Politički "zemljotres" u Nemačkoj: AfD pomeo konkurenciju, ali pravi i najteži rat za vlast tek počinje

Krajnje desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) ostvarila je istorijski uspeh na nedavno održanim pokrajinskim izborima u nemačkoj saveznoj državi Saksoniji-Anhalt, osvojivši najviše glasova birača. Sa impresivnih 44 odsto glasova, ova politička opcija je ubedljivo ostavila iza sebe vladajuće demohrišćane (CDU), koji su zabeležili svega 17 odsto podrške, dok je stranka Levica doživela ogroman pad na svega devet procenata. Harizmatični lider AfD-a u ovoj državi Ulrih Sigmund, nije krio oduševljenje. Ostvareni rezultat ocenio je kao "senzacionalan", ističući nameru stranke da što pre preuzme poluge upravljanja.

Ukoliko se to zaista dogodi, bio bi to apsolutno prvi put od završetka Drugog svetskog rata da jedna krajnje desničarska stranka zvanično preuzme vlast u nekoj nemačkoj saveznoj državi, što bi podrazumevalo preuzimanje direktnih nadležnosti nad lokalnom policijom, obrazovanjem i sistemom kulture.

"Ova izborna pobeda predstavlja čist čin poverenja građana ove zemlje. Mi ćemo to ukazano poverenje sasvim sigurno opravdati. Nećemo praviti apsolutno nikakve kompromise sa svojim uspostavljenim principima, nećemo odustati sami od sebe. Nikada nećemo postati poput onih koji su s punim pravom kažnjeni na ovim biralištima. Mi smo stvarna alternativa za Nemačku", poručio je Sigmund u svom euforičnom pobedničkom obraćanju.

Ipak, uprkos izuzetno ubedljivoj pobedi na glasačkim listićima, situacija na samom političkom terenu je znatno kompleksnija. AfD trenutno nema dovoljan broj mandata za formiranje apsolutne većine, pa Nemačkoj nesumnjivo predstoje veoma teški i potpuno neizvesni pregovori. O novonastaloj, veoma specifičnoj političkoj situaciji i svim potencijalnim posledicama velikog trijumfa AfD-a za Euronews Srbija govorio je Saša Rupert Karakas, stručnjak sa renomiranog Instituta za političke nauke Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu.

Prema detaljnoj analizi Karakasa, formiranje buduće vlade u Saksoniji-Anhalt predstavljaće ogroman organizacioni izazov. Iako je lider Ulrih Sigmund tokom izuzetno agresivne kampanje više puta nedvosmisleno naglašavao da želi isključivo apsolutnu većinu i da zvanično odbija svaku vladavinu zasnovanu na takozvanim trulim kompromisima, uspostavljeni politički "sanitarni kordon" koji su ostale nemačke stranke stvorile u velikoj meri mu limitira pregovaračke opcije. Iako Sigmund trenutno šalje pomirljivije signale i tvrdi da je spreman na suštinski dijalog sa svim akterima, politička realnost ukazuje na samo nekoliko uskih i veoma trnovitih puteva do konačnog formiranja stabilne pokrajinske vlasti.

AP Photo/Matthias Schrader, Pool

Prvi scenario podrazumeva krhku manjinsku vladu. U trećem krugu parlamentarnog glasanja, snižen cenzusni prag omogućio bi Sigmundu formalni dolazak na funkciju premijera, ali sam vrh stranke AfD izričito naglašava da želi da izbegne svaku prateću političku nestabilnost. Druga opcija je nezvanična parlamentarna saradnja koja bi se temeljila na jasnom preklapanju ideoloških interesa sa novom strankom BSW. Treći, a za analitičare i najintrigantniji mogući scenario, jeste pokušaj AfD-a da u svoje redove direktno privuče duboko razočarane članove CDU-a, ranije otvorene za potencijalnu saradnju sa ekstremnom desnicom.

Ukoliko bi deo tih nezadovoljnih prebegao ili javno pružio podršku harizmatičnom Sigmundu, komplikovana parlamentarna matematika bi se suštinski promenila, obezbeđujući AfD-u nesmetanu i potpuno samostalnu vladavinu. U suprotnom slučaju, jedina preostala alternativa jeste izuzetno teška koalicija ostalih prisutnih stranaka (CDU, Zeleni i SPD), koje ni same zajedno nemaju neophodnu prohodnu većinu. Dodatni problem predstavlja činjenica da je tehnička saradnja sa strankom Levica rezolutno odbačena od strane vladajućih demohrišćana. Pokrajina se, zaključuje stručnjak, trenutno nalazi u apsolutnom političkom ćorsokaku bez jasnog puta ka formiranju funkcionalne vlade.

Karakas slikovito objašnjava da ovaj izborni rezultat ne svedoči isključivo o potpunoj slabosti političkih rivala, već o rastućoj i neospornoj snazi AfD-a i njihovom veštom kanalisanju nezadovoljstva nemačkih građana. Ova desničarska stranka je širom istočne Nemačke izuzetno uspešno aktivirala specifičan nacionalni osećaj duboke žrtve, koji je istorijski povezan sa procesom ujedinjenja zemlje, maestralno ga kombinujući sa izraženim nezadovoljstvom građana dosadašnjim katastrofalnim učinkom aktuelne savezne vlade. Lider Ulrih Sigmund je tu odigrao presudnu ulogu; dominacija na mrežama, otvorenost i mudro igranje na jake emocije birača doneli su mu neverovatnu popularnost, naročito u manjim ruralnim sredinama.

Iako pobeda u Saksoniji-Anhalt, regiji koja čini svega tri odsto ukupnog nemačkog biračkog tela, nosi kolosalan simbolički efekat, stručnjaci upozoravaju na oprez. Ovaj trijumf nesumnjivo šalje snažan vetar u leđa Alternativi za Nemačku na nacionalnom nivou, produbljujući krizu tradicionalnih partija. Ipak, analitičari tvrde da se ovakav izborni uspeh desnice ne može automatizovano preslikati na preostale delove moćne evropske države, prvenstveno zbog potpuno drugačijih lokalnih potreba i drastično različitog raspoloženja tamošnjih glasača.