Nova pravila budžeta Evropske unije otvaraju kontroverze: Ko kontroliše evropski novac?

Evropska unija ulazi u odlučujuću fazu pregovora o svom narednom dugoročnom budžetu, ali stručnjaci upozoravaju da predloženi okvir ne donosi suštinsku promenu niti veći finansijski kapacitet. Dok se od EU očekuje da istovremeno finansira odbranu, klimatsku tranziciju, konkurentnost i podršku Ukrajini, sve je više ocena da je sistem "na ivici izdržljivosti" i da mu je potrebno temeljno preispitivanje. Umesto istorijske reforme, predlog otvara nova pitanja o tome kako Unija planira, troši i kontroliše zajednički novac.

Upravo zbog toga stručnjaci upozoravaju da sledeći dugoročni budžet EU zahteva "fundamentalno preispitivanje" i da ne donosi realno povećanje potrošačke moći, dok se Evropa suočava sa rastućim zahtevima u oblasti odbrane, klime i podrške Ukrajini.

Naredni dugoročni budžet EU, Višegodišnji finansijski okvir (MFF) za period 2028–2034, predstavljen je kao istorijska reforma. Međutim, u praksi, stručnjaci ocenjuju da nije ispunio očekivanja.

Sa ukupnim okvirom od oko 1,8 do dva biliona evra, predlog Evropske komisije predstavlja najveći budžet u istoriji Unije. Ipak, nakon otplate duga iz instrumenta "NextGenerationEU", stvarni novi fiskalni prostor pada na oko 1,15 odsto bruto nacionalnog dohotka EU, što je tek neznatno iznad postojećeg okvira. Od Unije se istovremeno očekuje da finansira odbranu, industrijsku konkurentnost, klimatsku tranziciju, proširenje i podršku Ukrajini.

"Ovo nije budžet koji odgovara Uniji kakvu danas imamo. To je budžet koji bi savršeno funkcionisao u mnogo ujedinjenijoj Uniji, sa jačim osećajem političkog jedinstva. A mi to nemamo", kaže za Euronews Eulalija Rubio iz Instituta Žak Delor (Jacques Delors Institute). 

Ona dodaje da budžet "zahteva fundamentalno preispitivanje" i da se slaže sa Evropskom komisijom da je potrebno sve staviti na sto i preoblikovati način korišćenja evropskog novca. Njeno mišljenje dele i brojni instituti, Evropski revizorski sud i Evropski parlament.

Prema njenim rečima, reforma mora da ide dalje od pukog preusmeravanja sredstava - potrebno je potpuno redefinisati način na koji se budžet planira, finansira i upravlja.

Nova arhitektura, ali po koju cenu?

Ključna reforma Evropske komisije predviđa spajanje kohezione politike, poljoprivrede i regionalnih fondova u jedinstvene Nacionalne i regionalne partnerske planove za svaku državu članicu. Zagovornici tvrde da se time pojednostavljuje složen sistem, dok kritičari upozoravaju da se time budžet "nacionalizuje", jer bi vlade dobile veću slobodu da preusmeravaju sredstva daleko od siromašnijih regiona ili klimatskih projekata, uz slabiji nadzor Evropskog parlamenta.

Evropski revizorski sud upozorava na "više rizika po finansijsko upravljanje", ističući da oslanjanje na nacionalne kontrolne sisteme sa poznatim slabostima može ugroziti transparentnost i odgovornost.

Za Rubio, problem je dublji od raspodele novca - on se odnosi na način planiranja i trošenja sredstava.

"Moramo da obezbedimo da izabrani projekti budu najbolji, oni koji najviše doprinose evropskim prioritetima. Promene su postale norma, zato nam treba veća fleksibilnost, ali i novi način da se političari pozivaju na odgovornost za tu fleksibilnost", navela je ona.

"Iluzija sopstvenih prihoda"

Kako bi smanjila pritisak na nacionalne doprinose, Evropska komisija predložila je pet novih izvora prihoda: takse na sistem trgovine emisijama, ugljenične carine, elektronski otpad, duvan i velike kompanije. Međutim, ekonomista i Zolt Darvaš, viši saradnik briselskog instituta Bruegel upozorava da optimizam oko ovih mera nije opravdan.

"Mnogi ljudi veruju da bi takvi novi sopstveni prihodi doneli dodatna sredstva EU budžetu bez opterećenja nacionalnih budžeta. Bojim se da to nije tačno", kaže on.

Prema njegovim rečima, četiri od pet predloženih izvora zapravo bi samo preraspodelila novac koji već prolazi kroz nacionalne budžete, bez stvaranja stvarnog fiskalnog prostora.

On posebno izdvaja porez na kompanije zasnovan na prometu kao "najgori od pet predloga", jer bi nesrazmerno pogodio sektore sa niskim profitnim marginama, poput maloprodaje. Kao najizgledniji za usvajanje vidi mehanizam za granično usklađivanje cena ugljenika, ali naglašava da je politički put izuzetno neizvestan - svih pet predloga zahteva jednoglasnost i ratifikaciju država članica, što znači da ih svaka zemlja može blokirati.

Trostruki politički zastoj

Evropski parlament traži oko 200 milijardi evra više, uz obrazloženje da je to minimum za očuvanje kohezije i poljoprivrede, ali i za finansiranje odbrane i konkurentnosti, bez "izjedanja" budžeta kroz otplatu dugova.

S druge strane, tzv. štedljivi blok - Nemačka, Holandija, Austrija, Finska i Švedska - smatra da je budžet već prevelik i protivi se i novim EU porezima i zajedničkom zaduživanju.

Ipak, bezbednosna i odbrambena pitanja donekle su promenila odnose: Danska, ranije deo štedljivog bloka, sada podržava veće troškove ako su usmereni na odbranu, a isto važi i za baltičke države.

"Neke stvari su pomerile linije. Ali osnovna podela i dalje postoji između neto doprinosilaca i neto korisnika", kaže Rubio.

Kako bi izgledao funkcionalan budžet

Stručnjaci su uglavnom saglasni oko pravca reforme: veći budžet od najmanje 1,3 do 1,4 odsto BND-a EU, obavezni minimalni nivoi za klimu i koheziju, pravi EU sopstveni prihodi koji bi smanjili zavisnost od nacionalnih doprinosa, kao i krizne rezerve koje bi se mogle aktivirati kvalifikovanom većinom umesto jednoglasno.

Darvas ističe osnovni princip: "Ova relativno mala količina novca trebalo bi prvenstveno da se koristi za velike evropske projekte - infrastrukturu, istraživanje, konkurentnost i klimu - a ne za oblasti u kojima nacionalne vlade već imaju dovoljno kapaciteta."

Rubio smatra da je potreban "mnogo veći, manje unapred raspodeljen budžet, sa kapacitetom da podrži dugoročna ulaganja i većim fokusom na rezultate". Ipak, dodaje i ključnu prepreku: "To pretpostavlja vrlo jasne prioritete, snažan konsenzus i poverenje na nivou EU da te prioritete pretvori u potrošnju. Moja bojazan je da to danas nemamo."