Danski model azila: Strogi zakoni kao inspiracija za reforme i u drugim evropskim zemljama
Komentari
25/11/2025
-20:24
Najveći danski izvozni proizvodi uključuju lek Ozempik, pivo Karlsberg i Lego kocke. Sada evropski lideri misle da Danska ima nešto još vrednije za izvoz - imigracioni sistem dovoljno strog i delotvoran da oslabi radikalnu desnicu i zadrži partije centra na vlasti.
Danska premijerka Mete Frederiksen postigla je ono što je mnogim socijaldemokratskim vladama poslednjih godina bilo nemoguće - reizbor. U vreme kada aktuelne vlade širom Evrope gube podršku na izborima, mnogi gledaju na migracione politike Socijaldemokrata u Danskoj (koji su pobedili na izborima 2019. i 2022. godine, a ankete pokazuju da su na putu da pobede i 2026.) kao na model koji vredi preuzeti.
Britanska Laburistička vlada – koju populistička stranka Reform UK neumorno kritikuje zbog borbe sa ilegalnom imigracijom – toliko je impresionirana danskim modelom da je poslala zvaničnike da saznaju kako taj sistem funkcioniše, piše CNN.
Objavljujući radikalnu reformu britanskog azilantskog sistema u ponedeljak Šabana Mahmud, ministrka unutrašnjih poslova, izjavila je da je dok je Britanija "strogo sledila stari model, druge zemlje su svoj pooštrile". Posebno je istakla Dansku kao primer vredan oponašanja.
Stari model na koji je Mahmud mislila nastao je u posleratnom evropskom kontekstu. Konvencija Ujedinjenih nacija o izbeglicama iz 1951. godine primenjivala se samo na Evropu i imala je za cilj da zbrine ratne izbeglice – pre svega Jevreje koji su preživeli Holokaust, etničke Nemce proterane iz Istočne Evrope i disidente koji su bežali od sovjetskih režima. Taj ugovor je 1967. proširen da važi univerzalno, delimično kako bi se ispravile posledice kolonijalizma.
Međutim, širenje konflikata i klimatskih katastrofa – zajedno sa jeftinim putovanjima, rastom pismenosti i lakoćom online komunikacije – stavilo je ogroman pritisak na posleratnu arhitekturu azilantskog sistema. Krajem prošle godine, prema Ujedinjenim nacijama, 123 miliona ljudi širom sveta bilo je prisilno raseljeno, u poređenju sa oko 44 miliona ljudi 2010. godine.
"Naš azilantski sistem nije dizajniran da se nosi sa ovim", rekao je britanski premijer Kir Starmer u ponedeljak.
Povezane vesti
Velika Britanija je sada spremna da krene putem politike koju je Danska prvi put započela pre deceniju. Evropa je 2015. godine primila najviše zahteva za azil u jednoj godini od Drugog svetskog rata, jer su građanski ratovi u Siriji i Libiji podstakli oko 1,3 miliona ljudi da putuju u region, uglavnom sa Bliskog istoka. Kada je nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila čuveno "Wir schaffen das (Možemo to!)", pozivajući Nemce da prime izbeglice, Danska je izabrala drugačiji pristup.
Pod vođstvom Larsa Lokea Rasmusena, prethodnika Mete Fredriksen na mestu premijera, koji je tada predvodio partiju Venstre, Danska je imala za cilj da smanji broj tražilaca azila, poboljša integraciju i brzo deportuje one koji su stigli ilegalno.
Ida Marie Odgaard / AFP / Profimedia
Rasmusen, koji je sada ministar spoljnih poslova, prvi je uveo da azilantski status bude privremen, a ne stalni. Pre 2015. godine, izbeglice su mogle da ostanu u Danskoj pet godina, nakon čega bi im boravišne dozvole automatski postale stalne. Sada boravišne dozvole traju samo jednu ili dve godine, a izbeglice moraju da čekaju osam godina pre nego što mogu da se prijave za stalni status. Čak i tada, to nije zagarantovano: izbeglice moraju tečno govoriti danski i imati nekoliko godina radnog iskustva sa punim radnim vremenom.
