Pašinjan: Jermenija želi da se reformiše i uđe u EU, da obezbedi mir u svom regionu

Predsednik Vlade Jermenije Nikol Pašinjan izjavio je danas da njegova zemlja želi da uđe reformisana u EU, ali i da obezbedi trajni mir u svom regionu pre ulaska u EU.

Pašinjan je, govoreći na panel diskusiji "Iskoristiti trenutak: Stvaranje trajnih partnerstava u susedstvu" na Globalnom bezbednosnom forumu ”GLOBSEC 2025“ u Pragu, na kome učestvuje i predsednik Srbije Aleksnadar Vučić, rekao da njegova zemlja želi u EU i da je usvojila zakon o pristupanju EU, ali da je situacija u tom regionu dosta komplikova.

Sem toga, kako je istakao, na teritoriji Jermenije i dalje se nalaze ruske trupe.

"Imamo blisku saradnju sa EU, ali ne možemo da prekinemo saradnju sa Rusijom. Naša taktika je balansiranje", rekao je Pašinjan.

Na pitanje moderatora da je prošle godine, kada je bila tamo, videla veliki broj demonstracja, jermenski premijer je rekao da su oni slobodna zemlja i da jermenski građani uvek imaju mogućnost da izraze svoje mišljenje.

"Demokratija je naša strategija. Nije samo cilj da postanemo članica EU već i da širimo naše demokratske reforme. Želimo da pristupanje u EU bude zasnovano na zaslugama jer želimo da sprovedemo duboke reforme", rekao je Pašanjin.

Istakao je da je situacija u tom regionu izuzetno komplikovana, i to ne samo zbog prisustva ruskih vojnika na njenoj teritoriji.

"Ne želimo da uđemo u EU i da donesemo naše probleme i sukobe u EU. Želimo da rešimo naše konflikte i u EU donesemo mir, da doprinesemo miru u EU", istakao je Pašinjan.

On je osudio i izrazio zabrinutost zbog napada Izraela na Iran, rekavši da to dovodi u pitanje krhku stabilnost regiona.

"Imamo ruske vojnike u zemlji, ali imamo i posmatračjku misiju EU na granici sa Azarbejdžanom. Nije nam cilj da nemamo ruske vojnike, već da uspostavimo trajni mir u regionu. Uspeli smo se da se dogovorimo sa Azarbejdžanom o mirovnom sporazumu i sada je vreme da se on i potpiše, vodimo pregovore o tome", rekao je premijer Jermenije.

Dodao je da imaju stabilne i dobre odnose sa Iranom i sa Gruzijom, kao i prilično aktivan dijalog sa Turskom.

"Nadamo se da će sporazum koji smo postigli sa Turskom 2022. godine biti primenjen. A tiče se barem delimičnog otvaranja kopnene granice za nosioce diplomatskih pasoša i za građane trećih zemalja. I nadam se da ćemo biti u mogućnosti da primenimo taj sporazum", zaključio je Pašanjin.

Turbulencije na domaćem planu

Komplikovana situacija u regionu, kako je opisao premijer Pašinjan, prenela se i na unutrašnji plan. U zemlji je, naime, upravo on izazvao ozbiljne polemike u javnosti. Iznevši optužbe protiv katolikosa Garegina II, poglavara Jermenske apostolske crkve, i njegovih saradnika, pozvao je na "demokratsku smenu vrha crkve".

Pašinjan je u seriji objava na društvenoj mreži Facebook izjavio da Garegin II krši svoj zavet bezbračnosti, navodeći da poseduje dokaze o tome da Garegin II ima dete, što, prema njegovim rečima, podriva duhovni autoritet katolikosa.

Pašinjan je najavio formiranje "koordinacione grupe" koja će sprovesti izbor novog katolikosa, pozivajući vernike da se ujedine u "oslobađanju" rezidencije katolikosa u gradu Ečmijadzinu.

Predložio je da on bira prvih deset članova grupe na osnovu religijskih kriterijuma, uključujući dnevnu molitvu i poznavanje Svetog Pisma.

Ovaj potez dolazi usred eskalacije tenzija između vlade i crkve, a premijer je izrazio spremnost da se suoči s pravnim posledicama, pozivajući Garegina II da ga tuži kako bi dokazao svoju nevinost.

Inače, nove tenzije na relaciji Pašinjan-crkva počele su krajem maja nakon što je premijer kritikovao JAC da mnogi hramovi podsećaju na skladišta, zbog čega ga je episkop Hovnan Hakobjan nazvao "glavnim ludakom zemlje".

U reakciji na kvalifikaciju episkopa Hovnana, Pašinjan je izneo, prema oceni javnosti, nedoličnu optužbu da episkop ima ljubavnu aferu sa stričevom suprugom.

Sve ovo dešava se u pozadini pregovora o miru sa Azerbejdžanom pod vođstvom Pašinjana. Crkva se, naime, protivi ustupcima na koje je spreman da pristane Pašinjan. Takođe, mnogi episkopi i velikodostojnici krive upravo premijera za poraz u ratu u Nagorno-Karabahu.

Ovi, najnoviji pregovori i posebno teritorijalni ustupci Azerbejdžanu su pokrenuli seriju protesta pod vođstvom episkopa Bagrata Galstanjana prošle godine. S obzirom da je, uz vojsku, crkva institucija kojoj stanovništvo najviše veruje, smatra se da su upravo mirovni pregovori kamen spoticanja vlade i crkve.