Trampov "biznis plan" za kraj rata: Mogu li dvojica "njujorških trgovaca" da nadmudre Putina?

Poseta američkih specijalnih izaslanika, Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera, Rusiji i Ukrajini, ponovo je aktuelizovala pitanje mogućnosti okončanja rata koji na tlu Evrope bukti već pune četiri i po godine. U pokušaju da pronađu formulu za mir i prekinu ovaj teški rat iscrpljivanja, Trampovi odabrani predstavnici prvo su obavili maratonske, više od tri sata duge, razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Kremlju, nakon čega je usledio i njihov prvi odlazak u Kijev.

O tome šta se zaista krije u njihovom diplomatskom koferu i da li postoji prostor za stvarne pregovore, za Euronews Srbija govorili su spoljnopolitički analitičar Branimir Đokić i predsednik Instituta za promociju vladavine prava Veljko Rakić.

Branimir Đokić ističe da se od ove posete, uprkos medijskoj pompi, ne smeju očekivati nikakvi spektakularni ili revolucionarni pomaci. On objašnjava da mesecima unazad na frontu i u diplomatskim krugovima vlada pat pozicija, te da izaslanici prvenstveno imaju zadatak da pokrenu mirovne napore sa mrtve tačke.

"Ovo je više jedna klasična misija izviđanja, pre svega da bi se proverilo da li su se pozicije Kijeva i Moskve u međuvremenu barem malo pomerile. Sa jedne strane, Rusi se pripremaju za skore izbore za državnu Dumu, dok Donald Tramp sa druge strane ima svoje takozvane 'midterm' izbore u novembru. Ovim potezima on želi da se prikaže američkim biračima kao čovek koji aktivno radi na uspostavljanju svetskog mira, ali to je samo ispipavanje pulsa", ocenjuje Đokić.

On je bio posebno oštar u oceni Trampovih pregovarača, podsećajući na njihovo primarno zanimanje.

"Vitkof i Kušner jednostavno ne mogu da pregovaraju sa Rusima o uslovima mira. Uz dužno poštovanje prema njima, oni su samo trgovci nekretninama iz Njujorka, iz Bruklina i sa Menhetna. Ako je neki narod izuzetno nezgodan i vešt u pregovorima, to su Rusi. Ova dvojica američkih izaslanika tome apsolutno nisu dorasli i mogu isključivo da služe za prenos određenih poruka", jasan je spoljnopolitički analitičar.

Đokić dodaje da je veoma simptomatično to što ova poseta sledi svega nekoliko nedelja nakon što je šef CIA-e Džon Retklif boravio u Moskvi. Prema njegovim informacijama, Retklif je doneo ozbiljna upozorenja i američke procene o ruskoj eskalaciji, pa čak i o potencijalnoj pretnji prema baltičkim državama. On je ruskim obaveštajnim strukturama predočio da situacija na ratištu nije dobra po Moskvu, uz podatak da svakog dana gine ili biva ranjeno oko hiljadu ruskih vojnika, što je preko trideset hiljada gubitaka mesečno. Zbog ovih strašnih gubitaka, smatra Đokić, pominjala se i nova mobilizacija u Rusiji, a na terenu i dalje niko nije spreman na ustupke.

Američki interesi i Trampovi "pismonoše"

Tanjug/AP/Gavriil Grigorov

Predsednik Instituta za promociju vladavine prava Veljko Rakić deli mišljenje svog kolege, ali skreće pažnju na to da su izjave lidera o miru često obojene dnevnopolitičkim potrebama. Rakić podseća da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno isticao koliko rat košta i pozivao na mir, dok je Putin to isto pominjao u toku svoje izborne kampanje.

"Naravno, u kampanji niko neće reći da želi da ratuje. Svi šalju signale o miru, ali je problem što svaka strana želi mir isključivo pod sopstvenim uslovima", navodi Rakić.

Rakić objašnjava Trampovu odluku da u diplomatsku misiju pošalje ljude bez političkog iskustva.

"Vitkof je juče veoma otvoreno izjavio da su oni tu isključivo zato što je to bila izričita želja američkog predsednika. Oni ne kriju da su tu u ulozi Trampovih glasnika, pismonoša, ljudi u koje on ima bezgranično poverenje, jer su to njegov poslovni partner i njegov zet. Očekivalo se da će iskusni diplomatski pregovarači voditi proces, ali Tramp voli sam da donosi odluke i predstavlja sebe kao osobu koja će jednim telefonskim pozivom rešiti problem. Međutim, tako se ne rešavaju svetske krize", precizira on.

Osvrćući se na pitanje zašto je Trampova administracija toliko dugo izbegavala posetu ukrajinskoj prestonici, Rakić objašnjava da američka vizija mira u velikoj meri podrazumeva prihvatanje "statusa kvo".

"Amerika ima ideju da rat stane odmah, a to bi praktično značilo da Rusija zadrži skoro dvadeset odsto osvojene istočne teritorije, a da Ukrajina tek nakon toga krene u dogovore. Evropska unija, naprotiv, smatra da se mora hitno prekinuti bombardovanje, ali se odlučno protivi tome da se Kijev trajno odrekne tako velikog dela svoje države", ističe Rakić.

Branimir Đokić se ponovo uključio kako bi elaborirao američke motive i Trampov pregovarački stil, naglašavajući da se globalna politika vodi vođena isključivo interesima.

"Sve te američke priče o borbi za ljudska prava i demokratiju su lepe, ali se u praksi odluke donose samo u nacionalnom interesu. Tramp posmatra politiku kao gradnju solitera na Menhetnu, ali istorija jasno pokazuje da Rusi prepoznaju samo pritisak, a popustljivost vide kao slabost. Tramp bi mogao da pojača pritisak strogim sankcijama na gas, naftu i uranijum, ili isporukom oružja kojim bi Ukrajina efikasno presretala balističke rakete. Međutim, Amerika sada želi da Ukrajina pobedi, ali i da Rusija potpuno ne izgubi, kako bi je kasnije udaljili od uticaja Kine", objasnio je Đokić.

Odmazde na terenu i strah širom Evrope

Tanjug/AP/Ukrainian Presidential Press Office

Govoreći o tenzijama na samom terenu i svakodnevnim dešavanjima, Rakić kaže da se vodi spori rat "taljiganja" i međusobnih odmazdi, pri čemu stradaju i civili.

"Kada se gađaju tržni centri i centar ukrajinske tajne službe u samom srcu Kijeva, iluzorno je pričati o poštedi civila. Nedavno su Ukrajinci duboko u ruskoj teritoriji uspešno dronovima gađali ogromnu platformu za onlajn prodaju, Ozon, na šta su ruske snage odgovorile strahovito snažno. Osnovni cilj Moskve već godinama ostaje isti - kopneno spajanje osvojenog istoka Ukrajine sa Krimom, koji je anektiran 2014. godine", podseća on.

Na kraju razgovora, Rakić se osvrnuo i na posledice ovog višegodišnjeg sukoba po stabilnost čitavog evropskog kontinenta.

"Strah koji danas osećaju mnoge zemlje je veoma opravdan. Poljska i baltičke države pamte rusku čizmu i imaju izrazito negativan sentiment. Finska se, na primer, na granici sa Ruskom Federacijom bukvalno ukopala i napravila bedeme. Ti građani imaju standard i ekonomiju, ali žive u neprekidnoj napetosti. Sve je to na kraju i dovelo do istorijskog ulaska Švedske i Finske u NATO pakt", zaključio je Rakić.