Može li Evropa da se izmakne od američkog nuklearnog kišobrana: Najnovije ankete donele zanimljive rezultate

Kako se Sjedinjene Američke Države sve više distanciraju od Evrope, saveznici iz EU pokušavaju da pronađu način kako da prošire svoju nuklearnu zaštitu. Ali kakvo je javno mnjenje u Zapadnoj Evropi po tom pitanju?

Mnogi evropski lideri smatraju da više ne mogu da se oslone na SAD kada je reč o nuklearnoj odbrani Evrope, posebno zbog zabrinutosti u vezi s potencijalnom ruskom pretnjom kontinentu, piše Euronews.

Međutim, prema nedavnom istraživanju kompanije YouGov, zemlje Zapadne Evrope i dalje su nevoljne da razvijaju sopstvena, nezavisna nuklearna sredstva odvraćanja.

U istraživanju, koje je sprovedeno u prvoj polovini aprila 2025. godine, učestvovalo je više od 9.400 ljudi iz Francuske, Velike Britanije, Španije, Danske, Nemačke, Italije i Švedske.

Više od polovine Šveđana protivi se razvoju i održavanju sopstvenog nuklearnog arsenala.

Slede Nemačka sa 49 odsto i Italija sa 47 odsto ispitanika koji su protiv.

Nasuprot tome, 64 odsto građana Francuske i 55 odsto građana Velike Britanije – zemalja koje već poseduju nuklearno oružje – podržavaju njegovo zadržavanje.

Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja (SIPRI), Rusija i SAD zajedno poseduju gotovo 90 odsto svih nuklearnih bojevih glava.

Francuska i Velika Britanija su jedine dve nuklearne sile u Evropi. Francuska je 2024. godine imala oko 280 nuklearnih bojevih glava, dok je Velika Britanija imala oko 225, od kojih je do 120 spremno za raspoređivanje.

Francuski predsednik Emanuel Makron pokazao je spremnost da razgovara o mogućnosti raspoređivanja francuskog nuklearnog oružja i u drugim delovima Evrope, ali pod specifičnim uslovima – kao što su krajnja kontrola Francuske nad njegovom upotrebom i odbijanje da snosi troškove bezbednosti drugih zemalja.

Velika Britanija nije javno objavila podatke o svom nuklearnom arsenalu ni o broju raspoređenih bojevih glava i projektila od 2021. godine.

Ova odluka doneta je za vreme vlade Borisa Džonsona, u sklopu politike prikrivanja brojeva američkog nuklearnog arsenala tokom Trampovog prvog mandata.

Velika Britanija poseduje sopstveni nuklearni sistem – Trident – ali postoje zabrinutosti u vezi s njegovom nezavisnošću.

Naime, bojeve glave se proizvode u Britaniji, ali se rakete koje koriste čuvaju i održavaju u SAD, konkretno u mornaričkoj bazi Kings Bej u Džordžiji.

Da li je američki nuklearni kišobran i dalje opcija?

Za stanovnike Zapadne Evrope znatno je manje prihvatljivo da američko nuklearno oružje bude raspoređeno u njihovim zemljama.

To uključuje Italiju i Nemačku, koje već imaju američko nuklearno oružje na svojoj teritoriji – gde se 63 odsto italijanskih i 59 odsto nemačkih ispitanika protivi takvom prisustvu.

Nemački kancelar Fridrih Merc odrekao se posedovanja nuklearnog oružja, pozivajući se na Sporazum "Dva plus četiri" potpisan 1990. godine.

Početkom marta, Merc je izjavio da Nemačka "ne može i ne sme imati svoje nuklearno oružje".

Ipak, javno mnjenje se tokom godina polako menja.

U međuvremenu, Španija i Švedska – zemlje u kojima nema američkog nuklearnog oružja – beleže najveći broj ljudi koji se protive toj ideji: 76 odsto u Španiji i 73 odsto u Švedskoj.