Igra moćnih: Može li Evropska unija da sustigne SAD i Kinu?

Dok Sjedinjene Države i Kina ubrzano grade dominaciju u veštačkoj inteligenciji, Evropska unija zaostaje gotovo na svim frontovima - od kapitala i infrastrukture do zadržavanja talenata - oslanjajući se pre svega na regulaciju u trci koja još uvek nije izgubljena, ali postaje sve neizvesnija.

Sjedinjene Američke Države proizvele su 40 osnovnih AI modela, Kina je razvila 15, a cela Evropa zajedno stvorila je samo tri. Evropska unija gubi globalnu "AI trku" po skoro svim ključnim merilima, osim po regulaciji. Dok Kina i SAD ulažu milijarde u infrastrukturu, talente, startape, laboratorije i istraživanja, Evropa ostaje fokusirana na pravila, piše Euronews. Politički tereti i fragmentacija između 27 članica stvaraju velike prepreke: napredak je neujednačen, talent odlazi, a kapital se premešta drugde.

Klark Parsons, lider Evropske mreže za startap, jasno ukazuje na neravnotežu.

"EU bi trebalo da prestane da se tapše po ramenu što je regulator tehnologije u svetu. Neki delovi Digital Markets Act-a dizajnirani su da promovišu konkurenciju. Sviđa mi se to, ali generalno smo predugo fokusirani na regulaciju, umesto da se svakog dana budimo i pitamo šta možemo učiniti da Evropa postane najkonkurentnije i najprosperitetnije mesto na planeti", rekao je on, te dodao:

"Ako bih morao da kažem jedno 'prestani da radiš', rekao bih: 'Prestani da misliš kako da regulišeš i počni da misliš kako da oslobodiš neverovatan rast'".

Parsons takođe dovodi u pitanje da li je regulacija najbolji način da se obezbedi poverenje u brzo razvijajućem tehnološkom polju.

"AI svet se kreće tako brzo. Teško je predvideti šta dolazi. Mislim da će pametni preduzetnici i tehnolozi pronaći načine da uspostave poverenje i zaštitne mehanizme", naveo je on.

Uprkos trenutnoj poziciji, EU odbija da prizna poraz. Kao deo strategije za AI 2025, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećala je da "od sada, prvo ide AI", zaklinjući se da "neće štedeti napore da Evropa postane AI kontinent".

"Trka u AI još nije gotova. Tek smo na početku, a globalno liderstvo je i dalje otvoreno", izjavila je na Pariskom AI Samitu.

Tanjug/AP/Michael Dwyer

Talenat bez šanse za rast

Paradoks je jasan. Iako Evropa proizvodi vrhunske talente, ne uspeva da ih zadrži. EU ima oko 30 odsto više AI stručnjaka po glavi stanovnika nego SAD, ali bolje finansiranje, jasniji karijerni putevi i blaže regulative u inostranstvu ih odvode. Tri od četiri evropska međunarodna AI doktora nauka na američkim univerzitetima ostaju u SAD najmanje pet godina. Ukupno, trećina AI stručnjaka koji nisu iz SAD seli se u Ameriku.

Ovaj odlazak talenata postavlja fundamentalno pitanje: da li je Evropa već izgubila globalnu trku u AI?

"Kada je reč o AI startapima u Evropi, jasno je da postoje prepreke. Ako bih morao da ih svedem na jednu, rekao bih da je to finansiranje", kaže Parsons.

Sjedinjene Države ulažu četiri do 10 puta više u AI nego EU. Godišnje ulaganje u AI rizični kapital u SAD iznosi 60–70 milijardi dolara, dok je u EU oko sedam-osam milijardi. U poslednjoj deceniji, privatna ulaganja u AI u SAD premašila su 400 milijardi dolara, dok su sve zemlje EU zajedno privukle oko 50 milijardi.

Prema Parsonsu, "(SAD) takođe imaju izuzetno duboke kapitalne rezerve.

"Pogledajte koliko je relativno lako bilo OpenAI da prikupi ogromne sume. Drugi novi učesnici, poput Anthropica, dobili su neverovatne procene i ogromne količine kapitala", dodao je.

Praznine u infrastrukturi i kasni pokušaji nadoknade

Ovaj jaz u finansiranju direktno utiče na AI infrastrukturu u Evropi. Kontinent ima manje data centara i mnogo manji kapacitet za AI specifične proračune. Da bi to rešila, Evropska komisija je najavila inicijative, uključujući AI "fabrike" i buduće "gigafabrike" sa brojnim akceleratorima, podržane javnim sredstvima uz očekivana privatna ulaganja.

Kroz InvestAI inicijativu, EU planira da mobilizuje 200 milijardi evra, uključujući 20 milijardi za izgradnju do pet AI gigafabrika, od kojih se očekuje da proizvedu više od 100.000 naprednih AI čipova. EuroHPC je već primio 76 predloga iz 16 zemalja za ove objekte, a Brisel planira da utrostruči kapacitet evropskih data centara u narednih pet do sedam godina.

Pored infrastrukture, EU kontinuirano povećava finansiranje AI. Kroz Horizon Europe i Digital Europe, Komisija već izdvaja više od milijardu evra za AI. Akcioni plan za AI kontinent mobilisao je 20 milijardi evra za skaliranje AI u aprilu 2025, a u oktobru 2025. još milijardu kroz strategiju "Primeni AI".

Ovi evropski projekti su još u izgradnji, dok američki klaud provajderi već koriste hiperskale klastere za AI zadatke. Čak i najmoćniji evropski superkompjuteri više odgovaraju tradicionalnom HPC-u nego obuci velikih AI modela, nakon godina nedovoljnog ulaganja u AI specifičnu infrastrukturu.

