Tramp najavio "Zlatnu kupolu": Kako će izgledati prvi projekat u kojem se američko oružje postavlja u svemir?

Predsednik SAD Donald Tramp najavio je plan za američki sistem odbrane nazvan "Zlatna kupola" (Golden Dome), koji bi štitio zemlju od pretnji stranih raketnih napada.

Tramp tvrdi da će ovo biti prvi projekat kojim se američko oružje postavlja u svemir, a da će biti operativan do kraja njegovog mandata 2029. godine.

Američki ministar odbrane Pit Hegset rekao je novinarima da je Zlatna kupola "generacijska investicija u bezbednost Amerike".

Euronews daje pregled svega što se za sada zna o projektu Zlatne kupole – ko na njemu radi i koje vrste oružja bi mogle biti uključene.

Šta bi Zlatna kupola mogla da radi?

Kada bude završena, Tramp tvrdi da će Zlatna kupola moći da obara hipersonične, balističke i napredne krstareće rakete, kao i dronove, čak i ako budu lansirani sa druge strane sveta ili iz svemira.

Kupola – koju je Tramp opisao kao "najbolji sistem na svetu" – imaće, prema njegovim rečima, stopu uspešnosti "blizu 100 odsto".

Anonimni izvor rekao je za Associated Press da će Zlatna kupola imati sposobnosti kako na zemlji, tako i u svemiru, koje će omogućiti otkrivanje i zaustavljanje raketa u sve četiri glavne faze potencijalnog napada: detekciji, presretanju u ranoj fazi leta, zaustavljanju u srednjem toku i obaranju u završnoj fazi kada se raketa spušta ka cilju.

Američka vlada takođe razvija tri opcije, uključujući presretače bazirane u svemiru, rekao je isti izvor.

Neka od prvih rešenja očekuju se iz postojećih proizvodnih linija. Na konferenciji za medije ranije ove nedelje, senatori su pomenuli kompanije L3Harris Technologies, Lockheed Martin i RTX (ranije Raytheon) kao potencijalne izvođače.

profimedia

L3Harris je u aprilu saopštio da je proširio fabriku u saveznoj državi Indijani kako bi radio na "tehnologiji u orbiti" za potrebe Zlatne kupole.

Lockheed Martin je na svom sajtu naveo da im je cilj da isporuče prve elemente Zlatne kupole do kraja 2026. godine.

Kompanija takođe navodi neka postojeća oružja koja bi mogla biti deo projekta, kao što je sistem C2BMC (Command Control Battle Management Communications), koji omogućava komandantima da donose sinhronizovane odluke o raketnim napadima u bilo kojoj fazi leta.

Tramp je u svom predlogu zakona o poreskim olakšicama predvideo početnih 25 milijardi dolara (22,16 milijardi evra) za projekat Zlatne kupole, a Predstavnički dom SAD je taj zakon odobrio u prošli četvrtak. Ukupna procenjena cena projekta iznosi 175 milijardi dolara u periodu od tri godine (155 milijardi evra).

Međutim, prema izveštaju američke Kancelarije za budžet Kongresa, samo svemirski presretači koji bi mogli biti deo sistema koštali bi između 161 milijardu dolara (142,7 milijardi evra) u jeftinijoj varijanti i čak 542 milijarde dolara (480,33 milijardi evra) u najskupljoj opciji.

Gde još postoji sistem višeslojne odbrane?

Tramp je izjavio da će Zlatna kupola razviti nove tehnologije, ali i uključiti neke koje već postoje – što bi moglo obuhvatiti i zajedničke projekte s Izraelom u oblasti višeslojne odbrane.

Izraelski sistem, poznat kao Gvozdena kupola (Iron Dome), može da detektuje dolazeće rakete i aktivira se samo ako je projektil uputio ka naseljenom području ili važnoj vojnoj/civilnoj infrastrukturi.

Izrael koristi kombinaciju sistema Arrow, Davidova praćka (David’s Sling) i Gvozdene kupole kako bi se zaštitio od dugometražnih, srednjometražnih i kratkometnih raketa.

Sistem Arrow je porodica presretačkih raketa koje "nadgledaju, otkrivaju, prate i uništavaju" pretnje daleko od cilja, sa potpuno automatizovanim komandnim sistemom. Razvijen je od strane Izraelske avioindustrije (IAI) u saradnji sa američkim Boeingom.

profimedia

Davidova praćka, sistem srednjeg dometa koji su razvili izraelski Rafael i američki RTX, koristi pristup "pogodak za uništenje" protiv balističkih raketa, neprijateljskih aviona i dronova. Gvozdena kupola je specijalizovana za pretnje kratkog dometa.

Izraelski zvaničnici kažu da sistem nije 100 odsto efikasan, ali i dalje igra ključnu ulogu u odbrani zemlje od raketne vatre, uključujući onu iz konflikta sa Hamasom koji je počeo 7. oktobra 2023.

Šta je s Evropom?

Evropa takođe razvija sopstvenu verziju. U 2022. godini, 21 evropska zemlja pokrenula je Inicijativu "Nebeskog štita"“ (Sky Shield), u kojoj su se saglasile da sarađuju u vezi sa nabavkom, održavanjem i uzajamnom podrškom sistema odbrane.

Bilo koje oružje nabavljeno za Sky Shield biće uključeno u postojeću misiju NATO-a koja "štiti teritoriju Alijanse… od bilo koje vazdušne ili raketne pretnje ili napada", stoji u saopštenju organizacije.

Neke zemlje, poput Nemačke, već su potpisale ugovore s Izraelom ili SAD-om za sistem raketa Arrow kao deo inicijative Sky Shield.