Virtuelne ograde na granici Švedske i Danske: Biće uskoro legalizovane, ali šta su one i koliko su bezbedne?

Širom Evrope, stoka pase po prostranim pašnjacima, često omeđenim kilometrima žice i povremenim električnim udarom. Ali šta ako tih ograda više ne bi bilo? Ideja virtuelnih ograda, koje fizičke prepreke zamenjuju digitalnim, poslednjih godina sve više dobija na značaju širom sveta.

U Norveškoj, startap Nofence razvio je ogrlice sa GPS-om koje prave digitalne granice, držeći životinje tačno tamo gde farmeri žele, bez ijedne žice, a ove nevidljive granice mogu se promeniti za samo nekoliko sekundi, piše Euronews.

Kada životinja priđe virtuelnoj granici, ogrlica emituje blagi zvučni signal, a ako upozorenje bude ignorisano, sledi nežan puls. Vremenom stoka nauči da prepoznaje i poštuje zvuk, ostajući bezbedno unutar svoje dodeljene zone, kažu iz kompanije.

Ogrlicama na solarni pogon upravljaja se daljinski preko mobilne aplikacije, što farmerima omogućava da definišu pašnjake i pomeraju granice direktno sa svog telefona.

Ova fleksibilnost štedi farmerima značajno vreme i rad koji bi inače trošili na popravku ograda, a takođe smanjuje i potrebu za dodatnom hranom, navodi Nofence.

Nevidljive ograde mogu se postaviti i na mestima gde je nemoguće postaviti fizičke ograde, poput močvara, kamenitih terena ili veoma guste vegetacije, kaže Lote Valund, istraživačica iz RISE Research Institutes of Sweden, koja proučava korišćenje i uticaj virtuelnih ograda od 2019. godine.

"Virtuelne ograde omogućavaju da se ispaše više zemljišta nego ranije, a takođe i da se koriste površine koje se inače ne bi mogle koristiti za proizvodnju useva za ljudsku ishranu. Dakle, možemo koristiti druge vrste zemljišta za proizvodnju mesa", rekla je Valund za Euronews Next.

Da li je bezbedno za životinje?

Nofence navodi da je cilj njihove tehnologije da farmerima pomogne da donose bolje odluke u upravljanju stokom.

"Na duži rok, prikupljamo mnogo podataka putem našeg proizvoda. Sa tim podacima omogućićemo farmerima da donose bolje odluke i dodatno optimizuju način na koji upravljaju životinjama", rekao je Lars Kvalen, finansijski direktor Nofence-a, za Euronews Next.

Što se tiče dobrobiti životinja, Nofence tvrdi da je virtuelna ograda bolje rešenje, jer električni impulsi koje koristi su mnogo blaži od klasičnih električnih ograda, koje su već globalno uobičajena praksa.

Martina Holmberg / AFP / Profimedia

Nofence dodaje da životinje obično nauče da reaguju na zvučni signal već za nekoliko dana, dok se obuka vrši unutar fizičke ograde unutar koje se postavljaju virtuelne granice.

Vremenom, čak 96 odsto interakcija životinja sa granicom odvija se samo putem zvučnog signala, bez potrebe za električnim impulsom, zahvaljujući ovom programu obuke, navodi Nofence.

U studiji iz 2022. godine, Valund je istraživala nivo stresa kod životinja prilikom korišćenja virtuelnih ograda.

Iako postoji veoma ograničen broj podataka o tome kako životinje reaguju na tradicionalne električne ograde, švedska studija nije našla dokaze o povećanom nivou kortizola kod životinja korišćenjem virtuelnih ograda u poređenju sa fizičkim ogradama.

"Trenutni rezultati ne pokazuju razliku u poređenju sa tradicionalnim električnim ogradama, kada se gleda ponašanje životinja, kao i nivo stresa kod životinje; kortizol, koji je hormon stresa", rekla je Valund.

Ipak, smatra da je potrebna dodatna istraživanja kako bi se osigurali standardi dobrobiti životinja.

"Mislim da je veoma važno za budućnost imati jasnu definiciju koje funkcije virtuelna ograda treba da obuhvati... kako bi se postigao visok nivo dobrobiti životinja", rekla je Valund.

Kako kaže, životinji treba da bude lako da se ponaša ispravno, a ako je sistem izgrađen na određene načine, to može biti štetno za životinje. One moraju imati dovoljno vremena da odreaguju na zvučni signal, na primer.

Gde se može koristiti?

Iako Nofence želi da virtuelne ograde postanu standard, istraživači tvrde da ova tehnologija nije potpuna zamena za klasične žice zbog pouzdanosti mreže i trajanja baterije.

"Ne vidim ovaj sistem kao jedinu opciju za upravljanje ispašom. Na primer, ogrlice zavise od baterija, GPS signala i mobilne konekcije. To ponekad može izazvati prekide, naročito u udaljenim područjima", rekla je Valund.

Kako dodaje, za neke farmere sistem će funkcionisati odlično i koristiti će ga u potpunosti. 

"Za druge, može poslužiti kao dopuna postojećem sistemu, tako da jedan pristup ne treba da isključuje drugi", dodala je Valund.

Više od 7.000 farmi koristi Nofence ogrlice, uglavnom u Norveškoj, a kompanija najavljuje širenje tehnologije u Sjedinjene Američke Države i Kanadu.

Iako mnoge evropske zemlje još uvek zabranjuju virtuelne ograde, nekoliko njih, uključujući Španiju, Holandiju, Norvešku, Irsku i Veliku Britaniju, odobrilo je njihovu upotrebu.

Švedska uprava za poljoprivredu je 2018. zabranila  virtuelne ograde zbog zabrinutosti oko dugoročnog uticaja na dobrobit životinja. Međutim, prošle nedelje Švedska je najavila da će od naredne godine legalizovati virtuelne ograde za goveda i ovce, dok će Danska slediti primer za goveda.

"Sada nećemo biti prva zemlja, ali ćemo biti jedna od prvih koja legalizuje ovu tehnologiju. Mislim da će biti razgovora između zemalja i da će pričati sa Švedskom o njihovim stavovima prema ovom procesu", naveli su.