Danska je takođe otežala da se članovi porodice pridruže izbeglicama. Oba člana porodice moraju imati najmanje 24 godine i položiti test iz danskog jezika. Izbeglica ne sme da je prethodno koristila državne beneficije u poslednje tri godine, a takođe mora da obezbedi finansijsku garanciju.
Mihala Klante Bendiksen, rukovoditeljka savetodavne grupe za izbeglice Refugees Welcome Denmark, izjavila je da je uklanjanje pretpostavke da azilantski status postaje stalni negativno uticalo na integraciju.
"Povezanost sa tržištem rada, učenje jezika i razumevanje društva – to su veoma važni faktori za uspešnu integraciju", rekla je Bendiksen za CNN. Ali se plaši da su pooštreni zahtevi "postavili lestvicu previše visoko" za mnoge nove dolaske, obeshrabrujući neke da uopšte pokušaju – posebno starije osobe sa nižim nivoom obrazovanja.
Danska je takođe kritikovana zbog svoje politike o "getoima", koja omogućava državi da proda ili sruši stambene komplekse u kojima više od 50 odsto stanovnika potiče iz "nezapadnih" sredina.
Povezane vesti
Ostali zakoni takođe su kritikovani od strane grupa za ljudska prava. Prema tzv. "zakonu o nakitu", vlasti mogu da zaplene imovinu u vrednosti preko 10.000 danskih kruna (oko 1.500 dolara) kako bi pomogle u pokrivanju troškova azilantske podrške. Ova mera je primenjena samo 17 puta tokom prvih šest godina, ali i dalje ima mračne istorijske konotacije, pri čemu neki prave poređenja sa zaplenom vrednosti od strane nacističkog režima.
Šta kažu brojke?
Malo ko osporava da su danske politike postigle svoj zvanični cilj. Godine 2014. Danska je dodelila azilantski status 6.031 osobi. Do 2019. godine, taj broj je pao na 1.737.
foto: pexels
Iako Danska danas izdaje znatno više boravišnih dozvola nego pre 30 godina, većina njih ide studentima i radnicima, a ne izbeglicama. Od ukupno 99.811 boravišnih dozvola koje je Danska izdala prošle godine, samo 859 je dato tražiocima azila – manje od 1 odsto.
Povezane vesti
Britansko Ministarstvo unutrašnjih poslova navelo je da su danske politike smanjile broj zahteva za azil na najniži nivo u poslednjih 40 godina i dovele do deportacije 95 odsto onih čiji su zahtevi odbijeni. Godine 2024. bilo je četiri nova zahteva za azil na 10.000 ljudi u Danskoj, u poređenju sa 16 na 10.000 u Britaniji i 20 na 20.000 za celu Evropsku uniju.
Iako je danski model osvojio pohvale za Socijaldemokrate u inostranstvu, neki kod kuće postaju razočarani. Na lokalnim izborima u utorak, partija Frederiksen izgubila je kontrolu nad Kopenhagenom prvi put u više od jednog veka. Iako je deo nezadovoljstva povezan sa visokim cenama stanovanja u prestonici, analitičari kažu da je stroga politika partije po pitanju imigracije udaljila njen progresivniji urbani birački bazen.
Da li se danski model može u potpunosti primeniti u drugim zemljama, ostaje da se vidi. Britanija planira da produži čekanje za stalni boravak sa pet na 20 godina – znatno duže od osmogodišnjeg čekanja za izbeglice u Danskoj. Status izbeglice biće preispitan na svake dve i po godine; ako se utvrdi da je zemlja porekla postala sigurna tokom tog perioda, izbeglica će biti deportovan. Oni koji traže azil mogli bi takođe da budu lišeni imovine, uključujući nakit, kako bi se pokrili troškovi njihovog smeštaja.
Komentari (0)