Rizični kapital i odlazak startapa

Evropski rizični kapital je strukturno oprezniji nego u SAD. AI startapi u Evropi prikupljaju oko 8,5 miliona dolara u prvoj rundi finansiranja, u poređenju sa 13 miliona u SAD. Američke firme za rizični kapital upravljaju oko 270 milijardi dolara, šest puta više od 44 milijarde evra koje upravlja Europa.

Ove razlike otežavaju rast evropskih startapa, primenu AI u velikom obimu i zadržavanje talenata. Takođe utiču na to gde kompanije odlučuju da se registruju.

Parsons navodi ilustrativan primer: "Pogledajmo Lovable, najbrže rastuću AI kompaniju u Evropi, sa sedištem u Stokholmu. Osnivač je Šveđanin, tim je švedski, anđeoski investitori su švedski. Ali kompanija je pravno registrovana u Delaveru. I to samo zato što je pristup kapitalu mnogo lakši u SAD."

Mobilnost unutar Evrope je takođe ograničena.

"Samo oko 18 odsto našeg rizičnog kapitala prelazi granice unutar Evrope. Dakle, ako ste u Parizu, Minhenu, Londonu ili Stokholmu, imate pristojan lokalni fond. Ali ako ste u Barseloni, Lisabonu, Milanu ili Bukureštu, teže je… i možda ćete morati da se preselite", objašnjava Parsons.

Regulacija, fragmentacija i AI zakon

Regulacija ostaje centralni izazov. Evropa želi da bude globalni lider u etičkoj, ljudski orijentisanoj AI. Do avgusta 2027. Evropska komisija planira da implementira ono što naziva prvom sveobuhvatnom regulativom AI na svetu.

U srcu tog napora je AI Act, zasnovan na pristupu zasnovanom na riziku: što veći potencijalni uticaj AI sistema na ljude, stroža pravila. Zakon postavlja zahteve za pružaoce i korisnike AI kako bi se sprečile štete poput manipulacije, diskriminacije, intruzivnog biometrijskog profilisanja, deepfake-a i socijalnog ocenjivanja, sa ciljem izgradnje poverenja u AI sisteme.

Sprovođenje je neujednačeno i nedovoljno. Dok neke države članice, poput Italije, Španije, Danske i Irske, postižu značajan napredak u primeni Akcionog plana za AI sadržaj, druge još nemaju potpuno operativna tela, što ugrožava neposredni uticaj zakona i obesmišljava namere Brisela.

Kritičari tvrde da stroga pravila i birokratska složenost EU usporavaju inovacije. Međunarodne kompanije tražile su od Komisije da ublaži neke aspekte okvira. Kako Akcioni plan za AI sadržaj uvodi pravnu neizvesnost, njegov obim mora biti "proporcionalan i podržavati inovacije i razvoj", upozorio je ekonomista Mario Dragi.

Za startape, efekti su opipljivi. Evropske AI kompanije imaju cikluse prodaje 30 odsto duže nego u SAD, vrednost ugovora 50 odsto manju i veće troškove širenja, uglavnom zbog regulatorne fragmentacije kroz 27 nacionalnih tržišta. Za razliku od SAD ili Kine, EU nema jedinstveno tržište za primenu AI.

Fragmentacija utiče i na podatke. Razlike u sprovođenju privatnosti, pravilima po sektorima i praksama deljenja javnih podataka otežavaju kreiranje kontinentom obuhvatajućih dataset-ova. Programeri u nekim državama članicama kažu da različite interpretacije GDPR-a (Opšta uredba o zaštiti podataka) i autorskog prava ograničavaju koje dataset-ove mogu koristiti. Kao rezultat, kompanije često koriste podatke van EU ili strane AI modele obučene drugde.

Trend je, piše portal, neupitan. Švedske AI kompanije, poput Sana Labs-a, završavaju u vlasništvu američkih firmi. Stokholm proizvodi mnogo "jednoroga" po glavi stanovnika, ali osnivači se stalno oslanjaju na američke investitore za skaliranje.

"Teško je trenutno skalirati širom Evrope. Imamo vrlo različita tržišta, bez jedinstvenog tržišta za startape ili scale-upove. Ako počnete ovde, generalno vam je teže nego na jednom ogromnom tržištu poput Kine ili SAD", kaže Parsons.

Zavisnost od SAD i Kine

Za sada, Evropa u velikoj meri zavisi od spoljašnjih igrača za ključne AI komponente. Najnapredniji veliki jezički modeli su američki ili kineski. Evropske kompanije oslanjaju se na platforme koje ne kontrolišu.

Američki hajperskaleri (velike tehnološke kompanije) dominiraju klaudom i proračunima u Evropi. Amazon Web Services (32 odsto), Microsoft Azure (23 odsto) i Google Cloud (10 odsto) zajedno drže 65 odsto evropskog cloud tržišta. Ukupno, američki provajderi kontrolišu oko 72 odsto, dok kompanije sa sedištem u EU čine manje od 20 odsto. SAD imaju 17 puta veći AI superračunarski kapacitet od Evrope i kontrolišu 74 odsto globalnog vrhunskog AI proračuna.

Većina naprednih AI čipova dizajnirana je i proizvedena van Evrope, uglavnom u SAD i Istočnoj Aziji. Kina vodi po AI patentima i brzo napreduje u generativnoj AI, oblikujući globalne standarde i konkurenciju.