da potpadnu pod te tzv. sekundarne sankcije SAD, pa na primer, da im bude onemogućen pristup finansijama svetskim, da im bude onemogućen pristup evropskom tržištu", rekao je Stanić.
Ta situacija sa NIS-om, dodaje on, pogađa budžet Srbije, imajući u vidu da se oko 10 odsto budžeta puni iz prihoda koje dostavlja NIS.
On dodaje da su tu su i posledice po BDP, navodeći da je četiri odsto učešće NIS-a u BDP-u, kao i činjenica da se postepeno podiže cena goriva, zato što se mora nabavljati gorivo iz uvoza, kao struktura kako se formira cena.
AP/Darko Vojinović
"Čuli smo da će biti pronađena, ukoliko bude potrebno, sredstva unutar budžeta, da se omogući rebalans budžeta. Naravno, to nije ništa strašno, to se, generalno, često dešava. To je promena zakona u budžetu samo da se preraspodele prihodi i rashodi kako bi jednostavno moglo da se prilagodi aktuelnoj situaciji", rekao je Stanić.
On je naveo da ovo sve što se dešava i sa sankcijama Lukoilu, koji je jedan od najvećih svetskih proizvođača nafte i posle toga naftnih derivata, nije značajno podiglo cenu nafte na međunarodnom tržištu.
Povezane vesti
"Znači da goriva ima, ima nafte samo je potrebno da dođe, i to podrazumeva često višu cenu, ali definitivno sve okolne zemlje koje imaju rafineriju su potencijalni snabdevači našeg tržišta. Videli smo dobre odnose između Srbije i Mađarske, u tom pogledu je tamo i rečeno i to se sprovodi, povećan uvoz posebno iz Mađarske uz pomoć Mola. Opet naravno imate činjenicu da vi možete jedan deo derivata dovoziti i baržama. Imate naravno kamione, vozove i u tom pogledu jednostavno ne postoji mogućnost da se desi neki veći problem snabdevanja na domaćem tržištu, ali to nije održivo rešenje", rekao je Stanić.
On kaže da u cenu goriva ulazi i akciza i određeni državni nameti koji se posle slivaju u budžet i da tu može doći do promena strukture i da samim tim da ta maloprodajna cena ne bude viša jer je kontrolisana cenu naftnih derivata već duže vreme i država je propisuje.
"Ona može da menja strukturu formiranja te cene i da kasnije potrošači nemaju toliko tih problema u smislu da će značajnije doći do porasta maloprodajne cene na tržištu", rekao je Stanić.
On je rekao da ukoliko kriza bude duže trajala, onda se kasnije preliva i na sve učesnike u ekonomskom sistemu, uključujući potrošače.
"To je sve jedan pesimističniji scenarij, ovo što sada vidimo kao optimalni, odnosno kao realan, koji je generalno i optimističan, dakle da neće doći krize na domaćem tržištu naftnih derivata, to neće uticati na građane, kako je to i vlada rekla, uticače svakako na budžet, ali opet, naravno, ipak je bitnije u tom kratkom roku da ne dođe do posledica po stanovništo", rekao je Stanić.
Postoji li idealno rešenje za NIS?
Stanić kaže da kao i deo pregovora i kao i deo jedne izmenjene strategije države u smislu očuvanja stabilnosti energetskog sistema i tržišta naftnih derivata, jednostavno će se raditi na diversifikaciji kako bi bili manje zavisni od nekog izvora nafte ili naftnih derivata i kako ne bismo u budućnosti dolazili u slične krizne situacije.
"Ne mogu reći da je ovo neka dubinska kriza, zato što postoje načini kako da se ona izbegne", rekao je Stanić.
On kaže da je teško reći šta je optimalno rešenje što se tiče NIS-a.
"Ono što je najmanje optimalno, možda najlošije rešenje, jeste upravo nacionalizacija. Mi smo čuli na održanoj sednici vlade, gde se govorilo da je to neka poslednja opcija", rekao je Stanić.
Imajući u vidu različite opcije koje su sada pred Vladom, Stanić kaže da prvo bi moglo da se ispregovara sa potencijalnim kupcima ruskog vlasništva u NIS-u iz Evrope i Azije.
"Na kraju je opcija da Srbija ponudi svoju ponudu za otkup ruskog vlasništva, odnosno njegovog udela, kojom bi se izbegla upravo ta famozna nacionalizacija", dodaje on.
Pavlović smatra da i dalje nemamo jasan model rešenja.
"Čujemo sada da smo sve vreme sledili korake koje je diktirala ruska strana, da mi nismo ni imali neko sopstveno rešenje i da smo se manje više oslonili na to da će se rešenje naći između Rusije i Amerike. To se naravno nije desilo. U principu, ne treba mnogo komplikovati stvari.
Dakle, rešenja su dva: ili će neko odkupiti celokupan ovaj udeo, a zato je potrebna dozvola OFAK u smislu transakcije. Ako to ne postoji, ako oni ne žele da daju dozvolu da se uopšte izvrši kupoprodajna transakcija, onda mi nemamo ništa drugo nego da vršimo nacionalizaciju. Samo se ona neće zvati nacionalizacija, nego će iza toga biti neka floskula, privremena uprava, prinudna uprava stečajni postupka, stečajni upravnik ili nešto tako", rekao je on.
On kaže da je realno da se eventualno pregovara sa arapskim i evropskim partnerima, ali uz uslov da OFAK da odobrenje da se transakcija izvrši i da se novac transferiše u Rusiju.
"To nije nemoguće. U Rusiji radi 308 banaka i nisu sve one pod sankcijama, moguće je prebaciti novac, kako bi inače Mađarska kupovala naftu. Što se tiče kupaca, verujem da je jedan od njih MOL, to bi bilo za njih idealno, dobili bi još veću maloprodajnu mrežu, uzimaju rafineriju, onda oni mogu da prikače jedan krak iz Mađarske, da se stvarno još jedan naftovod za nas gradi. Od ostalih strana, ne znam ko bi mogao da bude iz tog arapskog sveta, oni imaju više tih i rafinerija i proizvođača. Možda neko iz Kazahstana, postoje i drugi evropski igrači, možda bude i Total, Shell, British Petroleum, bilo ko. Takvi uslovi znače da se da odobrenje za transakciju", rekao je Pavlović.
On kaže da Srbija trenutno nema novca u budžetu da bi otkupila ruski udeo i ako se na to odluči sigurno bi se emitovale neke obveznice ili bi se zadužila kroz neki bilateralni jeftini kredit kod neke strane vlade.
"Za to sada nema novca, ali srećom javni dug nije naročito veliki, pa možemo da istrpimo i to. Pitanje je, koja bi to cena bila. Da li je to jedna milijarda, dve, tri, možda i pet", rekao je Pavlović i dodao da bi sve iznad dve milijarde bilo previše.
On kaže da bi najidealnije bi bilo da mi otkupimo taj udeo za neku razumnu cenu do dve milijarde i da onda mi adekvatno upravljamo tom kompanijom, a da kasnije preprodamo nekom stranom vlasniku, koji bi upravljao dobro, podjednako kako su i Rusi do sada upravljali profesionalno.
Komentari (0)