Rumunija na ivici političkog prevrata: Socijaldemokrate i desnica zajedno ruše vladu
Komentari
29/04/2026
-19:33
Rumunija se trenutno nalazi u jednoj od najznačajnijih političkih promena u poslednjih nekoliko godina. Dve najjače stranke u parlamentu, Socijaldemokratska partija (PSD) i Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), podnele su zajedničku inicijativu za izglasavanje nepoverenja manjinskoj vladi premijera Ilije Boložana. Potez koji je najavljen na zajedničkoj konferenciji za novinare, otvara mogućnost za formiranje nove vlade nakon vanrednih izbora koja bi, prema aktuelnim anketama, mogla bolje da odražava trenutna raspoloženja birača u zemlji.
Glasanje o nepoverenju zakazano je za 5. maj, a inicijativa je prikupila 251 potpis, što je više nego dovoljno za uspeh u dvodomnom parlamentu koji ima 464 člana. PSD i AUR zajedno raspolažu sa 219 mandata u oba doma parlamenta, ali su uspeli da obezbede podršku i manjih opozicionih partija kao i nezavisnih poslanika.
Ovaj razvoj događaja dolazi nakon što su socijaldemokrati prošle nedelje napustili vladajuću koaliciju, ostavivši Boložana na čelu manjinske vlade. Umesto da traže kompromis unutar dosadašnjeg proevropskog bloka, PSD je izabrao pragmatičan pristup saradnje sa AUR-om oko konkretnog cilja - promene vlade.
Ko je Ilije Boložan?
Ilije Boložan, lider Nacionalno-liberalne partije (PNL), političar sa izraženim reformskim pristupom, preuzeo je vođenje vlade krajem 2025. godine. On je poznat po tome što je naglašavao kontinuitet proevropske orijentacije Rumunije, sa jakom fokusom na fiskalnu disciplinu i sprovođenje reformi koje bi omogućile korišćenje značajnih evropskih fondova.
Boložanova vlada nastavila je da funkcioniše i nakon izlaska socijaldemokrata iz koalicije, a on lično je odbio da podnese ostavku, ističući da zemlja ima važne rokove pred sobom, pre svega avgustovski rok Evropske unije za povlačenje više od 10 milijardi evra iz fondova za oporavak i otpornost nakon pandemije.
profimedia
Kao premijer, Boložan je nastojao da smanji ogroman budžetski deficit koji je Rumunija zabeležila 2024. godine, koji je iznosio preko 9 odsto BDP-a, što ga čini najvećim u Evropskoj uniji. Njegov cilj je bio da taj deficit spusti na 6,2 odsto u 2026. godini kako bi sačuvala investicioni rejting.
Boložanov pristup je bio pragmatičan i usmeren ka Briselu, sa naglaskom na sprovođenje neophodnih strukturnih reformi u javnoj upravi, pravosuđu i ekonomiji. Međutim, upravo taj fokus na spoljne prioritete i fiskalnu štednju doveo je do rastućeg nezadovoljstva među građanima koji se suočavaju sa visokim troškovima života, regionalnim nejednakostima, korupcijom i sporim ekonomskim oporavkom u pojedinim delovima zemlje.
Povezane vesti
Politička nestabilnost koja traje duže vreme
Rumunija se već duže vreme nalazi u stanju političke nestabilnosti. Još od 2024. godine, kada su predsednički izbori poništeni zbog sumnji na strano mešanje u vezi sa izborom desničara Kalina Đorđeskua već u prvom krugu, zemlja se suočava sa gotovo permanentnim turbulencijama.
Socijaldemokrate kao najveća stranka u parlamentu, odlučili su da napuste koaliciju i pređu u opoziciju, što je otvorilo prostor za nove saveze.
Tanjug/AP/Andreea Alexandru
Lider PSD-a Sorin Grindeanu izabrao je taktičku saradnju sa AUR-om, strankom koja je u poslednje vreme beležila značajan rast podrške među biračima. Ova saradnja je za mnoge posmatrače bila iznenađujuća s obzirom na ideološke razlike, jer je PSD tradicionalno levičarska stranka, dok je AUR pozicioniran na desnici.
Ipak, u praksi se pokazalo da postoji zajednički interes, tj. da obe stranke vide u padu Boložanove vlade priliku da resetuju politički sistem i formiraju većinu koja bi više odgovarala aktuelnim potrebama birača.
Zašto PSD i AUR zajedno deluju i kakva je reakcija vladajućeg bloka?
Lider AUR-a Đorđe Simion jasno je poručio na zajedničkoj konferenciji da je ovo "prvi korak ka ostvarenju naših ciljeva" i da vlada više nema matematičku većinu. Prema poslednjim anketama, ukoliko bi došlo do vanrednih izbora, AUR bi bio najjača stranka u parlamentu sa podrškom oko 35 odsto birača. PSD bi bio na drugom mestu sa oko 20 odsto podrške, a PNL bi imao oko 15 odsto.
Kao što se i očekivalo, reakcije iz vladajućeg bloka bile su oštre. Ciprijan Čuku, gradonačelnik Bukurešta i visoki funkcioner PNL-a, opisao je potez kao "veoma neodgovoran". Poručio je da svako ko ruši vladu mora biti spreman da formira novu.
Tanjug/AP/Andreea Alexandru
Drugi liberali, poput poslanika Evropskog parlamenta Dana Motreanua, optužili su Sorina Grindeanua za neiskrenost, podsećajući da je ranije javno odbacivao svaku saradnju sa AUR-om.
Povezane vesti
Proevropski blok, koji je godinama držao vlast kroz različite kombinacije, sada se suočava sa mogućnošću da bude marginalizovan. Istovremeno, PSD je ponovio da je spreman da se vrati u proevropski blok, ali samo sa drugim premijerom.
Predsednik Nikušor Dan imaće ključnu ulogu u narednim danima. Očekuje se da će pokušati da sastavi novu vladu, verovatno sa drugim liberalom ili tehnokratom na čelu, ali snaga PSD-a i AUR-a čini taj zadatak veoma zahtevnim. Ako vlada padne, Rumunija bi mogla da ide ka vanrednim izborima koji bi konačno razjasnili političku mapu i omogućili jasniju većinu.
Komentari (0)