Milioni građana dobili lažna upozorenja: Hakovani sistemi Ukrajine i Rusije – šta se krije iza sajber-napada?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Milioni građana Ukrajine i Rusije dobili su lažna upozorenja o opasnostima koje ne postoje, nakon što su aplikacije za hitno obaveštavanje u obe zemlje bile meta sajber-napada. Dok su Ukrajinci na telefonima dobijali poruke o raketnim napadima, radijaciji, hemijskoj opasnosti, pa čak i uličnim borbama u Kijevu, Rusija je nekoliko sati kasnije prijavila "masovni sajber-napad" na svoj sistem za uzbunjivanje. Da li je reč o uzajamnoj odmazdi i ko stoji iza napada, za sada nije poznato, ali stručnjaci upozoravaju da bi incidenti mogli da pokažu koliko je sajber-ratovanje nepredvidivo.
Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je aplikacija "Air Alarm", koju građani koriste za obaveštenja o vazdušnim napadima, verovatno bila kompromitovana neprijateljskim delovanjem, uz poruku da ne postoji radiološka opasnost.
Rusko Ministarstvo za vanredne situacije saopštilo je da je i njihov sistem za hitno upozoravanje bio meta "masovnog sajber-napada", koji je napadačima omogućio da građanima šalju lažne informacije o opasnostima. Moskva nije odmah saopštila ko bi mogao da stoji iza napada, dok je ukrajinski Centar za strateške komunikacije SPRAVDI za kompromitovanje ukrajinskog sistema optužio Rusiju.
Više od 100 lažnih upozorenja u Ukrajini, građani u strahu zbog reči "nuklearno"
Prema podacima koje je objavio BBC, ukupno 122 lažna upozorenja poslata su širom Ukrajine u periodu od svega sedam minuta, između 22.47 i 22.54 po lokalnom vremenu. Većina obaveštenja odnosila se na navodne raketne napade i napade dronovima, ali su pojedine poruke upozoravale i na radijaciju, hemijski napad, artiljerijsko granatiranje i borbe na ulicama prestonice.
Milioni Ukrajinaca dobili su upozorenja putem zvanične aplikacije "Air Alarm", ali i drugih aplikacija koje koriste iste podatke. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo oglasilo se u 23.02, saopštivši da je sistem kompromitovan i da ne postoji opasnost od radijacije. Stanovnica Lavova Sofija ispričala je za BBC da je prva stvar koju je primetila u obaveštenju bila reč "nuklearno", zbog čega se veoma uplašila.
"Prvo sam pomislila da nešto nuklearno zaista leti ka nama", rekla je ona, prisećajući se kako je aplikacija iznenada počela da joj šalje glasna upozorenja usred noći.
Kako je objasnila, aplikaciju prvenstveno koristi kako bi znala kada se oglasi vazdušna uzbuna u školi koju pohađa njeno dete, budući da škola nema sklonište.
"Naša škola nema sklonište, tako da svaki put kada se oglasi uzbuna moram da odem po ćerku“, navela je Sofija.
AP Photo/Dan Bashakov
Ipak, jedan detalj izazvao je njenu sumnju. Kada je u obaveštenju pročitala da se vode ulične borbe u Kijevu, shvatila je da nešto nije u redu.
"Pomislila sam: čekajte, ne, to je nemoguće... Ne počinjemo da se međusobno borimo na ulicama dok nam balističke rakete nadleću glave", ispričala je ona.
BBC navodi da su mnogi Ukrajinci vremenom prestali da koriste aplikacije za uzbunjivanje ili da reaguju na svako obaveštenje, zbog velikog broja upozorenja o stvarnim ruskim napadima, kojih ponekad tokom jednog dana bude i do 20. Zvaničnici su posebno naglasili da je kompromitovan sistem za slanje upozorenja, a ne ukrajinska protivvazdušna odbrana.
Stručnjaci ukazuju na neobičan redosled napada
Gotovo istovremeni sajber-napadi na sisteme za uzbunjivanje u Ukrajini i Rusiji otvorili su pitanje da li je drugi napad bio odgovor na prvi. Stručnjaci za sajber-bezbednost, prema pisanju BBC-ja, smatraju da je malo verovatno da bi neka hakerska grupa mogla da izvede osvetnički napad u roku od svega nekoliko sati, ukoliko već prethodno nije imala pristup sistemu koji je napala.
