EU traži hitan "plan B" za Ukrajinu: Šta će biti sa zamrznutom ruskom imovinom, Evropa želi poslednju reč
Komentari
29/11/2025
-10:00
Evropske zemlje rade na hitnom planu B kako bi sprečile da Ukrajini ponestane novca početkom naredne godine, u slučaju da ne uspeju da postignu dogovor o korišćenju zamrznute ruske imovine za finansiranje ratnih napora Kijeva.
Na samitu pre mesec dana lideri Evropske unije nadali su se da će postići dogovor o predlogu da se ruske blokirane rezerve iskoriste za "reparacioni zajam“ Ukrajini u iznosu od 140 milijardi evra, ali se ideja suočila sa žestokim otporom premijera Belgije, Barta de Vevera.
Sada, dok se mirovni pregovori intenziviraju, a Kijevu ponestaje sredstava, pitanje šta učiniti sa ruskom imovinom postalo je još hitnije. "Ako mi ne budemo delovali, drugi će delovati pre nas“, rekao je jedan zvaničnik EU, koji je, kao i drugi pomenuti sagovornici, želeo da ostane anoniman kako bi mogao slobodno da govori.
Evropski zvaničnici sugerišu da bi novi mirovni angažman Donalda Trampa mogao da pomogne jačanju podrške planu da se zamrznuta sredstva iskoriste za reparacioni zajam. Prema tom planu, novac bi Rusiji bio vraćen u kojem bi Moskva pristala da plati ratnu odštetu, piše Politico.
Diplomate EU očekuju da predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen naredi svojim službama da u narednim danima predstave nacrt pravnog teksta o reparacionom zajmu, jer se stvara momentum za rešenje. "Sledeći korak je da Komisija bude spremna da predstavi pravni tekst“, rekla je fon der Lajenova poslanicima u Strazburu u sredu, ne precizirajući kada će dokument biti objavljen.
Tanjug AP/Virginia Mayo
Ali uprkos intenzivnim razgovorima između Belgije i Komisije poslednjih nedelja, Bart de Vever i dalje ima zabrinutosti u vezi sa pravnom odgovornošću i rizikom od mogućih ruskih protivmera ukoliko bi se ruska sredstva upotrebila za taj zajam.
Zbog toga se stručnjaci za politike u Briselu sada okreću pitanju kako pomoći Ukrajini u slučaju da predlog o reparacionom zajmu ne bude spreman na vreme da ga lideri EU odobre na samitu 18. decembra.
Povezane vesti
"Prelazni zajam" kao moguće rešenje
Jedna od opcija koja dobija podršku jeste "prelazni“ zajam koji bi bio finansiran zaduživanjem EU, a kojim bi se Ukrajina održala tokom prvih meseci 2026. godine, navode četiri zvaničnika. To bi omogućilo dodatno vreme da se uspostavi pun reparacioni zajam uz korišćenje ruske imovine, na način koji bi bio prihvatljiv Belgiji, kao dugoročno rešenje.
Dvojica diplomata rekli su da bi se od Ukrajine moglo tražiti da otplati taj početni prelazni zajam EU, nakon što dobije sredstva iz dugoročnog reparacionog zajma. Druga mogućnost bila bi dugoročno rešenje koje bi kombinovalo reparacioni zajam i zajedničko zaduživanje EU.
"Ne vidim nijedan scenario u kojem će evropski poreski obveznici sami platiti ceo račun“, rekla je fon der Lajenova poslanicima u sredu.
Izaslanici zemalja EU razgovarali su o opcijama sa Evropskom komisijom na sastanku u Briselu u utorak. Prema rečima jednog zvaničnika upoznatog sa diskusijom, zemlje među kojima su Francuska, Nemačka, Holandija, Litvanija i Luksemburg pozvale su Komisiju da ubrza rad na predlozima za finansiranje Ukrajine.
Mogućnost modela "prelaznog finansiranja“ pojavila se još 4. novembra, kada je evropski komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis upozorio: "Što duže odlažemo, to će postajati sve teže.“
Evropska komisija je veoma svesna da je hitno potrebno pronaći rešenje, budući da Kijev upozorava da bi mu u prvim mesecima naredne godine mogao ponestati novac.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
U utorak je francuski predsednik Emanuel Makron izjavio da će saveznici iz EU "u narednim danima“ finalizovati rešenje koje će "obezbediti finansiranje“ i "obezbediti izvesnost za Ukrajinu“.
Povezane vesti
Na duži rok, reparacioni zajam se široko smatra jedinim održivim rešenjem. Zemlje članice EU nemaju volje da posegnu za sopstvenim nacionalnim budžetima kako bi Ukrajini slale bespovratna sredstva. Mnoge se već bore sa budžetskim deficitima i visokim troškovima zaduživanja. Zato se smatra da je ključno ubediti Belgijance da se pridruže.
"Nadamo se da ćemo moći da prevaziđemo njihovu zadršku“, rekao je jedan diplomata EU.
"Zaista ne vidimo nikakvu drugu moguću opciju osim reparacionog zajma.“ Jedna ideja bi bila da se „kombinuje opcija reparacionog zajma sa nekom od drugih opcija“, dodao je diplomata. Ali to ne sme "predugo da traje, jer je, naravno, osećaj hitnosti sada veoma izražen.“
I dalje postoje problemi sa formiranjem prelaznog zajma uz zajedničko zaduživanje EU, koje su neki komentatori opisali kao "evroobveznice“, iako drugi ne vole taj izraz.
profimedia
Možda najveća prepreka jeste to što bi ovakvo zaduživanje EU zahtevalo jednoglasnu podršku svih 27 država članica, a Mađarska se već dugo protivi novim merama za finansiranje ukrajinskog ratnog napora.
Moguće je, međutim, da bi predstavljanje prelaznog zajma kao sredstva za obnovu Ukrajine, a ne za finansiranje njenog ratnog aparata, moglo pomoći.
Još jedan faktor je novi zamah ka mirovnom sporazumu, dok Trampov tim pokušava da približi ukrajinske i ruske zvaničnike postizanju dogovora. Nacrti mirovnog predloga u nastajanju predviđaju korišćenje zamrznute ruske imovine za obnovu Ukrajine. Evropski zvaničnici prošle nedelje su sa zaprepašćenjem reagovali na ideju iz prvobitnog američkog nacrta da SAD profitiraju od korišćenja te imovine.
Diplomate kažu da lideri EU sada veruju da su ubedili Trampov tim da Evropa mora imati poslednju reč o tome šta će se desiti sa tom imovinom, kao i o tajmingu ukidanja evropskih sankcija Rusiji i o putu Ukrajine ka članstvu u EU.
Komentari (0)