Trampov "vetar u leđa" Erdoganu izazvao strah u Atini, Micotakis upozorava da je Grčka pod stalnom pretnjom rata
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Diplomatski parket turske prestonice ovih dana podseća na najintenzivnije periode Hladnog rata, ali sa modernim predznakom. Poseta američkog predsednika Donalda Trampa Turskoj, prva nakon 11 godina, donela je tektonske promene u odnosima dveju članica NATO-a, ostavljajući saveznike, a pre svega Grčku, u stanju visoke opreznosti.
U jeku NATO samita, Tramp je najavio ono što je do juče izgledalo nezamislivo: potpuno ukidanje sankcija Turskoj uvedenih zbog kupovine ruskog protivvazdušnog sistema S-400. "Vreme je. Ne želimo da uvodimo sankcije prijateljima", izjavio je Tramp, signalizirajući povratak Turske u program najsavremenijih borbenih aviona pete generacije, F-35.
"Hemija" koja ruši prepreke
Tanjug/AP/Alex Brandon
Doček u Ankari bio je kraljevski. Uz konjicu, državne počasti i raskošnu ceremoniju, predsednik Redžep Tajip Erdogan potrudio se da Trampu pokaže važnost njihovog savezništva. Tramp nije štedeo reči hvale, naglašavajući da sa Erdoganom ima izuzetnu "hemiju" i da odnosi dve zemlje nikada nisu bili bolji. Ovakva srdačnost predstavlja radikalan zaokret u odnosu na distanciranu politiku prethodne administracije Džoa Bajdena.
Dok se ljudska prava i sloboda medija u Turskoj, uključujući i nedavne presude opozicionim liderima poput Ekrema Imamoglua, u Vašingtonu gotovo i ne pominju, fokus je čvrsto na vojnoj saradnji. Tramp je Tursku nazvao "lojalnijom od mnogih koji se takvima smatraju", otvoreno podržavajući prodaju lovaca F-35, uprkos tome što turski arsenali i dalje čuvaju ruske rakete.
Diplomatija "hladne glave"
Credit: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia
S druge strane stola, u senci velelepne Bele palate, grčki premijer Kirjakos Micotakis prati svaki pokret. Iako je izjavio da mu je "uvek zadovoljstvo da poseti Ankaru" i da podržava dobrosusedske odnose, njegova poruka saveznicima bila je kristalno jasna: "Alijansa mora biti zasnovana na principima dobrosusedstva, a senzibiliteti svih saveznika moraju se uzeti u obzir".
Micotakis je podsetio da se Grčka suočava sa stalnom pretnjom "casus belli" (objave rata) od strane Turske ukoliko iskoristi svoje legitimno pravo na proširenje teritorijalnih voda. Dok Atina sa mirom posmatra najave o naoružavanju Ankare, grčki zvaničnici podsećaju da je njihova zemlja već osigurala nabavku 20 (uz opciju za još 20) aviona F-35, dok Turska trenutno tek pokušava da se vrati u taj proces.
Iako je Trampovo obećanje zvučno, put do isporuke F-35 Turskoj popločan je zakonskim trnjem. Američki Kongres je krajem 2019. zakonom zabranio prodaju ovih aviona Ankari dok god poseduje S-400. Dvostranačka grupa zakonodavaca već je uputila pismo Trampu izražavajući "duboku zabrinutost" zbog bezbednosnog rizika po američku tehnologiju, ali i zbog turskih odnosa sa Iranom.
Povezane vesti
Kao potencijalno rešenje o kojem se "šuška" u diplomatskim krugovima, pominje se mogućnost slanja ruskog sistema S-400 u treću zemlju. Međutim, takav manevar zahtevao bi pristanak Moskve, što je u trenutnim okolnostima malo verovatno.
NATO u procepu
Tanjug/AP/Alex Brandon
Dok Tramp pojačava kritike na račun NATO-a zbog, kako kaže, odbijanja Alijanse da pomogne u ratu sa Iranom, Turska se nameće kao ključni bedem na jugoistočnom krilu. Sa drugom po veličini vojskom u savezu i kao vodeći izvoznik borbenih dronova, Turska koristi svoj strateški položaj do maksimuma.
Čini se da su u ovom trenutku demokratski standardi i vladavina prava pali u drugi plan pred potrebom za stabilnim vojnim partnerstvom.
Micotakis je, sumirajući atmosferu, izrazio nadu da će diplomatija pobediti u rešavanju iransko-američkog sukoba, jer bi novi skok cena nafte bio poguban za evropske vlade koje se bore sa troškovima života.
Komentari (0)