Više nafte nego ikad? UAE izlazi iz OPEK-a i okreće novu energetsku igru?

Treći najveći proizvođač nafte na svetu ima kapacitet da poveća proizvodnju za gotovo 50 odsto, piše Euronews. 

Američki sekretar za unutrašnje poslove Dag Burgum na naftnoj konferenciji u Abu Dabiju u novembru je rekao da će potražnja za energijom da raste sve više. 

"Danas je dan da objavimo da ne postoji energetska tranzicija. Postoji samo energetsko proširenje”, rekao je. 

Njegove izjave naklonjene nafti naišle su na širok aplauz njegovih domaćina iz Emirata. Sada su Ujedinjeni Arapski Emirati na putu da to i ostvare svojim izlaskom iz naftnog kartela OPEK, koji kontroliše oko 40 odsto svetske proizvodnje sirove nafte, piše Euronews.

Zemlja je poslednjih godina osporavala kvote za proizvodnju koje je određivao OPEK, smatrajući da su preniske – što je značilo da ne može da proda svetu onoliko nafte koliko želi. 

“Nakon velikih ulaganja u proširenje kapaciteta za proizvodnju energije poslednjih godina, šira slika je da su UAE jedva čekali da pumpaju više nafte“, navodi se u analizi Capital Economicsa. 

Da li će izlazak UAE iz OPEK-a značiti veću proizvodnju fosilnih goriva? 

Izlazak UAE iz OPEK-a verovatno neće imati neposredan uticaj na snabdevanje i cene nafte, koje i dalje u velikoj meri zavise od situacije u Hormuškom moreuzu, ključnom pomorskom pravcu kroz koji prolazi oko petine svetskog izvoza nafte i gasa. 

Međutim, dugoročno gledano, verovatno je da će nafte biti više. Zemlja navodi da će "dodatnu proizvodnju plasirati na tržište postepeno i promišljeno, u skladu sa potražnjom i tržišnim uslovima". 

UAE, treći najveći proizvođač na svetu, proizvodili su oko 3,4 miliona barela dnevno neposredno pre početka američko-izraelskog rata protiv Irana 28. februara. U martu je ta proizvodnja pala na 1,9 miliona barela dnevno, dok se zemlja suočavala sa raketnim i dron napadima Irana, takođe članice OPEK-a. 

Analitičari navode da UAE imaju kapacitet da proizvode oko pet miliona barela dnevno, što ih čini jednom od retkih članica OPEK-a koje mogu brzo da povećaju proizvodnju. 

Sagorevanje jednog barela sirove nafte proizvodi približno 0,43 tone CO₂. Ako bi UAE povećali proizvodnju za dodatnih 1,6 miliona barela dnevno, to bi moglo značiti dodatnih 250 miliona tona CO₂ godišnje – više nego što godišnje emituje Španija ili sami UAE. 

Izlazak UAE iz OPEK-a oslabiće sposobnost organizacije da reguliše ponudu i cene, ali bi mogao i da podstakne druge članice da povećaju proizvodnju. 

Ovaj potez takođe ukazuje na jače usklađivanje sa administracijom Donalda Trampa u SAD, koja je širenje eksploatacije fosilnih goriva postavila u središte svoje energetske politike i aktivno podstiče zemlje Persijskog zaliva da povećaju proizvodnju kako bi cene ostale niske. 

Da li nafta iz Zaliva finansira evropsku zelenu tranziciju? 

UAE su bili domaćin klimatske konferencije Ujedinjenih nacija COP28 2023. godine, koja je završena istorijskim obećanjem gotovo 200 zemalja da će se udaljiti od fosilnih goriva koja zagrevaju planetu. 

Klimatski aktivisti su ove pregovore dočekali sa skepsom, između ostalog i zato što je direktor nacionalne naftne kompanije Sultan Al Džaber bio predsednik COP28, dok je istovremeno nadgledao planove za proširenje proizvodnje. 

Ipak, neki smatraju da UAE ne biraju između nafte i obnovljivih izvora – već nastoje da maksimalno razvijaju oba sektora. 

Njihova državna kompanija za obnovljivu energiju Masdar agresivno ulaže u čistu energiju u zemlji i inostranstvu. Među njenim suvlasnicima su Abu Dhabi National Energy Company (TAQA), državni investicioni fond Mubadala i nacionalna naftna kompanija ADNOC, na čijem čelu je Al Džaber. 

Sa ulaganjima u više od 40 zemalja širom sveta, Masdar je značajan igrač u evropskoj vetroenergiji na moru, sa projektima poput Hywind Scotland (prva plutajuća vetroelektrana na svetu), Dogger Bank South u Engleskoj i Baltic Eagle u Nemačkoj (u izgradnji). 

Klađenje na fosilna goriva ugrožava klimu 

Zemlja je saopštila da odluka o izlasku iz OPEK-a „odražava dugoročnu stratešku i ekonomsku viziju UAE i razvoj energetskog sektora, uključujući ubrzana ulaganja u domaću proizvodnju energije“. 

Fosilna goriva i dalje su glavni pokretač ubrzane klimatske krize, dok su globalne emisije na putu da ove godine dostignu rekordne nivoe, uprkos brojnim međunarodnim obećanjima. 

Zadržavanje globalnog zagrevanja u okviru cilja od 1,5°C iz Pariskog sporazuma moglo bi, prema nekim procenama, postati praktično nemoguće već početkom 2028. godine. 

Ono što izlazak UAE iz OPEK-a jasno pokazuje jeste da neki od najvećih svetskih proizvođača računaju na to da će svet nastaviti da sagoreva naftu dugo nakon što nauka kaže da bi to trebalo da prestane – i u skladu s tim se pozicioniraju.