Kakva nas zima čeka? Slobodan Sovilj i čuveni hrvatski meteorolog otkrivaju da li i kada stižu sneg, mraz i ledeni dani
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Predstojeća zima u Srbiji prema aktuelnim sezonskim izgledima Republičkog hidrometeorološkog zavoda trebalo bi da bude toplija od proseka, ali to ne znači da ćemo ostati bez snega, mraza i pravih zimskih epizoda. Naprotiv, meteorolozi upozoravaju da i u toplijoj sezoni mogu da se pojave kratkotrajni, ali intenzivni prodori veoma hladnog vazduha.
Meteorolog RHMZ Slobodan Sovilj navodi da se tokom zime 2026/2027. očekuje srednja sezonska temperatura iznad proseka za period od 1991. do 2020. godine, uz odstupanje do oko dva stepena. Istovremeno, prognozira se i količina padavina iznad proseka, ali upravo tu postoji važna razlika: više padavina ne znači automatski i više snega.
Sovilj za Kurir navodi da se u nižim predelima Srbije očekuje srednja sezonska temperatura od oko dva do pet stepeni, dok bi u planinskim predelima trebalo da bude između -2 i jednog stepena.
"Prema aktuelnim klimatskim sezonskim izgledima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, tokom zime 2026/2027. godine očekuje se srednja sezonska temperatura vazduha iznad proseka za referentni period 1991–2020, sa odstupanjem do oko dva stepena. U nižim predelima očekuju se vrednosti srednje sezonske temperature od oko dva do pet stepeni, a u planinskim predelima od -2 do jedan", navodi Sovilj.
Euronews Srbija
Istovremeno, očekuje se između 130 i 180 milimetara padavina, na zapadu Srbije do oko 210, a u brdsko-planinskim predelima i do oko 240 milimetara.
"U uslovima klimatskih promena i sve toplijih zima, u nižim predelima veći deo zimskih padavina sve češće se izlučuje u vidu kiše. Sa druge strane, toplija atmosfera može da sadrži veću količinu vodene pare, pa su, kada se istovremeno uspostave dovoljno hladni uslovi, i dalje moguće epizode intenzivnih snežnih padavina", dodaje.
Toplija zima ne znači zimu bez snega
Upravo je to jedna od najvažnijih stvari kada se govori o sezonskoj prognozi. Zima može u proseku biti toplija od uobičajene, a da u pojedinim danima ili nedeljama temperature budu veoma niske.
Povezane vesti
Sovilj naglašava da se klimatske promene ne ogledaju samo u tome koliko snega padne, već još više u tome koliko se sneg zadržava na tlu.
"Zbog toga se efekat klimatskih promena ne ogleda samo u tome koliko snega pada, već još izraženije u smanjenju broja mraznih i ledenih dana i kraćem zadržavanju snežnog pokrivača", objašnjava meteorolog RHMZ.
To se posebno vidi u Beogradu. Tokom klimatološkog perioda od 1961. do 1990. godine u glavnom gradu je prosečno bilo oko 43 dana godišnje sa snežnim pokrivačem, dok ih je tokom cele 2025. godine bilo svega devet.
"Sneg, dakle, i dalje pada, ali su uslovi za njegovo duže zadržavanje sve nepovoljniji. U ovom trenutku ne postoji sezonski signal za dugotrajno ekstremno hladnu zimu. Naprotiv, dominantan signal ukazuje na srednju sezonsku temperaturu iznad klimatološkog proseka", tvrdi Sovilj.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Ipak, to ne znači da predstojeća zima neće imati svoje hladne periode.
"To, ipak, ne znači da tokom zime neće biti kratkotrajnih perioda sa jakim mrazem, veoma niskim temperaturama, lokalno obilnim snegom, ledenom kišom ili kratkotrajnim nizom ledenih dana. Sezonska prognoza opisuje preovlađujući karakter tromesečnog perioda, ali ne može nekoliko meseci unapred da predvidi pojedinačne prodore veoma hladnog vazduha i njihov intenzitet."
Koliko će biti mraza i ledenih dana?
Prema aktuelnim sezonskim izgledima, tokom cele zime u nižim predelima Srbije očekuje se između 30 i 55 mraznih dana, dok bi ih u planinskim predelima moglo biti između 60 i 75.
Povezane vesti
Kada je reč o ledenim danima, odnosno danima tokom kojih maksimalna dnevna temperatura ostaje ispod nule, očekuje se između pet i 15 takvih dana u nižim predelima. Na planinama bi taj broj mogao da bude između 25 i 40.
To ipak nije prognoza jednog konkretnog hladnog talasa. Koliko će eventualni prodori hladnog vazduha biti jaki i koliko će trajati, biće moguće znatno pouzdanije proceniti tek kada se približimo samom događaju.
Kada bi mogao da padne prvi sneg u Beogradu?
Na pitanje o tačnom datumu prvog snega nekoliko meseci unapred nije moguće dati pouzdan odgovor. Za takvu prognozu potrebne su kratkoročne i srednjoročne prognoze, kada konkretna atmosferska situacija postane dovoljno predvidiva.
