Šta treba da znate o danskom predsedavanju Savetom EU: Pet ključnih pitanja

Danska je danas zvanično preuzela šestomesečno rotirajuće predsedavanje Savetom Evropske unije, istakavši bezbednost i konkurentnost kao ključne prioritete EU, saopšteno je na sajtu Danskog predsedništva Saveta Evropske unije.

Premijerka Danske Mete Frederiksen ocenila je da se Evropa nalazi "u odlučujućem trenutku", naglasivši da "sloboda i prosperitet više ne mogu da se uzimaju zdravo za gotovo".

"Predsedavanje EU nudi Danskoj jedinstvenu priliku da ojača evropsku agendu i mi smo spremni da je iskoristimo. U današnjem promenljivom geopolitičkom pejzažu, Evropa mora postati znatno jača, kako ekonomski, tako i politički i vojno. Zato smo postavili ambiciozan program predsedavanja usmeren na jačanje odbrane i bezbednosti EU, pružanje podrške Ukrajini i rešavanje problema ilegalnih migracija. Sve su to agende u kojima je Danska već preuzela vodeću ulogu unutar EU. Istovremeno, radićemo na poboljšanju uslova za evropska preduzeća smanjenjem regulatornih opterećenja, uz održavanje naše posvećenosti zelenoj tranziciji. Ovo će ojačati dugoročnu konkurentnost Evrope. Danska vlada je spremna da se bacimo na posao i radujemo se postizanju opipljivih rezultata", saopštila ministarka za evropske poslove Danske Mari Bjere.

profimedia

Danska je nasledila Poljsku u ulozi rotirajućeg predsedavajućeg, a time i odgovornost da funkcioniše kao neutralan posrednik među 26 drugih članica Unije. Ova uloga uključuje posredovanje u pregovorima, izgradnju kompromisa i predstavljanje Saveta EU u razgovorima s Evropskim parlamentom. Ovo je osmi put da Danska preuzima tu funkciju.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre juče je rekao da Danska preuzima predsedavanje Savetom Evropske unije od Poljske u "izazovnom trenutku", kao i da će politika proširenja ostati veliki prioritet za EU i u narednom periodu.

Žiofre je uoči panel diskusije "Od Poljske do Danske: Zajednički put u vanrednim vremenima" koja je organizovana povodom danskog preuzimanja predsedavanja Savetom EU rekao da je poljsko predsedništvo uložilo veliki napor da unapredi proces proširenja na Zapadnom Balkanu. Žiofre je istakao da je siguran da će Danska nastaviti da radi stvari koje su počele u vreme poljskog predsedavanja Savetom EU.

Tanjug/Vladimir Šporčić

Ambasadorka Danske u Srbiji Pernil Daler Kardel je rekla da je ovo je osmi put da Danska predsedava Savetom EU, kao i da je očigledno da će predsedavanje biti pod uticajem vremena u kojem se odvija.

"Naše predsedavanje se odvija u vremenu koje se veoma menja i vremenu koje je nepredvidivo. Ovo je vreme kada treba da odgovorimo na stvari koje se pojavljuju mnogo brže od onoga na šta smo navikli", ocenila je ona.

Evo šta treba da znate o danskom predsedavanju.

Trampov faktor

Uspeh danskog predsedavanja ne zavisi samo od Brisela, već i od grada udaljenog više od 6.000 kilometara – Vašingtona, piše Euronews.

Kako navodi portal, povratak Donalda Trampa u Belu kuću duboko je uznemirio Evropu, primoravajući je na defanzivni stav kako bi zaštitila sopstvene interese pred neočekivim potezima američkog predsednika. Na primer, trgovina je ponovo tema - Tramp pokušava jednostrano da preoblikuje ekonomski poredak nakon Drugog svetskog rata uvodeći sveobuhvatne tarife.

Evropska komisija se nada preliminarnom dogovoru s Vašingtonom pre roka 9. jula kako bi izbegla scenario tarifa od 50 odsto. Ukoliko dogovor ne bude postignut ili bude ispod očekivanja, Komisija se sprema na uzvratnim merama – u smislu tarifa na američku robu.

Danska, kao predsedavajuća, mora obezbediti jedinstvo svih 27 i podršku Komisiji – što nije tipična uloga za zemlju koja tradicionalno zalaže za otvorena tržišta. Izvoz čini gotovo 70 odsto njenog BDP-a, a brendovi poput Lego-a, Ozempika i Carlsberga prodaju se širom sveta.

Ali za Dansku, Tramp nije samo trgovački problem - on predstavlja egzistencijalnu pretnju: američki predsednik nije isključio ni vojnu silu ili ekonomski pritisak, čak ni mogućnost otimanja Grenlanda, poluautonomnog dela Kraljevine Danske.

Teško postizanje konsenzusa

Danska preuzima predsedavanje u vreme kada se EU suočava sa mnoštvom međunarodnih kriza, počevši od najbliže - rata Rusije protiv Ukrajine.

Od početka invazije, Danska je bila jedan od najglasnijih saveznika Ukrajine, postavši jedan od najvećih donatora vojne pomoći. Prema Institutu Kiel, Danska je obećala 8,60 milijardi evra u oružju i municiji, nadmašivši veće zemlje poput Francuske, Italije, Španije i Poljske.

