Desnica u Rumuniji ubedljivo vodi u anketama: Zašto baš sada predsednik Dan priča o ujedinjenju sa Moldavijom?

U trenutku kada se Rumunija nalazi na ivici nove političke krize, predsednik Nikušor Dan je 29. aprila 2026. godine, na Biznis forumu Inicijative tri mora u Dubrovniku, ponovo otvorio pitanje ujedinjenja sa Moldavijom. Njegova izjava da je Rumunija spremna da poštuje volju Moldavaca ukoliko se na referendumu izjasne za ujedinjenje došla je u trenutku kada su dve najveće parlamentarne stranke, Socijaldemokratska partija (PSD) i desničarska Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), podnele inicijativu za izglasavanje nepoverenja manjinskoj vladi premijera Ilije Boložana.

Prema poslednjim anketama, AUR vodi sa oko 36 odsto, gotovo dvostruko većom podrškom od PSD-a (19 odsto), dok je Nacionalno-liberalna partija (PNL) na trećem mestu (15 odsto). Taj nesvakidašnji trenutak u kom se predsednik centrističke orijentacije bavi temom koja je dugo bila rezervisana za nacionalističke snage, otvara pitanje da li je reč o slučajnosti ili o promišljenom potezu u složenoj političkoj igri.

Rumunija je već mesecima u stanju trajne nestabilnosti. Još od poništenih predsedničkih izbora krajem 2024. godine zbog optužbi za rusko mešanje, pa do pobede Nikušora Dana nad liderom AUR-a Đorđem Simionom u drugom krugu maja 2025. godine, politička scena je duboko podeljena.

Dan, nekadašnji gradonačelnik Bukurešta i matematičar po struci, izabran je kao proevropski centrista koji je uspeo da okupi širok front protiv desnice. Međutim, samo godinu dana kasnije, njegova pozicija je na ozbiljnom testu.

Predsednik Dan potvrđuje spremnost za ujedinjenje

U takvoj atmosferi, Dan je u Dubrovniku ponovio stav koji je Rumunija zvanično zauzela još 2018. godine, kada je parlament jednoglasno usvojio deklaraciju o podršci ujedinjenju ukoliko ga Moldavci izraze demokratskim putem.

"Ako postoji većina za ovaj projekat, mi smo spremni", rekao je Dan.

Naglasio je da konačna odluka u potpunosti zavisi od građana Moldavije i da će Bukurešt u potpunosti poštovati njihov demokratski izbor.

Izjava je usledila nakon nedavnih komentara predsednice Moldavije Maje Sandu u intervjuima za Le Monde i podkast "The Rest is Politics". Sandu je rekla da bi lično glasala za ujedinjenje jer bi ono moglo ubrzati pristupanje Moldavije Evropskoj uniji, posebno imajući u vidu izazove sa kojima se suočava mala država suočena sa ruskim pritiskom.

Tanjug/AP Photo/Andreea Alexandru

Međutim, istakla je da to nije većinski stav u Moldaviji i da prioritet ostaje evropska integracija, koja je potvrđena na ustavnom referendumu 2024. godine.

Prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja u Moldaviji, 42,3 odsto Moldavaca bi glasalo za ujedinjenje, a 47,7 odsto protiv.

Rumunija, sa druge strane, već godinama pruža konkretnu pomoć Moldaviji i to u energetskoj bezbednosti, infrastrukturi, obrazovanju i administrativnim reformama, takođe se pozicionira i kao njen najjači zastupnik u EU i NATO.

Istorijski koreni, geopolitički izazovi i reakcije u Kišinjevu

Pitanje ujedinjenja ima duboke istorijske korene. Besarabija (današnja Moldavija) bila je deo srednjovekovne kneževine Moldavije pod osmanskom vlašću, anektirana od strane Rusije 1812. godine, ujedinjena sa Rumunijom 1918. godine, a potom ustupljena Sovjetskom Savezu 1940. na osnovu pakta Molotov-Ribentrop.

Od 1991. Moldavija je nezavisna država, ali sa jakom kulturnom i jezičkom povezanošću sa Rumunijom. Takođe, porodične veze igraju bitnu ulogu, te mnogi Moldavci imaju rumunsko državljanstvo.

Ipak, realnost je složenija od želja, jer je Moldavija multietnička država sa značajnim uticajem Rusije preko jednostrano otcepljenog Pridnjestrovlja. Ujedinjenje bi zahtevalo ne samo referendum sa jasnom većinom, već i rešavanje bezbednosnih, ustavnih i međunarodnih pitanja.

Tanjug AP/Petr Josek

U Kišinjevu su izjave Maje Sandu izazvale oštre reakcije. Pro-ruska Partija socijalista (PSRM) Igora Dodona optužila ju je za izdaju i zatražila istragu, dok su komunisti osudili predlog kao "likvidaciju" moldavske državnosti.

U Rumuniji, gde AUR nosi ime "Alijansa za ujedinjenje Rumuna", tema ujedinjenja je oduvek bila deo njihovog programskog jezgra. Ipak, ono što je novost je stav predsednika Dana, koji kao proevropski centrista, sada preuzima narativ koji je desnica dugo koristila, ali ga uokviruje u okvire demokratije, suvereniteta Moldavije i evropske integracije.

Zašto baš sada?

Rumunija se suočava sa deficitom budžeta od preko devet odsto BDP-a 2024. godine, najvećim u EU, i potrebom da ga smanji na 6,2 odsto do kraja 2026. Boložanova vlada insistirala je na fiskalnoj disciplini i reformama kako bi se iskoristilo više od deset milijardi evra iz fondova za oporavak i otpornost. PSD je, međutim, izrazio nezadovoljstvo tempom reformi i troškovima života, što je dovelo do izlaska iz koalicije.

U takvim okolnostima, Danova izjava o ujedinjenju može se tumačiti i kao pokušaj da se nacionalno pitanje premesti kao adut u ruke političara centra i levice, umesto da ostane tema desnice koja u anketama ubedljivo vodi.

Tanjug/AP/Vadim Ghirda

AUR bi, prema podacima iz marta 2026. koje prenose rumunski mediji, mogao da nadmaši PSD i PNL zajedno. Predsednik Dan je u prethodnim izjavama održavao ravnotežu, odbijajući mogućnost koalicione vlade PSD i AUR-a i insistirajući na evropskom putu.

Naredni dani mogli bi odrediti ne samo sudbinu Boložanove vlade, već i smer u kom će se kretati rumunska politika, kako u odnosu prema Briselu, tako i prema Kišinjevu.