Ne ukradu vam ni dinar, a unište vam život: Ko odgovara ako hakeri ukradu podatke i koja 3 koraka morate odmah preduzeti
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Hakeri ne moraju da vam ukradu novac da bi vam napravili ozbiljan problem. Dovoljno je da dođu do ličnih podataka, a oni zatim mogu biti prodati, neovlašćeno objavljeni, iskorišćeni za finansijsku prevaru, krađu identiteta ili ucenu. Jedan sajber napad može da ostavi posledice i dugo nakon što hakeri napuste sistem.
Koliko je opasnost stvarna, pokazuje i nedavna akcija Ministarstva unutrašnjih poslova protiv hakerske grupe "INF Grupa", koja je, prema navodima MUP-a, bila povezana sa napadima na sisteme Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, baze podataka javnih izvršitelja, evidencije MUP-a o strancima, ali i Fudbalskog saveza Srbije. Na meti su bile i institucije i kompanije u regionu, a hakeri su, kako se sumnja, preuzimali i kriptovali podatke i za njih tražili otkup u kriptovalutama.
MUP Srbije
Upravo zato se postavlja pitanje šta se dešava kada lični podaci građana dospeju u ruke hakera, ko je odgovoran za posledice takvog napada i šta građanin može da uradi da zaštiti sebe. MUP je tom prilikom upozorio da ransomware ne počinje porukom kojom hakeri traže otkup - kada takva poruka stigne, napad je već uspeo.
Ko sve može da odgovara, kada građanin ima pravo na naknadu štete i šta nikako ne bi trebalo da uradi ukoliko hakeri traže novac, za Euronews Srbija govori advokat Marko Nikolić.
Privatna arhiva
Kada hakeri ukradu podatke građana ili kompanije, ko sve može da snosi odgovornost za posledice takvog napada?
"Kada hakeri ukradu podatke građana ili podatke određene kompanije, haker, odnosno izvršilac krivičnog dela nalazi se u prvom redu odgovornosti, odnosno on je primarno krivično-pravno odgovoran. Međutim, u drugom redu odgovornosti mogu biti privredna društva ili javne ustanove koje su raspolagale takvim ličnim podacima, ali one ne mogu snositi posledice u krivičnom postupku, već eventualno u parničnom ili prekršajnom postupku".
Kako izgleda postupak protiv hakera i ko je nadležan za takve slučajeve?
Povezane vesti
"U krivičnom postupku protiv hakera, stvar je jednostavnija, redovan postupak se pokreće inicijalnim aktom, odnosno krivičnom prijavom oštećenog. Kod ovakvih predmeta, uglavnom stvarnu i mesnu nadležnost ima Više javno tužilaštvo u Beogradu, Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala".
Euronews
Kada kompanija ili institucija može da odgovara zbog toga što nije dovoljno zaštitila podatke koje čuva?
"Po pitanju odgovornosti privrednih društava или javnih ustanova, bitno je naglasiti da uslov "conditio sine qva non" (uslov bez kojeg se ne može) njihove odgovornosti je to da su oni imali zakonom ustanovljenu obavezu da lične podatke koje obrađuju, pored toga i čuvaju, odnosno da preduzmu sve mere da takve podatke zaštite. Nepostupanje po predviđenim merama, otvara njihovu odgovornost. Odgovornost privrednih društava u pogledu zaštite podataka propisuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, i to odredba člana 50 ovog zakona, koja nalaže rukovaocu i obrađivaču da primeni tehničke, organizacione i kadrovske mere kako bi se obezbedio određeni nivo bezbednosti".
Da li posebne obaveze važe i za javne ustanove, poput bolnica, koje čuvaju posebno osetljive podatke?
"Po pitanju odgovornosti javnih ustanova, npr. bolnica, odgovornost je propisana Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, i to odredbom člana 52 ovog zakona, koja propisuje da su zdravstvene ustanove, privatna praksa i druga pravna lica koja vode medicinsku dokumentaciju dužna da čuvaju medicinsku dokumentaciju i evidencije pacijenata od neovlašćenog pristupa, uvida, kopiranja ili zloupotrebe".
Šta se sa pravne strane dešava sa ukradenim podacima nakon sajber napada i koje su najveće opasnosti za građane čiji su podaci kompromitovani?
"Nakon što je haker došao u posed, odnosno do mogućnosti da raspolaže tuđim ličnim podacima, on takve podatke može zloupotrebiti. To u praksi znači da ih može prodati, neovlašćeno objaviti, iskoristiti ih za finansijsku prevaru, za krađu identiteta ili za ucenu".
