Trzavice između Brisela i Budimpešte: Može li Mađarska kao članica EU da ostane bez svojih prava?
Komentari28/05/2025
-17:35
Mađarska se po osmi put od 2018. godine našla na meti kritika Saveta Evropske unije zbog optužbi za sistematsko narušavanje temeljnih vrednosti EU, uključujući vladavinu prava, slobodu medija, nezavisnost pravosuđa i poštovanje većinskih odluka Unije.
Prema članu 7 Ugovora o Evropskoj uniji, Evropska komisija može pokrenuti restriktivne mere protiv članica koje ugrožavaju demokratske standarde. U najtežem obliku to uključuje suspenziju prava glasa u Evropskom savetu. Ovaj postupak, poznat kao "nuklearna opcija" EU, nikada nije u potpunosti sproveden, ali Mađarska je pod stalnim pritiskom od početka procedure 2018. godine.
Na jučerašnjem sastanku Saveta za opšte poslove 20 zemalja članica potpisalo je pismo Evropskoj komisiji, tražeći odlučnije korake protiv Budimpešte zbog niza spornih poteza.
Ti potezi uključuju zabranu parade ponosa u Budimpešti, koja postaje prelomna tačka odnosa Mađarske i EU, u odnosu na rasplet te situacije.
O odnosima našeg suseda i Brisela, za Euronews Srbija su govorili glavni politički dopisnik Euronews-a iz Mađarske, Šandor Žiroš i Đorđe Dimitrov iz Centra za evropske politike.
Žiroš: Obračun Orbana sa civilnim, NVO sektorom traje od marta
Šandor Žiroš naglašava da je zabrana parade ponosa u Budimpešti, zakazane za 28. jun 2025. godine, primer pogoršanja vladavine prava u Mađarskoj. Vlada premijera Viktora Orbana usvojila je ustavni amandman kojim se zabranjuju javne aktivnosti LGBTQ+ zajednice, a organizatorima i učesnicima prete visoke novčane kazne.
"Učesnicima i organizatorima prete visoke novčane kazne ukoliko budu učestvovali, a paradu ponosa će pratiti pametni sistemi pomoću veštačke inteligencije i kamera da utvrde ko je učestvovao, tako da je to dosta zastrašujuće", kaže Žiroš.
Povezane vesti
On smatra da je ova zabrana deo šireg obračuna sa civilnim sektorom i nezavisnim medijima, koji je eskalirao od marta 2025. godine.
Tanjug/AP/Szilard Koszticsak/MTI
"Od marta, premijer Orban i njegova vlada krenuli su u obračun sa ostatkom civilnog sektora i nezavisnih medija. Politički komentatori kažu da je to obračun u 'ruskom stilu'", objašnjava Žiroš.
Prema njegovom mišljenju, razlog je jačanje opozicione stranke "TISA", koja ugrožava vlast stranke "Fides".
Žiroš posebno ističe nacrt zakona o transparentnosti, koji zabranjuje inostrano finansiranje medija i nevladinih organizacija, uključujući finansiranje iz evropskih fondova.
"Svaki medij koji funkcioniše u Mađarskoj teoretski ne bi više mogao da dobija evropske fondove ili bilo kakva strana finansijska sredstva. To analitičari i Evropska unija smatraju velikim napadom na civilni sektor", upozorava on.
"EU će slučaj Mađarske da iznese pred sud, a to može da traje više meseci ili godina"
Parada ponosa je u Mađarskoj zabranjena ustavnim amandmanom, koji je usvojio parlament. Ipak, EU je usvojila deklaraciju kojom se izražava zabrinutost EU povodom tog novog zakona. Nju je potpisalo 20 zemalja članica, koje su i pozvale na reviziju tog zakona.
"Mađarska vlada inače uživa u borbama protiv Brisela i svađama, što mogu da koriste za sopstvene narative. Na primer, u ovom slučaju oni će reći da oni brane Mađarsku i mađarsku decu od Brisela i LGBT lobija koji želi da nametne paradu ponosa", kaže on i nastavlja:
Povezane vesti
"I naravno, u pravu ste, 20 zemalja je potpisalo tu deklaraciju u kojoj se poziva Mađarska da odustane od zabrane parade ponosa, tako da je to veliko pitanje. Velika većina država članica nije zadovoljna time. Međutim, ne verujem da će Mađarska i Orban bilo šta promeniti. Oni će jednostavno nastaviti sa time i sa tim zakonom sve do izbora. i imaće sve više i više sukoba sa Briselom i sa Evropskom unijom".
Žiroš smatra i to da Orban neće odustati od svoje politike.
"Što se tiče posledica, u ovom trenutku Evropska unija će taj slučaj izneti pred sud pravde, ali ti postupci mogu da potraju više meseci ili čak godina. Sve do izbora mislim da Orban može jednostavno da nastavi svojim putem i verujem da će tako i biti", objašnjava on.
Povezane vesti
Ministarka za evropske poslove Švedske, rekla je nakon jučerašnjeg saslušanja Mađarske da je vreme da se razmotre sledeći koraci, jer kako je napomenula, nastavljanje ovih saslušanja postaje besmisleno.
Komesar Evropske unije, zadužen za demokratiju, pravdu i vladavinu prava, rekao je da postoji spremnost čak i da se preduzmu mere protiv Mađarske.
Tanjug/AP/Roberto Monaldo/LaPresse
Pitanje koje se postavlja je kakve posledice može da očekuje Mađarska i postoji li realna opasnost da Mađarska izgubi pravo glasa u EU, o čemu se već duže vreme govori.
