Bez iskustva na Zapadnom Balkanu: Zašto je Vašington kandidovao Majkla Janga za ambasadora u Srbiji
Komentari02/06/2026
-19:51
Majkl Jang, iz Jute, kandidat je Bele kuće za novog američkog ambasadora u Srbiji. Za Janga se u biografiji navodi da je američki pravnik, diplomata i univerzitetski profesor. Rad u komisiji za međunarodne verske slobode je pozitivna stavka iz ugla interreligijskog dijaloga na ovim prostorima, smatraju analitičari, ali nedostatak iskustva po pitanju Zapadnog Balkana, možda je pokazatelj da ovaj region nije prioritet američke spoljne politike.
Nakon odlaska Kristofera Hila u januaru 2025, pozicija američkog ambasadora u Beogradu je upražnjena. Predsednik Tramp na tu poziciju nominovao je 76godišnjeg profesora i pravnika Majkla Janga. Pored akademske karijere na Univerzitetu Juta, univerzitetu Džordž Vašington i Univerzitetu Kolumbija, Jang je tokom mandata predsednika Džordža Buša Starijeg obavljao i funkcije ambasadora za trgovinska i ekološka pitanja i zamenika pravnog savetnika u Ministarstvu spoljnih poslova.
"Majkl Jang nije karijerni diplomata, već pravnik po struci, prekaljeni teškaš u toj oblasti. On ima dosta diplomatskog iskustva, učestvovao je u sporazumu o ujedinjenju dve Nemačke posle Hladnog rata, učestvovao je u Urugvajskoj rundi pregovora koja je dovela do stvaranja SZO. Možemo videti njegovu klasičnu republikansku pozadinu, ali je rano govoriti konkretno kakvu će on agendu sprovoditi", rekao je saradnik Pupin inicijative Petar Ivić.
Osim navedenog, u biografiji se navodi i da je Jang član mormonske verske zajednice, kao i da je bio predsedavajući američke Komisije za međunarodne verske slobode.
Mijat Kostić iz Novog trećeg puta kaže za Euronews da upravo ovi podaci iz biografije mogu biti razlog za njegovu nominaciju.
"On je i sam član mormonske crkve koja je dosta aktivna u Americi, dosta je članova iz establišmenta članova mormonske crkve. To može biti pozitivna stavka iz ugla interreligijskog dijaloga, pogotovo kada su u pitanju kontroverznija i teža pitanja poput manastira na Kosovu, pitanja nasleđa SPC na Kosovu i regionu. Možda kroz taj verski dijalog dođe i do produbljivanja odnosa na kulturno-društvenom polju američkog i srpskog društva", rekao je Mijat Kostić iz Novog trećeg puta.
DIRK WAEM / AFP / Profimedia
Ipak, činjenica da je za ambasadora nominovana osoba koja se nikada u karijeri nije bavila pitanjima na Balkanu, po Kostiću pokazuje da ovaj region nije prioritet američke spoljne politike.
Povezane vesti
"Možda Balkan i nije toliki geopolitički prioritet. Amerikanci smatraju da je ceo ZB zaokružen prostor i da su svi interesi zaokruženi. Koliko god navodili da postoji strah od kineskog i ruskog interesa pre svega u ekonomiji, nije toliko zastrašujuć koliko je na nekim drugim mestima, a da je ovde bitnije produbiti i nastaviti na boljem nivou ekonomske odnose između tih zemalja", rekao je Kostić.
Osim Srbije, američki predsednik nominovao je ambasadore i za Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Pre stupanja na ambasadorske funkcije, nominovane kandidate razmatra Odbor Senata za spoljne poslove, koji organizuje saslušanje na kojem kandidati odgovaraju na pitanja senatora, dok konačnu potvrdu o imenovanju ambasadora daje američki Senat.
Komentari (0)