Povezane vesti
Ako građanin sazna da su njegovi podaci ukradeni, koja su njegova prava i kome može da se obrati?
"Građanin kome su lični podaci ukradeni, treba u najkraćem roku to da prijavi. On može da se obrati obrađivaču takvih podataka, odnosno onom od koga su takvi podaci ukradeni, kako bi saznao koji su njegovi podaci tačno kompromitovani, i na osnovu toga da proceni rizik. Pored toga, građanin ima pravo da se obrati Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kome može podneti pritužbu, ako smatra da je obrada podataka o njegovoj ličnosti izvršena protivno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. Ukoliko postoji sumnja da su podaci upotrebljeni, odnosno zloupotrebljeni za izvršenje nekog krivičnog dela, prijava Službi za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a, bila bi prvi i najbolji izbor.
Zbog porasta izvršenja krivičnih dela sa elementima visokotehnološkog kriminala, Ministarstvo unutrašnjih poslova je od 01.06.2026. godine pokrenuo nacionalnu platformu "Sajber straža", kako bi građani mogli, bez odlaska u policiju, da preko svog računara ili mobilnog telefona prijave izvršenje ovih krivičnih dela".
Printskrin/Youtube/MUP Republike Srbije
Povezane vesti
U kojim situacijama oštećeni može da traži naknadu štete i da li mora da dokaže konkretnu finansijsku štetu?
"Oštećeni može tražiti naknadu materijalne i nematerijalne štete od rukovaoca ili obrađivača ličnih podataka, to se ostvaruje u posebnom parničnom postupku, podnošenjem tužbe od strane oštećenog. U takvom postupku, oštećeni mora da dokaže da je pretrpeo štetu, kao i da postoji veza između povrede obaveze čuvanja podataka od strane obrađivača i nastale štete. Ukoliko je izvršeno krivično delo, oštećeni u krivičnom postupku stiče status svedoka-oštećenog, što mu omogućava da se pridruži krivičnom gonjenju okrivljenog, kao i da istakne zahtev za naknadu štete".
MUP upozorava da ransomware ne počinje porukom o otkupu. Šta se zapravo događa pre nego što žrtva shvati da je napadnuta?
"Ransowmare ne počinje porukom o otkupu podataka, već otkup predstavlja „završni čin“ kriminalnog delovanja u ovim slučajevima. Pre poruke o otkupu, haker je već ušao u sistem podataka, "ukrao" vredne podatke, napravio njihovu kopiju, te da bi na kraju pokušao da komercijalizuje te podatke, on ih nudi oštećenom uz traženje naknade ili traži naknadu od oštećenog da te podatke ne učini javno dostupnim".
Ministarstvo unutrаšnjih poslova Republike Srbije
Kako se u Srbiji pravno tretiraju ransomware napadi i koja krivična dela mogu biti obuhvaćena jednim takvim napadom?
"Naš Krivični zakonik ne propisuje posebno krivično delo ransowmare, već propisuje posebnu grupu krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka. Zavisno od samog postupanja okrivljenog ili hakera, propisana su krivična dela Oštećenje računarskih podataka i programa, Računarska sabotaža, Neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka".
Ako hakeri traže novac kako ukradeni podaci ne bi bili objavljeni, šta žrtva treba da uradi, a šta nikako ne bi trebalo da uradi?
"Ako su hakeri došli do ličnih podataka i zahtevaju novac da takve podatke ne objave, ono što oštećeni treba da uradi, to je da u najkraćem roku to prijavi službi za borbu protiv visokotehnološkog kriminala ili nadležnom javnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Oštećeni nikako ne bi trebalo da briše poruke koje mu je uputio haker, jer bi on sebi na taj način "odmogao" uklanjajući potencijalne dokaze. Pored toga, oštećeni nikako ne bi trebalo da "pregovara" sa hakerom, jer ne postoji nikakva garancija da će haker, čak i ako dobije novac, te podatke izbrisati i da ih neće ponovo zloupotrebiti".
profimedia
Šta biste savetovali građaninu koji danas sazna da su njegovi podaci bili deo sajber napada – koja su prva tri koraka koja treba da preduzme?
"Prvi korak - saznati koji su tačno podaci kompromitovani, ukoliko je to moguće.
Drugi korak - obratiti se obrađivaču podataka, kako bi se osujetio haker, npr. kontaktirati banku da blokira tekući račun.
Treći korak - u slučaju postojanja sumnje da su lični podaci zloupotrebljeni za vršenje krivičnih dela, obavestiti policiju ili tužilaštvo".
Komentari (0)