Dansko predsedavanje želi da pojača te isporuke na nivou EU i nadoknadi smanjenu američku podršku. U isto vreme, namerava da pooštri sankcije Kremlju kako bi oslabio njegov ratni aparat.

Međutim, već je naišlo na prepreke: Slovačka je stavila veto na 18. paket sankcija zbog spora o gasu, zahtevajući finansijsku "kompenzaciju". Budžet EU nema dovoljno prostora za takav zahtev.

Još jedan problem je veto Mađarske na otvaranje pregovora s Ukrajinom, iako je Komisija zaključila da je Ukrajina ispunila sve kriterijume za početak pregovora. Viktor Orban je na samitu izašao s nacionalnim referendumom kao opravdanjem svog veta.

U tolikom su ćorsokaku, piše portal, da su zvaničnici i diplomate počeli da razmatraju ideju o odvajanju pregovora o pristupanju Moldavije od Ukrajine kako bi se prvoj omogućio napredak dok druga čeka.

Štedljivost više nije opcija

Vladimir Putin može se smatrati katalizatorom značajnih promena unutar EU.

Godine 2020, Mete Frederiksen se pridružila grupi zagovornika štedljivog budžeta - "Frugal Four" (Danska, Holandija, Austrija, Švedska), koji su se protivili proširenju budžeta EU i zalagali za discipline. Ovaj stav bio je upoređen s proširenim kovid-19 fondom za oporavak.

Pet godina kasnije, Frederiksen je promenila stav.

"Kao Danac, uvek ćemo biti čvrsti u pregovorima o budžetu. Ali članstvo u Frugal Four više nije naše mesto", rekla je prošlog meseca.

Po njenom mišljenju, ruski rat protiv Ukrajine je nepovratno transformisao finansijsku jednačinu bloka i stavio ponovno naoružavanje iznad "svih drugih prioriteta i svih drugih principa".

"Ako EU ne uspe da razvije sposobnosti za samoodbranu, onda je igra gotova", upozorila je.

Frederiksen nije jedina u svojoj proceni. Ursula fon der Lajen je takođe zastupala stav bezbednosti na prvo mesto i očekuje se da će izdatke za odbranu staviti u središte sledećeg višegodišnjeg budžeta (2028-2034), koji će predstaviti pre letnje pauze. Na primer, Nemačka je odbacila stalno zajedničko zaduživanje.

"Kategorije iz prošlosti i dalje važe, ali sastavi se menjaju", rekao je Janis Emanouilidis iz EPC-a i dodao:

"Mnogo toga zavisi od država poput Danske - da vrše pritisak na one koji se još drže štedljive pozicije".

Crveno protiv zelenog

Smanjenje birokratije postalo je dominantan trend u Briselu. Ekonomska agenda Komisije je direktno usmerena na pojednostavljivanje propisa, smanjenje administrativnog opterećenja i olakšavanje poslovanja kompanijama i investitorima.

Mnogi lideri zahtevaju ukidanje pojedinih delova Zelenog dogovora. Na primer, Friedrih Merc, Đorđa Meloni i Donald Tusk javljaju se da neke ekološke regulative treba ukinuti.

Danska se ne slaže s tim i veruje da „zelena tranzicija“ može ići ruku pod ruku s konkurentnom ekonomijom, podstaći prosperitet i kreirati kvalitetna radna mesta.

To nije iznenađenje: Nordijska zemlja je uspela da spusti emisije gasova, razvije obnovljivu energiju (poput morskih vetroparkova) i ojača inovacije. Frederiksen je pozvala komesare da posete brod "Laura Maersk", prvi kontejnerski brod na svetu koji koristi zeleni metanol.

Ali, dok se EU okreće desno i protivljenje Zelenom dogovoru raste, predsedavanje će možda ostati u manjini.

Danski model migracije

Jedno polje gde se Danska slaže s većinom je migracija. Zahvaljujući višedecenijskom izuzeću iz pravila EU, zemlja je primenila stroge mere za ograničavanje azilanata i očuvanje relativno homogeno društvo.

Ponekad kontroverzan, "danski model" postaje popularan širom EU, sa pohvalama lidera i interesovanjem kreatora politika.

"Ono što je Danska postigla je zaista primerenom, i krećemo ka novim strožim pravilima u EU", rekao je Merc.

Komisija je takođe prihvatila istraživanje "inovativnih rešenja" za upravljanje nelegalnom migracijom, uključujući izgradnju centara za deportacije u trećim zemljama.

Kopenhagen se oseća potvrđeno i želi da iskoristi predsedavanje za promociju tog procesa, iako je izvoz spor zbog logistike, finansija i pravnih prepreka.

"Danski model kontrole migracija reklamira se kao zlatni standard i dostojan kopiranja jer ima cilj da obeshrabri tražioce azila da dolaze", rekla je Selin Mias iz Danskog saveta za izbeglice i dodala da se "politički vetrovi mogu promeniti, ali naši principi i obaveze prema pravu i izbeglicama moraju ostati".