Evropski vojni bum: Nemačka među liderima u povećanju potrošnje na naoružanje - šta sve kupuje?
Komentari
02/05/2026
-18:04
Evropski lideri izgleda da sprovode u delo svoja obećanja da će više trošiti na odbranu. Nakon pritiska Sjedinjenih Američkih Država, pri čemu je predsednik Donald Tramp kritikovao NATO saveznike zbog neispunjavanja ciljeva potrošnje na odbranu, ulaganja evropskog kontinenta u 2025. godini porasla su za 14 odsto — više nego na svim drugim kontinentima — i dostigla 739 milijardi evra.
Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), to je najstrmiji rast od 1950-ih i dvostruko više nego pre 10 godina, jer mnoge članice NATO nastoje da dostignu novi cilj od 5 odsto BDP-a za potrošnju na odbranu do 2035. godine.
Prošle godine, Berlin je uložio oko 97 milijardi evra u odbranu, što predstavlja porast potrošnje od 24 odsto u odnosu na 2024. godinu.
To znači da je Nemačka sada pretekla Ujedinjeno Kraljevstvo i postala najveći evropski investitor u odbranu, kao i četvrti po veličini u svetu, iza SAD (854 milijarde dolara), Kine (336 milijardi dolara) i Rusije (190 milijardi dolara).
Bundesver "najjača konvencionalna oružana sila u Evropi"
Sa paketom od 153 velika projekta koji su u toku, Nemačka ima cilj da nabavi nove oružane sisteme, modernizuje opremu i ojača infrastrukturu i sajber bezbednost, rekao je pukovnik (u penziji) Ralf Tile, predsednik organizacije EuroDefense Germany, za Europe in Motion.
Bundesver, nemačke oružane snage, jača svoje pešadijske brigade dodatnim vozilima tipa Puma, kao i višemilijardskom narudžbinom od 237 sistema "Infanterist der Zukunft" do 2029. godine. Reč je o modularnom, integrisanom borbenom sistemu osmišljenom da pešadijskim vojnicima pruži značajno veću vatrenu moć, zaštitu, mobilnost, komandovanje u borbi i obuku, prenosi Euronews.
AP/Mindaugas Kulbis
Vojska se takođe fokusira na zatvaranje svojih rupa u protivvazdušnoj odbrani, sa planovima da nabavi do 600 samohodnih protivvazdušnih sistema Skyranger 30, kao i 20 novih Eurofighter aviona, uz značajna ulaganja u navođene raketne sisteme, uključujući "velike narudžbine za Patriot, IRST i Meteor", rekao je on.
Povezane vesti
Pomorske snage takođe treba da budu proširene, sa planovima za nabavku do 42 plovila sa posadom integrisana sa 50 besposadnih sistema, "uključujući nove korvete i podmornice".
"Dalji strateški prioriteti odnose se na vojne svemirske programe", rekao je Tile, uz ulaganja u špijunske satelite, svemirske letelice i laserske odbrambene sisteme u svemiru.
On je objasnio da će ova ulaganja učiniti nemačku vojsku "najjačom konvencionalnom oružanom silom u Evropi".
Koje druge zemlje povećavaju vojnu potrošnju?
Još jedna velika ekonomija koja ne odustaje od povećanja jeste Italija, sa rastom od 20 odsto — sada je gotovo izjednačena sa Izraelom po vojnoj potrošnji (41 milijarda evra).
Španija, koja inače zaostaje u NATO po pitanju ispunjavanja obaveza, otišla je još dalje sa skokom od 50 odsto, čime je njena vojna potrošnja prvi put od ranih 90-ih dostigla nekadašnji NATO cilj od 2 odsto BDP-a.
Ko troši najviše u odnosu na BDP?
Posmatranje potrošnje na odbranu kao udelu BDP-a daje jasniju sliku o tome koje zemlje smatraju odbranu nacionalnim prioritetom.
AP/Mindaugas Kulbis
Ako se Ukrajina izuzme (sa procenjenih 40 odsto), Alžir je svetski lider sa značajnih 8,8 odsto, dok su u Evropi najviše rangirane zemlje sve one koje se graniče sa Rusijom.
Povezane vesti
Poljska je na prvom mestu, izdvajajući 4,5 odsto svog BDP-a za oružje i infrastrukturu odbrane.
Letonija je druga sa 3,6 odsto, slede Estonija (3,4 odsto) i Norveška (3,3 odsto), dok Island (praktično 0 odsto), Irska (0,2 odsto) i Švajcarska (0,8 odsto) zatvaraju listu na dnu rangiranja.
Među pet najvećih ekonomija kontinenta, i uprkos blagom smanjenju vojne potrošnje u 2025. godini, Ujedinjeno Kraljevstvo i dalje je najveći investitor u odnosu na BDP, sa 2,4 odsto, a slede ga Nemačka (2,3 odsto), Španija (2,1 odsto), Francuska (2 odsto) i Italija (1,9 odsto).
Kako rat u Ukrajini utiče na vojnu potrošnju?
Sjedinjene Američke Države zabeležile su primetan pad ukupne potrošnje (-7,5 odsto), ali uglavnom zato što 2025. godine nije odobrena nova finansijska vojna pomoć za Ukrajinu. To je u oštroj suprotnosti sa prethodne tri godine, kada je za Kijev odobreno ukupno 127 milijardi dolara.
Vašington i dalje čini 33 odsto ukupne svetske vojne potrošnje među 15 najviše rangiranih zemalja po izdvajanjima, dok slede Kina (12 odsto) i Rusija (6,6 odsto).
"Uprkos stalnim ekonomskim pritiscima i sankcijama, Rusija je do sada uspela da iz godine u godinu povećava svoju vojnu potrošnju od 2022. godine, iako uz promene u strategijama nabavke i operativnog delovanja. Kako se njena invazija na Ukrajinu postepeno pretvara u rat iscrpljivanja, Rusija se okrenula nabavci velikih količina jeftinijih oružanih sistema u pokušaju da ograniči operativne troškove", naveo je SIPRI.
Komentari (0)