Udar drona u Rumuniji rasplamsao strahove: Da li bi rat u Ukrajini mogao da se proširi na ostatak Evrope?

Napad dronom u Rumuniji ponovo je probudio strahove da se ruski rat u Ukrajini preliva na evropsko tlo. Kako se upadi dronova umnožavaju širom država članica NATO-a i Evropske unije, lideri ubrzano rade na jačanju odbrane protiv rastuće pretnje koja kombinuje vojni pritisak, ometanje i psihološko ratovanje.

U petak je dron udario u poslednji sprat stambene zgrade u Galaciju, lučkom gradu na istoku Rumunije. Predsednik zemlje, Nikušor Dan, odlučno je odgovornost pripisao ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Rumunska ministarka spoljnih poslova Oana Coju potvrdila je da je dron bio ruski i da je nosio eksploziv. Nakon incidenta usledio je talas podrške Bukureštu, uključujući izraze solidarnosti generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, kao i drugih zvaničnika.

Rumuniju je od početka ruske sveobuhvatne invazije na Ukrajinu 2022. godine pogodilo najmanje 28 upada dronova. Najmanje 15 tih incidenata dogodilo se samo tokom 2026. godine. Rumunija nije jedina. Tokom protekle godine slični incidenti prijavljeni su u Letoniji, Litvaniji, Estoniji, Moldaviji, Finskoj, Danskoj i Belgiji, kao i u mediteranskim zemljama poput Bugarske i Grčke, gde su bespilotne letelice primećivane iznad gradova, u blizini luka i druge važne javne infrastrukture.

Kada su počeli upadi dronova?

Pre 2022. godine stručnjaci nisu pridavali veliki značaj mogućnosti da mali dronovi imaju presudan vojni uticaj i da mogu promeniti odnos snaga u korist Ukrajine protiv Rusije. Međutim, godinu dana nakon početka rata, prema studiji Dominike Kunertove iz Ciriškog centra za bezbednosne studije, hiljade dronova, od izviđačkih letelica, preko tzv. lutajuće municije i dronova koji bacaju eksplozivne naprave, do samoubilačkih dronova, nadmašili su sva vojna i odbrambena očekivanja, prenosi Euronews.

Tanjug/AP

Od tada se ruska sveobuhvatna invazija na Ukrajinu često opisuje kao "rat dronova“, koji se uglavnom vodi na nebu pomoću jeftinih i potrošnih bespilotnih letelica, od kojih neke koštaju svega oko 257 evra po komadu.

Jedan visoki ukrajinski vojni zvaničnik izjavio je da Kijev svakodnevno koristi oko 9.000 bespilotnih letelica kako bi zaustavio rusko napredovanje, dok Moskva odgovara istom merom.

Prvi ozbiljniji upadi ruskih i ukrajinskih dronova u evropski vazdušni prostor dospeli su u centar pažnje u septembru 2025. godine. Tokom tog meseca najmanje 19 ruskih dronova tipa Šahed ušlo je u poljski vazdušni prostor. 

Od tada su se slični incidenti proširili i na druge evropske zemlje. Ipak, događaji u Poljskoj predstavljali su jednu od najznačajnijih prekretnica za Evropu, jer su razotkrili slabosti postojećih sistema protivvazdušne odbrane.

Kakav je bio odgovor?

Poljska je tog septembra aktivirala Član 4 NATO-a, čime su pokrenute hitne konsultacije među 32 saveznice. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute formirao je operaciju "Istočni stražar“ (Eastern Sentry) sa ciljem jačanja prisustva Alijanse na njenom istočnom krilu, kao i praćenja, presretanja i obaranja dronova.

Do danas je glavni cilj operacije "Istočni stražar“ jačanje sposobnosti Alijanse za presretanje ruskih dronova. 

Incident u Poljskoj podstakao je predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da u svom važnom govoru o stanju Evropske unije pozove na "osluškivanje zahteva“ određenih država članica EU i izgradnju onoga što je tada nazvano "zid dronova“.

Međutim, ovaj plan je ubrzo doveden u pitanje, jer su dodatni upadi dronova prijavljeni širom država članica EU, ne samo na istočnom krilu, što je izazvalo sumnje u izvodljivost operacije koja je bila fokusirana isključivo na taj region. 

Kakav je uticaj?

Politički analitičar Ondžej Ditrih iz Instituta za bezbednosne studije EU (ISS) navodi da Moskva ovim incidentima nastoji da izazove haos i proširi osećaj nesigurnosti širom Evropske unije. Iako se neki od upada mogu dogoditi slučajno, on ističe da ih Rusija uvek koristi u svoju korist.

Ditrih dodaje da postoji jasan obrazac eskalacije ovih hibridnih pretnji u poslednjim godinama. Taj obrazac obuhvata različite aktivnosti: dezinformacije, mešanje u izbore, ometanje GPS signala, podmetanje požara, nuklearno zastrašivanje i pojavu neidentifikovanih dronova iznad ili u blizini aerodroma i pomorske infrastrukture.

Tanjug/AP/Mikhail Tereshchenko, Sputnik, Kremlin

Druga analitičarka, Jonela Čolan iz Vilfrid Martens centra za evropske studije, podržala je ovaj stav, navodeći u svom radu da Rusija koristi strategiju "kuvane žabe“ u baltičkom regionu kako bi normalizovala haos i istovremeno testirala slabosti NATO-a, posebno u sivoj zoni sukoba, uključujući sečenje kablova i upade dronova.

Cilj je da se postepeno pomera granica onoga što se smatra prihvatljivim. Čolan tvrdi da bi Moskva u budućnosti mogla da sprovodi "provokacije“ duž granica Estonije i Letonije kako bi testirala reakciju saveza.

Šta se dešava dalje?

Kada je glavni grad Litvanije, Viljnus, prošlog meseca bio praktično paralisan nakon što je dron primećen blizu granice sa Belorusijom, hitne SMS poruke su upozorile građane da odmah potraže sklonište sa porodicama. Predsednik i premijer zemlje su poslati u podzemne bunkere, dok je aerodrom zatvoren, a ulice su ostale bez saobraćaja.

Daniel MIHAILESCU/AFP/Profimedia

To je bio prvi upad drona u Evropskoj uniji koji je doveo do toga da civili zaista potraže sklonište.

Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda priznao je 26. maja da nebo iznad baltičkih država "nije dovoljno bezbedno“. Predsednik Estonije Alar Karis izjavio je da ove povrede vazdušnog prostora i drugi hibridni napadi imaju cilj da zastraše Evropu, ali da odgovor mora biti smiren, koordinisan i "odlučan“.

Predsednik Letonije Edgars Rinkevičs zauzeo je drugačiji stav, poručivši da su ovi hibridni pokušaji jasan znak da "Rusija gubi“ na bojnom polju u Ukrajini.

Evropa se trenutno nalazi u procesu usaglašavanja svog 21. paketa sankcija protiv Rusije zbog rata u Ukrajini, koji traje već petu godinu. Diplomatski izvori navode da je nedavni incident sa dronom u Rumuniji dodatno ubrzao evropske lidere da pojačaju mere protiv Rusije.