"To je tačno, krajnji cilj i krajnja posledica tog postupka po članu 7 mogu da budu sankcije protiv Mađarske, a najstrožija sankcija je da se oduzme pravo glasa Mađarske u Evropskom savetu. To opet znači da bi Mađarska izgubila sva svoja ovlašćenja i prava unutar Evropske unije", kaže on i nastavlja:
"Neke zemlje su juče rekle da je došlo vreme za to, ali da bi se to ostvarilo, dakle da bi se došlo do te druge faze procesa po članu 7, potrebna je većina od četiri petine država članica, to je oko 80 od 100 odsto zemalja EU, a toga danas nema".
Žiroš primećuje i to da Orban i dalje ima saveznike u okviru Evropske unije.
"U ovom trenutku nisu svi spremni da eskaliraju taj proces protiv Mađarske. Ukoliko bi se došlo do sledeće faze, kada se razgovara o sankcijama i ako bi se dogovorili da postoji teško kršenje ljudskih prava u Mađarskoj, čak i tada da bi se dogovorili o bilo kakvim sankcijama, potrebno je jednoglasje bez Mađarske", kaže on i dodaje:
"To znači da bi se oduzelo pravo glasa ili uvele bilo koje druge sankcije Mađarskoj, preostalih 26 zemalja moraju da budu jedinstvene i to u ovom trenutku nije slučaj. Na primer, Slovačka je očigledno na strani Viktora Orbana. Robert Fico je na primer rekao prošle godine da dok je on premijer u Slovačkoj, neće biti sankcija Mađarskoj. Tu su i druge zemlje. koje oklevaju, poput Italije i drugih koje smatraju da možda mogu da ubede Orbana dijalogom", kaže on.
Dimitrov: Dolaskom Babiša na vlast u Češkoj Orban dobija još jedan glas
Potreba Brisela da postigne jednoobrazan stav po važnim pitanjima na odnose sa Mađarskom utiče negativno već godinama, što primećuje i Dimitrov.
"Mađarski veto jeste jedno od pitanja koje EU muči duže vreme. Baš zbog tog veta oni nemaju tu jedinstvenost prilikom donošenja odluka na spoljnopolitičkom planu, pre svega kada su tu pitanja koja su vezana za Ukrajinu. Taj problem traje od 2022. godine, mada problem koji je juče iznet u Savetu traje od 2018. godine kada je prvi put pokrenuta procedura", kaže on i nastavlja:
"Mi svakog maja i juna u ovo vreme imamo ta saslušanja i uvek se govori o tim sankcijama. To je najintenzivnije postalo pre godinu dana kada je Mađarska trebala da preuzme predsedavanje Evropskom unijom, pa se opet nije desilo ništa iako su najavljivane pre svega u medijima, neki diplomate, da će doći do glasanja. Prosto, zbog toga što su potrebne dve petine, tj. Tanjug/AP/Omar Havana
22 glasa u Savetu da se zapravo utvrdi da je došlo do povrede člana 2 i tih osnovnih prava, a nakon toga i jednoglasnost, šansa za to je veoma mala".
Dimitrov primećuje i to da šanse uvek postoje, ali da su u ovom slučaju minimalne i zanemarljive.
"U ovom trenutku imamo Slovačku koja je jedini siguran glas protiv. Ali ukoliko dođe do nekih promena, evo već sve ankete ukazuju da će se Andrej Babiš vratiti na vlast u Češkoj Republici. To je još jedan glas koji ide u prilog Mađarskoj", kaže on.
"Aktivacija 'nuklearne opcije' bi ojačala ruski i kineski uticaj u Mađarskoj"
Mnogi analitičari smatraju da je sve ovo zapravo nastavak pritisaka na Mađarsku, upravo zbog te njene politike prema Ukrajini, jer je ona viđena kao kamen spoticanja za sve ono što Evropska unija želi kada je reč o Ukrajini.
"Apsolutno je tako. Mađarska je svesna svoje pozicije i ona koristi tu svoju poziciju, tj. to svoje pravo glasa, pravo veta, da izvuče najbolje za sebe. Tako od kada je počeo rat u Ukrajini, vidimo mnoge koncesije koje je Evropska unija prosto morala da da Mađarskoj kako bi Mađarska dala svoj glas, tj. kako ne bi blokirala odluke Evropske unije", kaže on.
Tanjug/AP/Alexandru Dobre
Pitanje koje se postavlja je i šta bi politički i institucionalno značilo da jedna zemlja članica Evropske unije zapravo izgubi glas.
"Za početak to bi značilo da Evropska unija nije toliko ujedinjena koliko misli da jeste, a to znači i na neki način izolaciju te zemlje. Zemlja koja izgubi pravo glasa, to je zemlja koja se poprilično udaljila i od spoljne politike i od samih vrednosti Evropske unije. Tako da je to jedan loš znak za sve. I za samu Evropsku uniju, koja pokazuje njene slabosti, a i za buduće članice, tj. sadašnje kandidate", kaže on i nastavlja:
"Ono što bi se očekivalo u tom hipotetičkom trenutku, kada bi se aktivirala ta, kako je zovu u EU, 'nuklearna opcija', jeste da bi u Mađarskoj jačali uticaji pre svega iz Rusije i Kine koji bi se nakon toga na jedan ili na drugi način negativno prelili na Evropsku uniju u celosti. Tako da i sa te strane opet je malo verovatno da će se članice prosto odlučiti za tu 'nuklearnu opciju'". smatra Dimitrov.
Komentari (0)