Velike razlike u oporezivanju rada širom Evrope: Zašto Nemačka i Francuska oporezuju rad daleko više nego Britanija

Poresko opterećenje rada, poznatije kao "poreski klin", ključni je faktor koji određuje razliku između ukupnog troška koji poslodavac izdvaja za radnika i neto zarade koju zaposleni nosi kući. Prema izveštaju Poreske fondacije za 2026. godinu, ovaj indikator značajno varira širom kontinenta, krećući se od niskih 26,4% na Kipru do rekordnih 50,8% u Belgiji.

Poreski klin obuhvata tri ključne stavke: porez na dohodak građana, socijalne doprinose zaposlenih i socijalne doprinos poslodavaca. Podaci se odnose na 2025. godinu za radnika samca bez dece koji ostvaruje prosečnu nacionalnu platu.

Modeli socijalne zaštite diktiraju visinu poreza

Razlike u visini opterećenja odražavaju različite pristupe država u finansiranju javnih usluga. Nemačka i Francuska prednjače u Evropi sa stopama od 46,6% i 44,6%, što je rezultat modela zasnovanog na socijalnom osiguranju.

U ovim zemljama se zdravstvo, penzije i naknade za nezaposlenost finansiraju prvenstveno kroz obavezne doprinose koje dele poslodavci i radnici.

S druge strane, Velika Britanija beleži znatno niži klin od 29,2%, što je svrstava na treće mesto najnižih stopa među 28 analiziranih zemalja. Primera radi, poreski klin u Nemačkoj je za čak 59,4% veći nego u Britaniji.

Ekonomisti objašnjavaju da britanska vlada troši manji deo BDP-a na javna dobra u poređenju sa drugim vodećim ekonomijama, dok se značajan deo javne potrošnje finansira kroz PDV, poreze na imovinu i budžetski deficit.

Sastav poreskog klina: Ko snosi najveći teret?

Analiza pokazuje da sama visina klina ne otkriva uvek ko plaća ceh – radnik ili poslodavac.

Danska ima najvišu stopu poreza na dohodak (35,3%), ali su doprinosi gotovo zanemarljivi. Rumunija prednjači po doprinosima zaposlenih koji dostižu 34,2%.

Slovačka se izdvaja po visokim doprinosima poslodavaca koji prelaze 25%.

Prosek za Evropsku uniju i Veliku Britaniju iznosi 38,9%, pri čemu većina članica EU beleži stopu iznad 40%. Italija (42,5%) i Španija (40,1%) takođe spadaju u grupu zemalja sa visokim opterećenjem.

Švajcarska na dnu liste, Belgija na vrhu

Jedina evropska država u kojoj poreski klin premašuje polovinu ukupnih troškova rada je Belgija. Nasuprot njoj, zemlje poput Kipra, Malte, Irske, Hrvatske i Grčke oporezuju manje od trećine troškova rada.

Kada se u obzir uzmu i zemlje van ovog izveštaja, Švajcarska beleži najnižu stopu u Evropi od svega 23%.

Ekonomski stručnjaci ističu da je ovakav rezultat u Švajcarskoj posledica snažne lokalne poreske konkurencije između kantona i opština. Poređenja radi, Norveška ima klin od 36,4%, dok Turska beleži 40,3%.

Poreska fondacija napominje da se opterećenje menja u zavisnosti od porodičnog statusa i visine prihoda, što dodatno usložnjava sliku o realnim zaradama na kontinentu.