Klimatološki podaci, međutim, daju okvir. Srednji datum prvog snega u Beogradu je 23. novembar, dok je srednji datum formiranja prvog snežnog pokrivača 3. decembar.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Sovilj posebno naglašava da ti datumi nisu prognoza za predstojeću zimu, već dugogodišnji proseci.
U nižim predelima Srbije prvi snežni pokrivač u proseku se pojavljuje od druge polovine novembra do prve polovine decembra, dok je u višim predelima situacija drugačija.
Januar ostaje najhladniji, ali sneg se zadržava sve manje
Prema klimatskim prosečnim vrednostima, januar je najhladniji mesec u Srbiji i mesec tokom kojeg se u proseku beleži najviše dana sa snežnim pokrivačem.
U Beogradu se, prema podacima za period od 1991. do 2020. godine, prosečno beleži oko 6,7 dana sa snežnim pokrivačem u decembru, 11,4 dana u januaru i 7,9 dana u februaru.
Međutim, Sovilj upozorava da ti proseci ne znače da će predstojeća zima nužno izgledati tako.
"U uslovima klimatskih promena sve je važnije praviti razliku između pojave snežnih padavina i trajanja snežnog pokrivača. Sneg može pasti i biti obilan tokom jedne epizode, ali se usled viših temperatura sve češće kraće zadržava na tlu", kaže meteorolog.
Euronews Srbija
Najviše snega i najdugotrajniji snežni pokrivač i ove zime očekuju se u višim predelima. Ukupna količina padavina trebalo bi da, prema tvrdnjama meteorologa, bude najveća na zapadu Srbije i u brdsko-planinskim oblastima, ali će u nižim predelima veći deo tih padavina, zbog viših temperatura, češće biti u obliku kiše, susnežice ili vlažnog snega.
"Zato je veoma važno naglasiti da suficit ukupnih zimskih padavina ne treba automatski izjednačavati sa suficitom snežnih padavina ili dugotrajnijim snežnim pokrivačem", zaključuje Sovilj.
Šta kaže hrvatski meteorolog Zoran Vakula?
Sličnu širu sliku o predstojećim mesecima daje i hrvatski meteorolog Zoran Vakula. Njegova dugoročna prognoza za Hrvatsku ukazuje na nastavak trenda iznadprosečnih temperatura, uz povećanu verovatnoću za veće količine padavina tokom jeseni i zimskih meseci.
Vakula, međutim, posebno upozorava da dugoročne prognoze treba pratiti sa rezervom i da su padavine mnogo teže za prognoziranje nego temperatura vazduha.
"Dugoročne prognoze - koje je zanimljivo pratiti, ali ne im i sasvim verovati - kao i do sada, za ostatak jesenjih i zimskih meseci gotovo neporecivo daju srednje mesečne temperature vazduha barem malo više od proseka, kao i u većini Hrvatske povećanu verovatnoću za "višak" padavina u svim mesecima", kaže Vakula u svojoj najnovijoj prognozi na HRT-u.
Iskustvo sa prethodnim mesecima, kako navodi, pokazuje upravo koliko takve prognoze treba tumačiti oprezno. Temperaturni trendovi su pouzdaniji, dok je mnogo teže unapred odrediti gde će, kada i koliko biti padavina.
Upravo zato njegove prognoze mogu biti zanimljive i za širi region, ali ne treba ih čitati kao najavu konkretnog snežnog talasa ili određenog datuma.
Kakva nas onda zima zaista čeka?
Ako se ukrste aktuelni sezonski izgledi RHMZ-a i šira slika koju daje Vakula, osnovni signal je prilično jasan: zima 2026/2027. trebalo bi da bude toplija od proseka, ali to nikako ne znači da će biti bez pravih zimskih epizoda.
U Srbiji se očekuju padavine iznad proseka, ali će njihov oblik zavisiti od temperature. U višim predelima postoji veća verovatnoća za sneg i njegovo duže zadržavanje, dok će u gradovima i nižim oblastima toplije vreme povećavati mogućnost kiše i bržeg topljenja snega.
Za Beograd to znači da sezonska prognoza trenutno ne daje signal za dugu, ekstremno hladnu zimu. Sneg je sasvim moguć, uključujući i obilne epizode, ali je manje verovatno da će se snežni pokrivač dugo zadržavati.
Istovremeno, sezonski prosek ne može da isključi nekoliko dana ili čak kraći period sa veoma niskim temperaturama. Čak i u toplijoj zimi moguć je prodor hladnog vazduha, dvocifreni minus, ledena kiša ili obilne snežne padavine.
Zato će za odgovor na ono što će se dešavati u konkretnim danima biti potrebno sačekati prognoze kraćeg roka. Dugoročna prognoza govori o karakteru cele sezone, a ne o tome da li će, na primer, u određenom danu u januaru Beograd biti pod snegom.
Ipak, jedna stvar se iz aktuelnih prognoza izdvaja: toplija zima ne znači nužno mirnu zimu. I dalje su moguće snažne zimske epizode, samo što se, u proseku, očekuje više temperature i kraće trajanje snežnog pokrivača u nižim i urbanim predelima.
Bonus video:
Komentari (0)