AP Photo/Evgeniy Maloletka
To bi moglo da znači da je grupa koja stoji iza drugog napada već duže vreme imala mogućnost da pristupi ruskom sistemu, ali je čekala pogodan trenutak za delovanje.
Napadi imaju karakteristike haktivizma, odnosno aktivnosti hakera koji svoje delovanje sprovode iz političkih ili ideoloških razloga. Ipak, jedan stručnjak za sajber-bezbednost, specijalizovan za politički motivisane hakerske grupe, upozorava da bi moglo da bude reči i o operaciji pod lažnom zastavom.
"Politički motivisane hakerske grupe tradicionalno veoma brzo gube pristup sistemima koje su kompromitovali", rekao je on.
Zbog toga smatra da je malo verovatno da je drugi napad izvela amaterska grupa ukrajinskih hakera.
"Sumnjam da su Ukrajina ili hakeri povezani sa ukrajinskom vladom već neko vreme imali pristup ruskom sistemu, ali su čekali, jer je reč o sistemu koji je povezan sa civilnim sektorom, i možda su imali pravila angažovanja koja su ih odvraćala od takvog napada sve dok ruski hakeri nisu učinili ono što su učinili", naveo je stručnjak.
Ukrajinski poslanik Oleksandr Merežko rekao je da ne može ni da potvrdi ni da demantuje da je Ukrajina odgovorna za prijavljeni sajber-napad na Rusiju.
"Sajber-napad mogao bi da ukazuje na očaj Rusije"
Sajber-napad na ukrajinski sistem za hitno upozoravanje mogao bi da ukazuje na "očaj" Rusije, ocenio je stručnjak za sajber-bezbednost Don Smit iz kompanije Sophos. Kako prenosi Euronews, Smit smatra da je cilj napada mogao da bude narušavanje mentalne otpornosti ukrajinskog stanovništva, koju vidi kao jedan od ključnih faktora sposobnosti Ukrajine da se brani od Rusije.
Ipak, ukazuje na to da najbolje informativno ratovanje nije očigledno i eksplicitno, dok je ovaj napad bio veoma upadljiv. Zbog toga, prema njegovoj oceni, način na koji je izveden mogao bi da ukazuje na "očaj" Rusije.
Smit je dodao da je moguće da nije kompromitovan čitav ukrajinski sistem za uzbunjivanje, već pojedinačni korisnički nalog koji je imao pristup njegovom korišćenju.
Sajber-napadi usledili nakon završetka primirja
Napadi na sisteme za uzbunjivanje dogodili su se nakon što je u nedelju istekao najduži prekid vatre tokom rata, ograničen na istočni ukrajinski region Herson. Prema navodima Kijeva, Rusija je odbila predlog za njegovo produženje. Privremeno primirje, koje je trajalo od 27. oktobra do 1. novembra, omogućilo je sprovođenje humanitarne misije u ruskom okupiranom gradu Oleški.
Ukrajinski ombudsman za ljudska prava Dmitro Lubinec ocenio je da je prekid vatre bio važan korak u zajedničkim humanitarnim naporima dve zemlje. U međuvremenu, Rusija i Ukrajina nastavile su da razmenjuju napade. Moskva je saopštila da je tokom noći dron pogodio jedno industrijsko preduzeće istočno od Moskve, dok su ukrajinski mediji izvestili da je Kijev napao rafineriju nafte Kstovo.
Ukrajina je više puta napadala ruska naftna i gasna postrojenja, navodeći da je reč o odgovoru na ruske udare na njenu energetsku infrastrukturu.
Tanjug AP/Geert Vanden Wijngaert
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da bi Kijev obustavio napade na ruske rafinerije nafte, što zahteva američki predsednik Donald Tramp, ukoliko bi Vašington Ukrajini obezbedio rakete-presretače Patriot.
"Ako želite da ne napadamo ruske rafinerije, onda ni oni ne smeju da napadaju naš energetski sistem", poručio je Zelenski.
Dodao je da bi druga mogućnost bila da Sjedinjene Američke Države obezbede Ukrajini rakete Patriot. Ukrajinsko Ministarstvo energetike saopštilo je da je u nedelju došlo do novih nestanaka struje širom zemlje, uključujući i Kijev, nakon ruskih napada na energetsku infrastrukturu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)